Volio sam

Volio sam kad si imala zelene oči.
Volio sam kad sam ti objašnjavao da fudbal nema dva kruga ili seta već dva poluvremena. I kad sam te molio da prestaneš trenirati fudbal.
Volio sam te kad si se užasavala pasa. I kad si ih obožavala.
Volio sam te kad si voljela Srbiju. I kad si voljela Hrvatsku.
Volio sam kad si navijala za Partizan. I kad si navijala za Zvijezdu. I kad bi poslije poraza Zvijezde govorila da ti je svejedno.
Volio sam kad si imala plave oči.
Volio sam te kad si bila odurna. I kad si bila ljubazna.
Volio sam te kad si imala pirsing na nosu, kad si imala pirsing na jeziku. I kad nisi.
Volio sam te kad bi govorila da te zagrlim. I kad bi govorila da odjebem.
Volio sam te kad si slušala Petra Grašu. I kad bi slušala Ramštajn.
Volio sam kad si imala crne oči.
Volio sam te kad si bila ćelava. I kad si imala kosu do zemlje.
Volio sam te kad bi gledala film sa djecom bez očiju koji iz podruma noću napadaju ljude kroz ogledalo. I kad bi gledala Adama Sendlera kako se sam sebi smije koliko je zanimljiv.
Volio sam te kad si plakala kad bi padala ispite. I kad si prkosno, umjesto srednjeg prsta, u vazduh digla diplomu.
Volio sam te kad si bila nevina. I kad si bili patološki razvratna.
Volio sam kad si imala smeđe oči.
Volio sam te kad si pila čaj s rumom. I kad si pila rum sa čajem.
Volio sam te i kad si mrzila Boga. I kad si molila da ti pričam o Njemu.
Volio sam te kad si bez razloga ćutala. I kad si bez razloga pričala.
Volio sam te kad bi mislila da te ne volim. I kad bi znala da te volim.
Mijenjala si oči, kosu, udove, navike, temperamente, strasti, želje, ciljeve, inkarnirala se ponovo i ponovo u nova tijela, ali ja se nikad nisam mijenjao, već sam te uvijek jednako beskonačno volio. I uvijek hoću.