О великим грудима се писало и дискутовало кроз све епохе развоја људске цивилизације. О претпотовском добу, немамо поузданих података, али видимо да су једне од првих ствари које су постопопски сурвајвери исклесали, биле управо фигурице женâ са великим млијечним жлијездама, попут већ чувене Вилендорфске венере. Из неког тешко објашњивог разлога (па чак и оног еволутивног, да су бирале женке са бољим изгледима за здравије потомство), напаћенији пол је опсједнут њима. (Не)сретницама које ова пошаст криви кичму, пролазе дуг пут од сретне адолесценције па све до зрелог доба, борећи се да би код глупљег пола, задобила било какав други епитет осим „ух она сисара.“
Један мој цимер је имао цуру која је баш имала велике груди. Баш, баш. Када би је доводио у стан, а прије него што ће ми понижавајућим тоном нудити своју пиву да би ме отјерао у своју собу (као да сам Ђасма испред рампе Чајевца, а долази АТВ да снима, па да се он не види.) увијек бих је поздравио ал је не бих погледао, баш из пристојности, јер сам имао осјећај да јој окице извиру и трепћу таман изнад груди. Било је дана када би ме ипак задржала, па бих и сјео мало са њима. Тада бих гледао у угашен телевизор, или када би ме већ нешто конкретно питала, окретао бих према горе главу, гледајући јој врх тјемена, сасвим правилно процјењујући лабавост система очне механике, гдје би се реално, упркос тибетанским напорима воље, поглед задржао бар на врату. Није јој било лако у животу, пропила се, огрубила, свако вече у просјеку по петорицу ударала лактом да бар мало одјебу од ње, сви ти павијани који би се, правдајући гужвом, мало неоправданије ослањали баш на њу.
Сјећам се и једног разговора поводом талента и рада једне цуре, која је стварно била најбоља у свом послу (не, није снимала порниће павијани црвеногузи!) Зарвшила прави факултет (не russian institute) радила поштено свој легалан посао, имала велики таленат за свој хоби и била је морална, мислим нормално морална, у референтним вриједностима. Али имала је тај велики проблем. У ствари два велика проблема. Не сјећам се детаља па ћу да препричам:
Павијан 1: Знаш ону Н.Н, што супер (то и то) ради?
Павијан 2: Која болан?
П. 1: Ма она јебога ти, што је ишла са (тим и тим) у разред, што лијепо ради (то и то).
П. 2: Аааааааааа она сисара! Кру ти нијебем оно је нехумано!
П. 1: Ма да она, знаш како је супер направила…
П. 2: Ајој може једном пола Раде Врањешевић подојити, а другом извући Млијекопродукт из стечаја!
П. 1: Хехе па да, добро, ал цура стварно има дар…
П. 2: Јооој сунце ти љубим такве сисе се више не рађају. Ала браћо, људи шта је оно…
П. 1: Еј ал таман нису баш препревелике, већ…
П. 2: Ма јој шути куд је спомену, конобар, друже, дај још два велика овамо!
П. 1: Еј а сјенка на другу пада тачно под углом од 45 степени…
П. 2: Јоооој три года у мом млијеку… него шта си оно почео причати?
П. 1: Ма рибно ме Бајерн, еј а најмања квота! А прошао и Мајорку и Типсаревића…
П. 2: Ма нека кад си во, ја кажем избјегавај Швабе, а ти само по свом тјерај…
БЛУКА 