БАЊАЛУЧАНИ ОТКРИЛИ И ДРУГУ СТРАНУ ГРАДСКОГ МОСТА

Бањалука, 14.08.2013.

 Ових дана, неколицина становника Бањалуке, је открило тајну тротоара који се налази са десне стране градског моста (кад се иде из града према Обилићеву). Перо Паксиц (32) страствени бициклиста и умишљени револуционар, непосредно након овог открића је изјавио: „Одувијек ми је изгледало да се и са оне стране улице може возити бицикл. Од како сам то и успјешно доказао, готово да прође дан а да никог не згазим, за разлику од вожње по лијевој страни моста кад сам дневно у просјеку качио 4-6 људи.“

 Мира Алексић (64) пензионер, каже да се сада много лакше враћа са Тржнице, од како је откривен и овај тајни пролаз. „Многи људи се гурају само познатим и провјереним пролазом, овај и не примјећују иако им је на дохват руке…“

 „Луди“ Але (73) легенда, „Број 52. Папагај Тукан, број 13. Бодљикави волак… „прага“ регистрације 16-77 и војни комби 8885, 9.5.1960…“

 Градске власти су презадовољне овим открићем, јер сада не морају да се задужују због планираног проширења лијеве стране моста, при том апелујући да се не застајкује на старој, ради испразних разговора који паралишу размјену добара између Обилићева и остатка града. 

Advertisements

ПРОКЛЕТСТВО ВЕЛИКИХ ГРУДИ

big-boobs

О великим грудима се писало и дискутовало кроз све епохе развоја људске цивилизације. О претпотовском добу, немамо поузданих података, али видимо да су једне од првих ствари које су постопопски сурвајвери исклесали, биле управо фигурице женâ са великим млијечним жлијездама, попут већ чувене Вилендорфске венере. Из неког тешко објашњивог разлога (па чак и оног еволутивног, да су бирале женке са бољим изгледима за здравије потомство), напаћенији пол је опсједнут њима. (Не)сретницама које ова пошаст криви кичму, пролазе дуг пут од сретне адолесценције па све до зрелог доба, борећи се да би код глупљег пола, задобила било какав други епитет осим „ух она сисара.“

Један мој цимер је имао цуру која је баш имала велике груди. Баш, баш. Када би је доводио у стан, а прије него што ће ми понижавајућим тоном нудити своју пиву да би ме отјерао у своју собу (као да сам Ђасма испред рампе Чајевца, а долази АТВ да снима, па да се он не види.) увијек бих је поздравио ал је не бих погледао, баш из пристојности, јер сам имао осјећај да јој окице извиру и трепћу таман изнад груди. Било је дана када би ме ипак задржала, па бих и сјео мало са њима. Тада бих гледао у угашен телевизор, или када би ме већ нешто конкретно питала, окретао бих према горе главу, гледајући јој врх тјемена, сасвим правилно процјењујући лабавост система очне механике, гдје би се реално, упркос тибетанским напорима воље, поглед задржао бар на врату. Није јој било лако у животу, пропила се, огрубила, свако вече у просјеку по петорицу ударала лактом да бар мало одјебу од ње, сви ти павијани који би се, правдајући гужвом, мало неоправданије ослањали баш на њу.

Сјећам се и једног разговора поводом талента и рада једне цуре, која је стварно била најбоља у свом послу (не, није снимала порниће павијани црвеногузи!) Зарвшила прави факултет (не russian institute) радила поштено свој легалан посао, имала велики таленат за свој хоби и била је морална, мислим нормално морална, у референтним вриједностима. Али имала је тај велики проблем. У ствари два велика проблема. Не сјећам се детаља па ћу да препричам:

Павијан 1: Знаш ону Н.Н, што супер (то и то) ради?

Павијан 2: Која болан?

П. 1: Ма она јебога ти, што је ишла са (тим и тим) у разред, што лијепо ради (то и то).

П. 2: Аааааааааа она сисара! Кру ти нијебем оно је нехумано!

П. 1: Ма да она, знаш како је супер направила…

П. 2: Ајој може једном пола Раде Врањешевић подојити, а другом извући Млијекопродукт из стечаја!

П. 1: Хехе па да, добро, ал цура стварно има дар…

П. 2: Јооој сунце ти љубим такве сисе се више не рађају. Ала браћо, људи шта је оно…

П. 1: Еј ал таман нису баш препревелике, већ…

П. 2: Ма јој шути куд је спомену, конобар, друже, дај још два велика овамо!

П. 1: Еј а сјенка на другу пада тачно под углом од 45 степени…

П. 2: Јоооој три года у мом млијеку… него шта си оно почео причати?

П. 1: Ма рибно ме Бајерн, еј а најмања квота! А прошао и Мајорку и Типсаревића…

П. 2: Ма нека кад си во, ја кажем избјегавај Швабе, а ти само по свом тјерај…

10 најчешћих одговора на питање: „Зашто љетујете у Хрватској?“

Сви знају да је море за Србе готово нешто нестварно, ванземаљски појам, најближи нирвани, рају, небеским ловиштима… Можеш бити не знам каква сиротиња ал на море се мора ићи, a наш свијет има посебан фетиш да иду баш, у Хрватску, вјештачкој ватиканској творевини која истребљујуje по етапама своје највеће љубитеље…

 

1. А гдје да идем друго?! (као да пита апотекарку у дежурној апотеци која му око поноћи каже да тражи сируп панадон у другој апотеци).

2. Ма не би ми ни ишли, већ мала имала бронхитис прошле године, па рекао доктор да јој море ваља здравља… (јест да се успут та иста мала улита, исповраћа, добије температуру због промјене климе, цињуче због врућине и уједа комараца, ал то је ипак за њено добро).

3. Ми идемо у Истру. (то као да дође нека олакшавајућа околност).

4. Мене боли брига, ја нисам шовиниста и ми смо њима свашта радили, знаш колико је граната падало на Дубровник по минути?

5. Иде и Ноле.

6. Ma идемо код рођака/друга има кућу/викендицу.

7. … WHO IS YOU?!

8. Уууууууу идемо на Зрћеееее, јој младежице!

9. У Хрватској ти разбију ауто, у Црној Гори те убјеђују да си дошао без истог.

10. Ма ево идем продужен викенд са „Жаком“, на Лудом попусту 79 марака.

Dubrovnik-Croatia1