НЕ ВЈЕРУЈЕМ

Не вјерујем људима који у „Ризику“ прво освајају Аустралију.

Не вјерујем људима који кад у картарошкој игри „седмици“ извуку из шпила осмицу те кажу: „Еих замало!“

Не вјерујем „лепим женама, што је лепо то је проклето“. (Славко Б.)

Не вјерујем чешком пиву којем је истекао рок и уз чије четири лименке дође гратис мајица залијепљена селотепом.

Не вјерујем да су кувани кестени бољи оп печених, за разлику од кукуруза.

Не вјерујем у љетовање и зимовање.

Не вјерујем да је човјечији далеки предак ретардирана риба дводихалица са плућима и ногама која се измигиољила прије 300 милиона година, макар то писало у свим лакираним и масним енциклопедијама, као и емитовано на свим хаа-дее програмима. Једноставно, то је немогуће а и глупо је.

Не вјерујем да је фејзбук баш скроз бесплатан.

Не вјерујем да је волонтирање потпуно бесмислено.

Не вјерујем да је некад било баш толико пуно боље.

Не вјерујем да су хладне и прорачунате особе добри математичари.

Не вјерујем у идеју „мог малог свијета“.