НЕВОЉНЕ ЈУТАРЊЕ МЕЛОДИЈЕ

Устајање раном зором повлачи за собом многа зала попут, мрзовоље, главобоље, бесмислене ерекције, проклињања живота луталице али убједљиво највеће је зло – невољна мелодија која се жилаво и пркосно мигољи међу можданим вијугама. Најгоре од свега је што та мелодија најчешће не одговара укусу дотичног власника главе, него баш напротив, као да се подсвијест свети за све санкције којим покушаваш доказати да си нормалан. Некидан се потпуно нормално будим, у фазама у којим се сањају кратки снови који се одмах забораве, кад зачух: „там,там,там,там пораниоооооооооооо Милоооооооорааааад, там,там,там,там да обииииииииђе винограааааад, там, там, там… Рекох ајд да одспавам још 5 минута, нерадни је дан. Прогледах опет, таман да прочитам десетак страница омиљених књига или часописа, кад опет „там,там,там,там пораниоооооооооооооооооо Милоооооооооорад….“ Шта ћу, схватим да сам на путовању по универзуму подсвијести покупио слијепог путника. Устанем обавим религијске и хигијенске обреде, пребирујући по глави око чега ћу се сикирати те седмице кад опет „там,там,там,да обиииииииииииииииђе шљиве ранке и младе чобанкееееееееееееее.“ Спремим се, навучем хлаче за текући мјесец, а џемпер за седмицу, одем до продавнице, гледам шта је на акцији, има ли каквих резервних парова хреновки којим рок истиче са четири сата, гледам у супе из кесица кад опет „ДА ОБНИИИИИИИИИЂЕ ШЉИВЕ РАНКЕЕЕЕЕЕЕЕ И МЛАДЕЕЕЕЕЕЕЕЕ ЧОБАНКЕЕЕЕЕЕ“ овај пут као да је гласније. Кренем преко градског, на ручак код мојих, било право кување, са запршком, кад на сред моста „там,там,там,там пораниооооооооо Милоооорад там, там, там да обиииииииииђе виноград…“ Дођем кући и приступим терапији излагања, на јутубу укуцам „Поранио Милорад“ јер остале детаље типа аутор и година (кад је та пјесма задужила човјечанство) нисам знао. Одмах се појављује извјесни Зоран Јовановић, који и онако сређен, окупан и тријезан изгледа као ђавољи омиљени конобар. Креће и музика, хармоника враћа васкрслог у гроб, али глас, тај глас! Својом френквенцијом, бојом и јачином одувао би све ем-ти-ви нашминкане,  надрогиране сатанисте. И ништа, почињем да пјевам рефрен, једини познати дио пјесма. Урличем колико год дозвољава физика и биологија. Присутни затворише врата замном, навикнути на моје унутрашње битке. Послије 20 пута нестане и мелодије у глави. Иначе, поменути естрадни умјетник је имао и једну пјесму за комунизам помало шкакљивог назива „Од Тополе па до Фрушке горе“ у којима велича сопствени промискуитет. Новији клипови осликавају његове искрене музичке тенденције ка Малој барци и „нееебојисеминааа.“ Шах.