ШТА ЈЕ ЈАБЛАН МЕЂУ БОРИЋИМА ТО СУ „ТИХЕ НОЋИ“ МЕЂУ КАФИЋИМА

            Чаробно путовање по бањалучким кафанама, рупама, зидићима и хаусторима започињемо (о)култним мјестом на ружнијој страни Врбаса. До ресторана/крчме „Тихе ноћи“, (који је ушушкан између ћевабџинице „Биљана“ и некакве секте „Ихтус“ долази се углавном пјешке, силаском низ десну страну тијесног Градског моста. Карактеришу га предивно ниске цијене ића и пића (од ића топло препоручујем помфрит, мада ни печење није никако за потцијенити, али то је храна за клијантелу којима џеп на одјећи не служи само као украс). Пиће нарвно „Нектар“ јер је јефтиније од лименке истовјетног пића са пумпе, што се при већој потрошњи благодарно одрази на студентско-самачки буџет. Конобари су једнако драги као и цијене, увијек љубазни и услужни, човјек их (сасвим природно) заволи више од већине својих, крвних и духовних сродника. Иако кафане не оцијењујемо површно (по спољашности) мора се примјетити комплетно реновирање објекта, које се срећом није одразило на цјеновник. „Тихе“ су мјесто које у себе срдачно прима различите профиле људи, од радника, нерадника, студената, пензионера, професора, пјесника, некаквих металика али дође и нормалан свијет. Препуне су без обзира на дан, односно ноћ у седмици. До сада нису забиљежени икакви значајнији инциденти упркос бројности и шароликости гостију. Једина замјерка може се упутити на рачун музике, јер иако и ми (као и сви часни и поштени крајишници) обожавамо „Биг-радио“ нисмо баш фанатично луди за „Биг-двојком“ којa смара добар дио гостију (ако не и већину) са народњацима најниже квалитете. Било како било, ако желите да уживате у колективном урликању када игра Србија, Партизан/Звезда или Ђоковић или ако сте жељни одличног, економичног и разговјетног дружења у већим количинама „Тихе ноћи“ су заиста право мјесто за вас! Само се јавите бар дан раније конобарима за резервацију! Живјели!Слика