РАТ ПЛАКАТА

Јутрос око 8.50 кренем са Лауша ка граду. Погледам на дрвеће крај цесте, све и једно дрво облијепљено слојевима плаката политичке природе. По Ник-Праскатовој реконструкцији догађаја закључих – група “А” је полијепила плакате по све и једном дрвету, аутобуском стајалишту, киоску, прозору ненасељених стамбених објеката. Онда је група “Б” потргала или (ако је прејако слијепљено) прелијепила плакате групе “А” плакатима своје групе. Неколико минута касније, код “Јувенте” спазих двојицу момака (видио сам им лица ал не бих се усудио свједочити против истих) како бијесно и паралелно (с обе стране улице) тргају плакате групе “Б” и лијепе своје. Дакле у питању је радни дан увелико сунцем окупан. Но у 9.05, код “Енегомонта” гдје се Лауш улијева у какву-такву цивилизацију, спазих тројицу жустрих момака који искачу из неког омањег црног аута (аутомобиле разазнајем као просјечна баба, по боји и величини). Њих тројица са натпросјечним бијесом тргају плакате “А” (језиво тргање селотепа који је из слоја у слој све шири), тако увећавајући камару смећа око сваког дрвета, кисока, стајалишта… Лица им нисам видио, а и нисам био толико знатижељан, већ убрзах корак да не бих присуствовао демократском размјењивању ставова супротстављених група кад се сретну. Кренем улицом од “Аласа” преко ЕТФ-а, затим поред Кастела и коначно прођем Обилићевом. Погледом сам обухватио преко 100 стабала и ни на једном једином није било политичких плаката, ни плаката уопште, сем по које смртовнице. Мислим да је бесмислено и помињати да је уопште лијепљење плаката по побројаним мјестима углавном незаконито. Још мање има смила тражити сврсисходност у чину тих људи, кад су и сами плакати појавом мас-медија увелико изгубили значај. Поготово политичких – јер ти људи који их шаљу да на такав начин мисионаре, одавно су нам познати. Тим бићима вриједи говорити колико је то некултурно радити исто као и канибалу усред ручка говорити о праву његове жртве на регрес, зимницу и превоз. Лично (ево и сат времена послије тих догађања) неодољиво осјећам жељу да се здраво исповраћам. Немам више шта да кажем.