РАЗОТКРИВАЊЕ – СЛАКВО БАЊАЦ
27 септембра, 2014 2 коментара
Бард увелико фаширане Југославије, Слакво Бањац, кроз своје пјесме обухватио је већину музичких жанрова минулог вијека – било је ту турбо и класичних народњака, попића, рокерице, трагова шлагера, џеза, дакле гитара, удараљки, синтејсајзера, бубњева, хармоника, саксофона… У музици је био оно што је Богдановић у кошарци – погађао је сваку пету ал са девет метара и кад највише треба. Иза себе је оставио незаборавне стихове из пјесама „Касно је“, „Далеко негде ко зна где“ и дуета са декадентном Весном Змијановић „Ја имам неког а ти си сам“ (једини гори дует са поменутом пјевачицом је са Рамбом Амадеусом „Идемо на море“ али онда је дотична прешла са Чиваса на Балантајн па је све коначно кренуло ријеком без имена). Повучен, мистериозно осмјехнут, једва отворених очију, складних димензија главе и умјерених покрета које су одавале самоувјереног умјетника, указивао би се популацији између рестрикција струје, (ја сам са десет година окачио његов, а мој једини постер из „Еуреке“ али мој стари га је стргао уз ријечи: „Гони ми тог сељака из куће“, штета био у некој заводничкој пози са плавом позадином, данас би тај постер вриједио неколико еура) но своју пуну афирмацију стекао је тек деценију и по касније након што се тајфун музичких наказа изредало по ушима пастве, људи се почеше питати – „Шта би са оним Славком? Јест имао гласчину! А и шмекер био.“ Спекулације о његовом напрасном напуштању естраде су бројне – од тога да се застидио свог хита „Срце пати као патика“ до пада Крајине којег није могао да преболи. Но пажљивијим преслушавањем његових пјесама откривамо још једну његову страст (или страст његовог текстописца) а то је према вину (поред већ јасно уочене према женама). Готово петина текстова у себи носи назив супстанце која весели срца човјечија, попут „Вино ми узима душу“, „Не трује ме ово вино“, „Вино љубави“ „Душу ми опила ко вино ме попила“ („Касно је“) и „Проклет је био овај дан, домаће вино први пут ти ја“ („Далеко негде ко зна где“). У сваком случају стихови овог музичког великана могу комотно да уђу у читанке: „Напољу ноћ, добује киша као лед, а ја и уморан и блед седим сам“ „У тишини бол ме гутао, лутали си ја ћутао“ и други. Доле – екипа мала ал…
Lijepo, ali moglo je ovo i malo duže, nekako si mi prebrzo završio 🙂 Inače, Slavko se otisnuo u preduzetničke vode, počeo se baviti malim i srednjim preduzećima, a prije par godina je na godišnjem skupu kluba Privrednik na Kopaoniku uzeo mikrofon u ruke i zapjevao, postoji snimak na YT. Uopstalom, nije on jedini koji je na taj način patio od manjka vjere u svoj zanat. I jedan Čola je krajem osamdesetih, a znamo šta je bio, odlučio da se malo više posveti ozbiljnijim stvarima – ipak je on nesuđeni ekonomista – pa je krenuo sličnim stopama, ali na vrijeme mu je došlo iz dupeta u glavu 🙂
Fala brate znam postovi su mi uglavnom kao naprasno presjecena trake to mi stalno zena govori. Nemam zivaca za zakljucke samo pisem pa onda dodje kraj puta. Drago mi je zbog Slavka cuo sam da je uspio u zivotu, a i ostace legenda jer se povukao u najboljem trenutku. 🙂