ГРАЂЕВИНЕ КОЈЕ МИНИРАЈУ ЕВОЛУЦИОНИСТИЧКИ ПРИСТУП ИСТОРИЈИ

У већини енциклопедија Историја попут рецимо оне у издаваштву „Младинске књиге“ све изгледа једноствано – временска линија зацртана негдје у прохујалним (милионским) раздобљима води нас од хрпе костију и назубљених оруђа до првих чопора хуманоидних бића, блатњавих села, тијесних градова, почетних цивилизација све док човјечанство напредујући из поглавље у поглавље коначно не лансира спејс-шатл и све се завши са сликом неког мегаполиса са надом у бољу будућност. Но (необјашњиво) чудесне грађевине вапију из свих ћошкова свијета: „не нисмо настали од људи-мајмуна, него нас је саградила величанствена раса горостаса“. Узимајући у обзир најстарије познате списе, та супер-раса је постала неповратно зла те је нестала у општом Потопу или касније на друге начине.

Да би текст био што мањи изостављена су „чуда праисторије“ попут пирамида у Египту, дивовских глава са Ускршњих острва или Стоунхенџа у Енглеској, пошто је свако имао прилику да се наслуша прилично „климавих“ теорија о њиховом настанку. Такође поштедиђу сајбер васиону икаквих закључака, слике саме говоре да нешто дефинитивно није у реду са теоријама које нам кроз школовање и медије „замазују очи“, бар када је ријеч о људском поријеклу. А по феноменалном Орвелу, „ко контролише прошлост, контролише будућност.“ Нека бесконачно путовање почне:

Саксајвуман, Перу, у близин града Куска. Блокови тежине и по стотину тона, савршено изрезани и уклопљени без везивног материјала. На врху су елементи постављени у новијим епохама који у односу на темељне блокове изгледају у најмању руку скромно. Таквих грађевина по Централној и Јужној Америци има на хиљаде.

Мачу Пикчу – исти случај…

Сибир, gornaya shoria (човјек је у средини фотографије).

Балбек, Либан. Чему је служио овај блок можемо само да маштамо.

Мегалитних стубова дивовских пропорција има по цијелој Европи. Бретања, покрајина у Француској је дословно засута са њима. Овдје је приказан мегалитни стуб реконструисан на рачунару јер је изломљен (напомена висок је 20 метара а 4 метра је укопан).

Недовршен обеликс у Египту.

Сада нешто заиста дивовско, giant causeway, гомила од 40.000 правилно исклесаних хексоуглова у Сјеверној Ирској. Иако легенда каже да га је саградио див Fionn mac Cumhaill, научници једноставно кажу како је то „невјероватно чудо природе.“

заиста невјероватно.

пуно топлих поздрава у разгледници са мора.

Џиновски ћупови из Лаоса нису имали срећу да се прогласе „невјероватном креацијом природе“ мада се око њих нико и не расправља.

пољана са овим посуђем је много пространија.

дај још једну „с ногу“.

Брда попут GlastonburyTor заиста има на стотине широм Европе. По легенди ово је џиновски лавиринт, по науци „необично брдо“.

„тераса“ са 7 спратова.

Ево још и Њугренџ да не буде да лажем.

Шематски приказ овог „брда“ из Даблина.

„Чоколадна брда“ са фикипинског острва Бохол.

Врло, врло необична.

И нажалост неистражена остају у категорији „чуда природе“…

Но пирамиде у Индонезији ни по научницима нису настале случајно.

Но и немају појма откуд ту у Гуруту.

Ни пирамиде у Кини се више не могу сакрити.

Мада није и да се не труде – на пирамиди у средини засађено дрвеће.

Од ванафричких пирамида ове у Централној Америци су ми најдраже. Но не могу да се не запитам, зар је заиста неко повјеровао да су ово правили гологузи индијанци?

Предивно.

Подводних градова (до сада откривених) има на десетине. Неки се попут оног код Азорских острва (Атлантида?!) виде из сателита. Ово је Јонагуни у Јапанском мору.

Бимини је острво које припада Бахамама а најближе је Флориди (неких 80 километара источно од обале САД) камене стазе се простиру стотинама метара у дужину.

Пирамиде, огромни мегалити, системи мистериозних кугли расутих по бијелом свијету, поткопавају у коријену причу о сталном успињању људске цивилизације. Можда напредује наша (мада сумњам) али тек након што се општом катаклизмом „ресетовала“ она стара и моћнија. Истина је око нас. Буквално.