СМРТОНОСНА ЉЕПОТА РИЈА

Одмах да буде јасно у Рио се не иде дан или два, (није то Зеленковац) него кад се већ потегне добријех 10.000 километара, односно фртаљ обима планете, грехота је остати мање од јефту дана. Пет минимално – да се пређе лагано по 7 километара дневно. То је огроман град од 6 милиона уписаних и 8 милиона отписаних грађана који живе по роулинг стоун картонским насељама – фавелама и који живе готово искључиво од пљачке и просјачења. Добро можда је неко запослен и у пошти или киоску.

Ако се може бирати, почетак путовања нека буде у метро станици „Маракана“ од које је истоимени стадион удаљен око 300 метара. Џамбо паковање са шестоцифреним бројем сједишта. Машала.

 национални музеј ако сте баш толико знатижељни а и успут је.

 докопати се што прије центра – Педро Први

 

савремено срце града

 

чувени хотел „Копакабана“                                      и позориште.

 

црква св. Себастијана изгледа као припет НЛО.

 

доћи до чувене статуе и поглед са постоља исте

 

поглед са „Главе шећера“ то је њихов Понир. Поглед указује на чаробну конфигурацију овог града

 

Рио је познат по својим плажама Кобакабана је једна од најљепших и најдужих око 4 км

 

копакабана и леблон плаже

 

Родриго Фреитас залив

  

Ипанема плажа и                                                      Ботафого залив

Иако су плаже чаробног изгледа у дужини мјереној десетинама километара, на њима се могу сачувати од крађа само купаћи костими и то ако су на пливачима. Горко духовити наши земљаци су Ипанема плажу назвали „Има-па-нема плажа“. Домицијалном становништву је дио фолклора подметање ножа под грло и тражења свега што посједујете а иако су изузетно гостопримљиви евентуалним одбијањем би их смртну увриједили а себе једнако повриједили (број убистава годишње достиже цифру и до десет хиљада).

 

Ово није карневал већ гледање уживо преноса утакмице. Иначе кад је карневал у питању, порука момцима са флексибилнијим поимањем морала да нису баш све препрануле дјевојке са ведрим окицама и средњим осмјехом ласта њиховог прољећа. Естетска хирургија је чудо а као нигдје не вриједи препорука: „Смањи брзину – осјећај кривице не можеш“ као у овом случају.

 

У Рију има сјајних кафана но већина их изгледа као трећи дан Кочићевог збора – Додик и бакови отишли.

 

 

Дух Лауша и у Рију. Фавеле су насеља у које не залази ни власт ни опозиција ни јеховини свједоци. Није добро.

Било како било, Рио би било најбоље посјетити хеликоптером са милион долара у џепу са резервациом у најскупљем хотелом са хрпом убица који га чувају. У супротном није лоша ни Врбања.