30 ПАТОЛОШКИХ ТИПОВА САЈБЕР ЛИЧНОСТИ

1. Нолетови порезници – Још се није родио ко би српском хејтеру и контрашу угодио. Међутим разлог зашто се овакав тип сајбер личности издваја из природног становишта под редним бројем 18. је тај што да би хејтао Нолета мораш бити баш изузетан ултимативни говнар. Момак којег би пожелио како сваки народ тако и сваки ћаћа за зета, спортиста, умјерени патриота, хуманиста, помаже шаком и капом дао преко милион евра… А НЕ! ШТО НЕ ДАЈЕ ПОРЕЗ СРБИЈИ!
2. Бабе мучитељке – неко убије/силује/опљачка или било шта друго грешно уради (поготово особи млађе животне доби) кад ето ти Радојке са профилном са унуком и коментарима типа – ја би је/њега: тукла шњуром од усисивача да ожиљци остану, одрезала муда и у рупе насула соли, вјешала наопачке на тргу и живог одерала, сјекла на комадиће данима, здробила тучком за месо сваки зглоб, пустила керове бијесне да га изуједају итд.
3. Бле-ха фанатикоси – људи који не могу смислити Републику Српску, правдају вехабијски тероризам или се праве луди поводом истог, или га пореде са четницима. Пред Анђелином Жоли и папом се пресамите, а по фејсбуку пријете ли пријете, како неће бити Америке као 95, како ћемо из Босне изнијети земљу на ципелама и слично. Слијепи за туђе жртве и заслуге. Свако ко не мисли као они је „папак“, „издајник“, „злоћинац“. Компромис је за њих врста салате коју још нису пробали. Недемократичност која је одавно отишла у шовинизам и лудост. Но, што би се рекло „ко се мржњом храни, вјечно гладује“. Мир вам.
4. Народни букачи и револуционари – еколози, брдолози, паркурци, борци за правду, срећу, просперитет, херојски примјери који бију историјске битке, како против мафијаша тако и против свих других који им се не прикључују („због којих је све овако како јест“). Немају баш израђен план ни јасан механизам како поправити свијет, осим што би похапсили пар десетина хиљада људи. Но то и није пресудно, битно је да се бори и набија на нос онима који се не боре.
5. Ефемпе и Свињошевићи – није лако бити љубитељ клупске кошарке у Србији и РС. Мјесто у Евролиги и инфузија за какво такво животарење само једно, а два презадужена тима и то још вјечита ривала, одличан су изговор за нове-старе слатке подјеле и ширење мржње као и осјећања да припадаш нечему светијем од оног што пљујеш. Једна од најбесмисленијих појава на интернету.
6. Били чику и остали паћеници – DODJAME BLOKIRAT SAM, ДОБРА, ADD, SEXZZZZ, ГАЛАНТАН САМ, HOTTTT, MMM BILI ČIKU, шта рећи коју послуку порати сем ђавла се клонити и Богу се молити.
7. Блогери – генијалци опште праксе, све знају, немаш им шта више рећи, људи који мисле да је њихово мишљење толико важно да би га радо набили сваком кориснику интернета кад би то било изводљиво. „Нови пост уживајте, свратите, вирните, коментаришите“ Боле Величанствени има три чаробна слова: МРШ!
8. Инстаргамовци – нова раса на планети, чије јединке осјећају неутољиву жељу да сваки оброк који није паштета, хреновка и салама усликају, као и сваки облик пјене у кафи, сваки иоле занимљив пејсаж, панораму града преко патика, дружење у кафани, на ливади, на изложби у кину итд. Секта селфијеваца се лако асимиловала у Инстаграмовце.
9. Преквалификовани економско-војно-спортски аналтичари – по њима гувернери су незналице, Мирослав Лазањски трабуња глупости, а селектори екипних и појединачних спортова појма немају о животу. Они су све сконтали, на вријеме и узалуд упозоравали, знају како би они пуно боље кад би имали прилику, али…
10. Свјетски путници – Клагенфурт, Беч, Будимпешта, Праг, Будва, човјек би рекао ови излазе из авиона само да купе трулекс крпу за суђе.
11. Партијанери – Клуб – „MADNESS“, „VIP“, „EHTRA“, „PLATINIUM“, човјек да се запита каква шабанчина смишља овакве називе. Жене које промовишу оваква мјеста и које се пуће и шкиље док их сликају ко мој ђеда Драган кад гледа у титл турске серије, изгледају нелијепо а још их неко и мува па мора општити са њима. И још плаћа пића и то неће малу пиву од три марке, то одмах дупли хард-стаф коктел зове (иако декне двогузу млаке пиве на школском игралишту прије него што дође у клуб)!
12. Љубитељи животиња – вјечито забринути за права остављених паса или луталица, бачених мачића у поток, пресјечене глисте на тротоару, објављивање слике младунаца, кавеза, итд. Стерилисање, удомљавање, исхрана, савјети, рецепти. Једноставно пробијачи мозга са својим хобијем. Ал су обично добри људи.
13. Патриоте и аутошовинисти – Бројне неријешене ствари из прошлости, слојеви фалсификата и проблеми који су систематски гурани под тепих са једне и теме које се агресивно, злонамјерно и константно намећу са друге стране створили су код многих људи снажна национална или антинационална осјећања. Ране невидане, нужан психијатар или бар психолог да се фино испричате.
14. Мудријаши – цитирање Меше Селимовића, Иве Андрића, Данила Киша, Мике Антића, или једноставно нешто премудро зготовљено у домаћој глави. Поруке онима који су их повриједили, али их то само ојачало, лажним пријатељима, људима који немају свог живота, онима који шаљу захтјеве за игрице. Тон порука патетичан или наметљив.
15. Народњаци – Објављивачи спотова који се воде под категоријом „народне“ музике. Али није ријеч о Мирославу Илићу, Шабану или Кеби, него све неки Пејовићи, Алексићи, Африке, Манојловићи, звјездице неке датебогсачува.
16. ЕКВ – забавњаци – да Милан Младеновић може да види ко све слуша (а нажалост и пјева) његове пјесме толико би се пута окренуо у гробу да би избургијао пролаз до Мадагаскара.
17. „Сви-смо-исти“ ликови – комбинација антинационалиста, народних букача и мудраца. Представници Едо Маајка, Дубиоза колектив. „Није битно ко је ко јаране“, „Вама у Бањалуци добро јел да“. Ти људи у себи љубоморно чувају неколико битних заблуда. Прво, мисле да су појединци (у виду политичара) криви за лоше стање. Друго, мисле да је национализам зло које је претходило оваквим политичарима. Треће, мисле да су сви народи подједнако криви. Лакше је тако, све поједноставиш до апсурда и онда пљујеш, филозофираш и мељеш упразно, мада су поменути музиканти солидно уновчили своје ставове о „апсурдистану“. Бљак.
18. Хејтери и контраши – широк слој и сој људи. Лијепе се на сваку тему, увијек са пословично другачијем ставом. Друштво, систем, вриједности, држава, све је у ауту. Број конструктивних приједлога најчешће раван нули. Но то ионако није важно. Тролујем дакле постојим.
19. Хипстери, емо и остала гамад. Не знамо много о њима, то је неки полусвијет (као студенти) чули смо да су дебили и да их треба пребити мада не мислимо то последње.
20. Пренаглашени вјерници и невјерници. Вјера се по правилу не истиче, јер се то сматра за лицемјерје. Кавер на фејсу црква, манастир, фреске, постови о светитељима, слике духовника, начини поста, музика Дивна Љубојевић, Слободан Тркуља, хорови, духовна музика. Заспо Јанко. Невјерници углавном пишу погрдно о вјери и духовним лицима, слике обично пародије на религију.
21. Југоносталгичари – У њихово вријеме све било како треба. Била два канала на тв-у, а цртани био у 7.15. Скупљали се „Евоски“ жвакала „Базука“ гледао Миња Субота. Била права музика, прави људи, право море, прави левис. Комшије се пазиле, жиранти се утркивали коме ће поставити своја финансијска леђа. Пара пуни џепови. Индустрија, фудбал, Источноњемице и Чехословакиње се смјешкале са „Бурди“. Није било лопова, национализма. Пасошем могли на Марс. Као да слушамо просјечног Сјевернокореанца стручно испраног мозга.
22. Трагачи лајкова – И најбоље странице униште ови хуманоидно-сајбер паразити. Гдје год се поведе нека дискусија осване линк фирме аутодијелова или усисивача. Лажни профили некаквих жена неприродног изгледа оскудно одјевених. Најопаснији трагачи лајкова су они који своје услуге спонзоришу па ти се то укаже ни кривим ни дужном. Може лајк за наградну игру? Прочитај шта каже Боле Величанствени под ставком 7.
23. Чекираши – комбинација Инстаграмоваца и Свјетских путника. Роштиљница „код Ђуре“ ЧЕКЕД, Аутолимар „Гас“ ЧЕКЕД, Бутик меса на „Тржници“ ЧЕКЕД, кафе бар „Маки“ ЧЕКЕД, Парк „Петар Кочић“ ЧЕКЕД, „Трг Крајине“ ЧЕКЕД…
24. Лајкаши бизарних постова жућкастих портала – „Одрезао ноге пилом за техничко образовање“ Бане Србчанин воли; „Гога Секулић не да телевизор“ Александра Папажин воли; У „Паровима“ неко се обукао; Горица Смиљанић воли…
25. Завјереници – западни Балкан је исконско светилиште за теоретичаре завјере, овдје је толико било завјера да би истина била најсумњивија (када би од силних лажи и туђих интереса успјела промолити нос). Масони, рептили, ХААРП, пирамиде, флоур из каладонта па то су теме за завјеренике из вртића. Код нас се увијек теоретише на велико, са посљедицама по цијелу цивилизацију. Ми бранимо човјечанство. Ми и једновјерна браћа у Русији. Ал ми смо на бранику.
26. Дневнодознаши – Дневна доза неког полуидиота, дневна доза нечега смијешног, дневна доза нечега хејтерског, странице које почињу са „дневном дозом“ ако су икада биле смијешне то су престале бити јер администратори желе бити стално смијешни, а то води до инфлације квалитета фазона, а ту су увијек спремне хорде трагача лајкова да контамирају страницу са својим огласима.
27. Непсимени – не говоримо о градњи плускванпрерфекта и комбинацијом са футуром трећим, него о проклетој негацији „не“ које се пише одвојено сем у случајевима „нисам, нећу, немам и немој“. Боли.
28. Млади политичари – уз часни изузетак сјајних млади људи, већина младих политичара су углавном комплетни идиоти – алави, себични, без стратегије, без срама, као уосталом и доминантна већина старијих колега. Посебан проблем настаје у вријеме њиховог парења – предизборна кампања. Освану некакви ликови са испразним, отрцаним паролама, осмјесима као за матуру, те поручују „ја сам бољи“, „гласај за свог комшу“, „гласај за свог рођу“… И будућег вођу.
29. Хуманисти. Сликање у хуманитарним акцијама је посебно оставило мучан осјећај у народу у вријеме поплава. А иначе људи воле да други мисле да су они ок, док о младима из претходне ставке да и не говоримо при њиховим хуманитарно-маркетниншким активностима. То је јако јако лоше.
30. „Ја сам Шарли“. Лицемјерно поистовјећивање са настрадалим тако што ће шеровати извикану паролу, ставити његову слику на профилну, објавити пјесму „Идола“ након смрти Владе Дивљана, цитирати Александра Тијанића, након такође његове смрти, радити било шта што има везе са нечим актуелним, а без икакве употребне вриједности, само показује колико смо као бића жељни да и ми залијепимо некакву фришку кул етикету на себе.