ИЗЛАЗАК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НА МОРЕ

Током преговора о престанку рата у БиХ, у периоду од средине 1993. године (план Овен-Столтенберг, па све до Дејтона новембар 1995) говорило се о изласку српског ентитета на Јадран. 2006 године Момчило Крајишника је изјавио током суђења у Хагу да су и Туђман и Изетбеговић пристали да Срби добију 20-25 километара обале од Превлаке закључно са Молунатом. Превлака има изузетан стратешки значај за контролисање улаза и излаза из Боке Которске, док је Молунат мало насељено мјесто око истоименог полуострва, окружен са једним већим и неколико мањих, ненастањених острва. Цијела дужина обале је јако лошег квалитета, стрме стијене се готово окомито забијају у море, уз обалу Молуната „извирује“ мноштво стијена, те можемо говорити о свега четири туристички искористиве плаже (једна на Превлаци и три на Молунату) укупне дужине не много преко 200 метара. Међутим, народу Републике Српске и то би много значило. Мученички пострадали Никола Кољевић је у својим дневницима записао да се у једном тренутку, неко из међународне заједнице забринуо да би се изласком РС на море код Превлаке онемогућила контрола Боко-Которског залива те да би је Руси у будућности могли неометано користити. Милошевићу су у последњој рунди преговора нашу преговарачи (Буха, Кољевић, Крајишник) дословно у пролазу довикивали „тражи излаз на море“, међутим Слобо је очигледно у Дејтон дошао да каваљерски потпише „било шта“ тако је без цјенкања и дао баш цијело Сарајево, што је како смо сазнали коначно приволило Алију да се успјешно окончају преговори чувеним и свима нам драгим мировним споразумом. Но не треба заборавити право РС на море (на једном дијелу удаљеног свега 15 километара ваздушном линијом што по постојећим међународним правилима и по свакој логици треба кориговати у корист нашег ентитета на излаз на море макар само преко Превлаке). За надати се да ће велике силе, предвођене поново Русијом због које од нас толико зазиру, иницирати то питање и да ће се то позитивно ријешити у корист Републике Српске. До тада ћемо море само мирисати.

1 2

Сателитске снимке приморја око којег су се водили преговори

превлака Превлака полустрво дугачко је 2,3 км

prevlaka s prevlaka ka boki

Погледа ка Превлаци из Боке и обратно

prevlaka plaza 1 prevlaka plaza 2

Једина плажа на Превлаци од Њивица (насеља крај Херцег Новог) удаљена свега три километра

тврђава поглед 1 тврђава поглед 2

Величанствен поглед са ратним дејствима тешко оштећене тврђаве на Превлаци

молунат Молунат је насељен около сва три мини залива

veliki skolj 1 veliki skolj 2

Плажа на Великом Шкољу, острву насупрот Молуната

molunat crkva molunat sa betonskim pristanistem

Поздрав из Молуната (да ли ћемо дочекати разгледницу са натписом“Поздрав из Српске!“)

molunat kamenje molunat plaza

Нека се чудо деси.

Advertisements

ТУРИСТИ ИЗ СРБИЈЕ ЗАПРИЈЕТИЛИ ХРВАТСКОЈ: ДОЛАЗИЋЕМО ВАМ НА МОРЕ МАКАР НАС СВЕ ПОБИЛИ

antraks-crni-prist-ovce-1328585176-111759

Београд 24.9.2015.

Чланови удружења грађана: „Хрватско приморје или смрт“ данас су се спонтало окупили по свим већим градовима Србије, али и Црне Горе и Републике Српске, (дакле свугдје гдје још нису потпуно истријебљени) у знаку општег протеста због јутрошње одлуке Хрватске владе да се забрани улазак лица са пасошем Србије. Туга и невјерица се види на свим испијеним лицима. Предсједник Савезног удружења Југослав Безглавица поручио је да ће већина Срба кидисати на граничне пунктове али и да се већ разматра могућност илегалног пребацивања у виду прокопавања тунела испод земље или катапултирање из џиновских катапулта.

Otok Brac, Vidova Gora, 200713. Brac je treci otok po povrsini u Jadranskom Moru, te je najvisi otok na Jadranu sa vrhom 778m/nm. Otok posjeduje i jednu od najpoznatihih plaza u svijetu Zlatni Rat.  Na fotografiji: Turisti. Foto: Zvonimir Barisin / CROPIX

„Питање одласка на хрватско приморје је питање од виталног породичног значаја. Како жени да објасним да једини у комшилуку и фирми нећемо ићи на море, сматраће ме лошим супругом и оцем јер им не могу „ни то пишљиво море приуштити као што сав нормалан свијет може“. Како да дјетету погледам у очи кад му кажем да неће ићи на море а толико му треба због здравља (иако углавном сваки пут добије маларичну-дизентерију у најмању руку). Ми другог мора не познајемо немамо и једноставно немамо куд. Неће нас зауставити.“ одлучно је поручио Безглавица.

zigosani-srbi-internet-linc-hrvati-cetnici-jevreji-raspoznavanje-zute-tr-1328585176-44932

Једна старија госпођа је издвојила своје мишљење: „Нисам крива што сам Српкиња. Лако је онима у Босни, Војводини или Црног Гори, они могу бити „босанци“, „војвођани“ и „црногорци“ али ми Срби у Србији немамо могућност за формирање неке нове србофобичне вјештачке нације, барем не у овом тренутку. Морамо бити Срби и због тога нас мрзи већина становника у Европи и Америци. Покушаћемо да узмемо бугарско или македонско држављанство само да би дошли до метафизички рајског хрватског приморја. Отпор никада неће престати…“

246987

Са друге стране цивилизације, у Загребу не знају шта више да раде са Србима, које су у својој држави већ истријебили. Велики је проблем настао када су схватили да има још много живих Срба који живе на самој граници са Хрватском. То све ствара општи неспокој у друштву, а и све се више људи жали да анксиозне тегобе кад помисле да им Срби „дишу за вратом“ а у граничним областима врло извјесно удишу исти ваздух. Водећи људи у тој младој демократској републици гдје се не смије јавно ни писати другачијим писмом, гдје се на сваком ћошку виде нацистички знаци и у свакој улици или сокаку пјевају усташке пјесме, покушавали су доћи до хрватског цвијетића и великог умјетника Емира Кустурице, да их посавјетује како да Хрватску као комад земље, одломе и премјесте што даље од Срба. Кажу више се не може живјети од сталних српских позива на помирење. Сви се са зебњом присјећају ријечи њемачког првачића: „Помирићемо се кад тад“…

КОМЕ СМЕТА ХРИСТОС МЕЂУ ЂАЧКИМ КЛУПАМА

gospod-isus-hristos-sa-decom-cs7e7-

„Da bi BiH bila prosperitetno i zdravo društvo neophodno je da bude laičko društvo u kojem je vjera stvar pojedinca. Vjeronauci nije mjesto u školama, svaki pojedinac ima pravo da pripada određenoj religiji, ali država ne smije nametati vjeru. Ukidanjem vjeronauke u školama BiH bila bi korak bliže sekularnom društvu u kojem je vjera lična stvar pojedinca“, poručili su pokretači ankete koju iz minuta u minut potpisuje sve veći broj građana BiH iz oba entiteta, prenosi „Press RS“.

Овако изгледа став групе људи, покретача анкете (који иначе на фејсбуку имају групу „Атеисти, агностици, скептици у БиХ“). Прије три године, сличне групе људи су покренули овакве петиције и у сусједним земљама. За првих десет дана, на овој „нашој“ потписало се 939 особа. У Србији рецимо, за изношење приједлога пред Уставни суд, неопходно је за седам дана прикупити 30.000 потписа и то на терену. Он-лајн петиције се не узимају у обзир. Тако да од укидања вјеронауке у школама (барем за сада) нема ништа. Остаде само иницијатива која је неколико дана хранила љевичарске портале гријући их бројним антирелигиозним (умјереним и неумјереним) коментарима.

Но сматрам да ипак није згорег да до краја анализирам и расвијетлим аргументе противника „наметања религије у школама“.

„Ne znam šta mi je gore, da ne ide na vjeronauku pa da ga druga djeca šikaniraju, ili da izađe na ulicu i da mu se nešto desi. Mi u porodici jesmo religiozni na svoj način, ali zaista ne želim da mu time pune glavu neki nepoznati ljudi i to u školi. Zaista je vrijeme da prerastemo srednjovjekovne obrasce ponašanja. Kome je do vjeronauke, neka ide u crkvu ili džamiju ili na neko drugo mjesto adekvatno za te radnje. Crkvu i državu moraju odvojiti. Ipak smo u 21. vijeku“, rekla je majka jednog osnovca iz Banjaluke.

Рече једна забринута мајка а њен став се објави на једном утицајном порталу који се бави оваквим питањима и који износи став како се „многи родитељи ОПИРУ ВЈЕРОНАУЦИ али немају избора“. Као дугогодишњи наставник православне вјеронауке желим да овог родитеља утјешим јер НИТИ ДЈЕЦА ШИКАНИРАЈУ ПОЈЕДИНЦА КОЈИ НЕ ИДЕ НА ВЈЕРОНАУКУ, НИТИ ТО ДИЈЕТЕ СМИЈЕ ДА ИЗАЂЕ ВАН ШКОЛЕ НА УЛИЦУ У ВРИЈЕМЕ ИЗВОЂЕЊА НАСТАВЕ.

Дјеца која не иду на вјеронауку због родитеља који се „опиру вјеронауци“, или су друге вјере, МОГУ СЛОБОДНО ДА ОСТАНУ У УЧИОНИЦИ и да се баве чим год желе, ако могу од буке понекад и да спавају. Уколико школа има могућности да обезбједи и други смјештај типа просторије за продужени боравак, дијете има избор, а вјерујте чак и тад многи остану на часу вјеронауке јер у њему (за разлику од својих родитеља не виде ништа баш толико лоше).

Дакле ово говорим из свог искуства као и из исуства многих православних вјероучитеља Бањалуке. Како је у другим градовима Републике Српске и у Федерацији БиХ и на часовима осталих вјеронаука заиста не знам.

Даље, дјецу не уче „неки непознати људи“ већ углавном факултетски образоване особе са потребним лиценцама и успјешно прођеним љекарским прегледима. Дакле људи чији идентитет, као радника јавне установе је свима у сваком тренутку доступан и чији се рад брижљиво прати (а усудићу се рећи и брижљивије од осталих просвјетних радника) од стране управе школе. Ти исти вјероучитељи морају да се најстроже држе Закона о основношколском образовању (којег полажу на стручном испитом пред световно-духовним комисијама) те правилника о оцјењивању, дакле свим позитивним постојећим законима.

Наравно, свјестан сам да појединци крше та правила но они се (опет кажем колико знам у мојој широј околини) прописно прозивају, испитују и кажњавају пропорцијално повреди радних обавеза. И да напоменем, на конто рада 110 вјероучитеља православне вјеронауке Бањалучке епархије, вјеровали или не, ни један једини званичан приговор није дошао у Републичко педагошки завод током прошле 2014/15.

А приговора има и то за најмање ситнице. Тако сам ја доживио претпрошле године да ме анонимна група родитеља оптужује јер сам имао дугу емотивну везу (а нисам био ожењен), јер сам виђен како пијем пиво у граду и како учествујем на рок фестивалу као помоћни радник. Дакле аутоматски су ме звали надлежни свештеници (укупно сам са тројицом морао водио разговор) и надзорник из Завода да испитају у чему је ствар. Звали би и поменуте родитеље да нису били анонимни. Родитељи који се највише буне а никада нису имали већи утицај на школе него данас и сама управа зазире од њихових и најмањих приговра. Морао сам дати отказ на том фестивали и тражити писмени доказ за то. А оженио сам се јер је и било вријеме. А пиво како кад, Боже мој.

То све говорим да буде јасно колико су вјероучитељи „под лупом“ не само као радници школе него као и људи у приватном животу. И колико се већина њих које познајем заиста труди да буду максимално обазриви према дјеци. Резултат тога су углавном и високе оцјене, много више од реалног знања. Ал добро то је друга ствар.

Даље „ДА МУ ТИМЕ НЕ ПУНЕ ГЛАВУ“ а чешће на личним профилима поруче да су дјеца жртве „манипулација, заглупљивања, враћања у средњи вијек“ на часовима вјеронауке. Овдје морамо посебно пазити када за тако нешто оптужујемо вјеронауку у цјелини, јер вјеронаука у БиХ има више и нису све једнако умјерене. Тако у православној вјеронауци за свих осам разреда нема ни једне једине ријечи која би могла звучати политички некоректно. Нажалост у неким другим вјеронаука то није случај али то је њихова ствар. Дакле захтијевам и молим да ми се објасни како то моје колеге и ја заглупљујемо дјецу? Почињем поново од себе, никада дјеци нисам ништа рекао да је нешто недокучиво 100% истина, већ да је то управо ствар вјере и избора (за разлику рецимо од других наука које их директно и инквизиторски убјеђују да је човјек настао од заједничког претка данашњих мајмуна а немају за то комплетне доказе). Увијек дјеци кажем да мисле својом главом, да не вјерују ни мени све што кажем, јер могуће да сам и ја нешто погрешно схватио.

Пошто овакви родитељи сматрају вјеронауку заосталом „квазинауком“ да напоменем да су ове године изашле радне свеске препуне укрштенице, ребуса, лавирината, спајалица, бојанки, квизова, дакле све оног што је искључиво дјеци намијењено. Идуће године долазе и потпуно нови уџбеници неупоредиво бољи од постојећих. те православна вјеронаука успјешно прати најсавременије трендове у образовању.

И за крај оно што ме највише заболи, а то је став да је неопходно да се избаци вјеронаука из школа „због успјешног просперитетног Бе-Ха друштва“ па ко више од вјероучитеља који воле своју дјецу и свој народ (а друге поштује) жели да друштво крене напријед? Ко прича о опраштању, љубави, моралу, поштовању различитости, ако не православни вјероучитељи и зар све наведено није управно нужно да се дјеци сваки дан говори? Зар није толико битно да им се говори да буду бољи људи, да имају вјеру у боље сутра (јер постојеће поруке медија али и доминатног дијела Бе-Ха друштва управо убија у појам сваког младог човјека), да се вриједи борити за поштење, да се вриједи чувати за праву особу, да на увреду враћају благословом? Да морају бити одговорни, за разлику од већине, оном бујицом којој је свако и увијек други крив и која сигурно иде у дубље сиромаштво (и морално и материјално). Ако су те вријдности својствене неком старом вијеку, молим да се барем оне сачувају и врате поједницима сачуваних од тог новог „модерног“ 21.вијека. Вијека (барем ове прве седмине), лажи, неморала и безнађа. Свако добро желим свима. И поручујем и свима као и дјеци: Размислите. Само размислите.

Nemanja Nagradić – БЛОГ ЛЕКСИКОН

11038007_10206933854172376_7007188025530033592_n

Шта би засадили на чаробном пољу (сем материјалног богатства)?

Ništa ne bih zasadio, tamo bi sve samo nicalo.

Када би постали духови да ли бисте бирали да будете невидљиви али материјално ограничени (те могли тако рецимо помјерати одређене предмете) или да будете потпуно флуидни, материјално неограничени (али не би могли дотицати икакве материјалне ствари)?

Ovo prvo, pa tenkove u more, rakete u rupe, navijače u kavez, a djecu na livadu…

Kада би у ормару имали временско-просторну портабл-рупу на које одредиште би вољели да редовно кришом излазите?

U doba “Đure”.

Шта би сте радили да можете читати туђе мисли?

Čitao ih u sebi.

Када би сте имали ћуп који бесконачно прави пудинг, којег би он био окуса?

Bilo kojeg, osim zagorjelog.

Коју недокучиву мистерију би вољели да разоткријете?

Najveća je misterija, zašto žene hvata histerija…

Ако су постојали дивовске животиње и биљке, да ли вјерујете да су постајали и дивови (које ионако помињу готово све митологије свијета)?

I mi ćemo za nekog sutra biti divovi.

Петком послије подне се заглавите у лифту пословне зграде. Срећом, у мраку напипате изгубљен мп3 плејер. Но на њему откријете само пјесме Дине Мерлина. Да ли ћете их пустити у наредних 60 сати или ћете лагано полудјети од тишине?

Pustio bih pjesmu “Da šutiš”, i to samo jednom.

Када би вас киндаповали ванземаљци, те вас послије рутинске контроле вратили на Земљу, да ли би то иком повјерили?

Ne vjerujem da bi me vratili, nisu valjda toliko zlonamjerni prema Zemlji.

Када би добили баснoсловну новчану награду на некој од игара на срећу, шта би сте прво пустили на Ју-тубу?

“Pare” od Modelsica, valjda se to podrazumijeva.