САТАНИЗАМ У НАРОДНОЈ МУЗИЦИ (4)

Помињање ђавла у музици након пројаве Аце Лукаса из пакла, крајем 20. и почетком 21. вијека није више неуобичајено, штавише свака искитована безбојним силиконом пјеваљка га спомене бар једном по албуму.  Довљно је само на ју-тубу укуцати „ђаво домаћа музика“ да се то утврди. Некада давно, у ери без интернета и 60 пинкова, музика је имала много суптилнији и далекосежнији утицај на шире масе. Често контролисана од свеприсутне ДБ, подложна ко још зна каквим утицајима, музика је мијењала свијест народа а самим тим и свијет. За надати се да ће ово бити последњи дио овог мини серијала посвећеног овој теми која је почела као потпуна зафрканција а сад већ показује зреле параноидно-матрискичне симптоме.

Злата Петровић

222

Злата је секс симбол Слобине Југославије у покушају. Имала је некакве праменове боје сенфа по глави, ваљала се по омотима аудио касета неосушене косе чије је врхове турала у уста, међу првима је почела шкиљити погледом, а носала је и розкасте комплете за више секретарице приправнице у комерцијали. Међутим разлог зашто се о њој овдје говори је њезин хит из свима нам драге 1992. године под једноставним називом „Ђаво“. „Није мене моја мајка родила, са ђаволом љубав да би водила. Волећеш ме волети, више него себе, кунем ти се истрећу ђавола из тебе“. Злата егзорциста.

Џеј

333

Џеј изгледа као људски кербер, само једноглав. Има он и без текстова пјесама право да се нађе у овом елитном друштву, међутим и код њега се чује ту и тамо „ноћас стојим на ивици пакла“, „тонем ко титаник“, „на пут без повратка“, „гитара беж зица“ и оно са Лепом Бреном „Не пуштај ме ноћас душо у мене је ђаво ушо“. Ђа је сад Злата гоуст бастерс?

Новица Неговановић

111

„Ти анђео а ја ђаво“ илити у жаргону фатална, немогућа, дисфункционална веза и накриво насађена љубав, страст пробуђена кварноћом и бездушноћом у очима оног другог, што само доказује да ни онај први није исправан-исправна. Новици свака част за аранжман и мелодију, као и за оно „прође лето тридесето“ али текст који почиње са „За ђавола црна прогласише мене“ није могао да се не нађе у овој категорији.

Томислав Чоловић

777

Ко није чуо за малог мрава који опијен млијечним жлијездама извјесне Ајше губи и оно мало неурона у глави, не може да схвати и каквом профилу пјевача и човјека се овдје ради. Међутим довољно ће схватити након летимичног погледа на овај омот. Пјесма „деда бабу гледа“ нема везе са тим. Но Томислав је закурузио са хитом „црн је гавран а ја црњи“ у којој истиче: „у животу никад сретан нисам био, боље да се нисам ни родио“ што је типичан примјер смртног гријеха очајања. У наставку пјесме оптужује живот што му ништа није дао. Отежавајућа околност по његову душу је та што је такве црне мисли послао у етер те ионако лабилне и гријехом порозне душе (уз пар љутих чашица) мотивисао да се правдају за своје слабости.

Милош Бојанић

555

Без Милоша Бојанића ових топ 20 (не)свјесних промотера сатанизма били би ослабљени као Србија без Бобија Марјановића. Али ево и ова црна птица је постављена пред рефлекторе десетак читалаца! Дакле на омоту видимо како још и рекламира Ротари клуб, но осим што је неопојана карактерна сељачина у листу најгорих уписао се и са стихом пјесме „Ужичко коло“ из 1995: „Дај да видиш кад у мени ђаво повилени“. Навијачке групе су преузеле тај стих па га радосно и дрогирано узвикују прија сваког већег белаја.

Maastricht (Холандија)

1 1a

Мастрихт је град у Холандији који се као пушчано зрно забио у панцирни прслук Белгије. Има нешто мање од 120.000 хиљада становника који су згуснуто насељени у и око градског језгра ширине и дужини око 2х2 колиметра. По много чему атипичан холандски град, удаљен од мора, на брежуљкастом терену, пресјечен ријеком Мезом. Један од најстаријих насељених мјеста у држави, поприште вијековних борби између Шпаније, Холандије, Француске а једном чак се и Белгија ту нешто мотала, а тренутно један од европских академских центара, готово свака улица има по један факултет. А да ту је 1991. потписан споразум којим се централизовала, према нама непријатељска ЕУ.

UM KAART WTK4 2 1024px-Sint_Servaasbrug2

факултети и други симбол града  –                         мост изнад Мезе из 1280. године

6 vijec 6

Од аутобуске станице која се налази на источном, новијем дијелу града, до центра воде три моста. Први, десно води до вијећнице и првог трга којим се стиже поред катедрале синт Матијуса.

6 лијево 6 десно

трг око вијећнице (мало овако изгледа накриво али је раван иначе)

6 2494_fullimage_ddna maastricht shopping winkelstraat_560x350 6 2503_fullimage_ddna maastricht shopping winkels meiden ijsje_560x350

од овог трга грана се неколико улица чувених по могућности куповине и опијања по шмекерским кафанама

7 MaastrichtBasilikaOLV 7vrijhof.jpg 2

Стотињак метара лијево дијагонално налази се главни градски трг – Вријтхоф, којег украшавају ове предивне двије цркве, синт Серванс и синт Јан. Трг чувен по пијаци која се ту настани петком.

7 a лијево 7 b десно

панорама града са звоника катедрала

7 уну 7 trg

ентеријер цркве синт Серванс                              ретуширан изглед ових „сестара“

врата пакла врата пакла десно

трећи мост од станице (лијево) води до средњовјековних утврђења кроз „паклену капију“

11 7 stokstaart11 8 stokstaart

кроз капију улазимо у стактстарт улицу или тако некако, углавном не види се крај ове урбане љепоте

11 1 бегијнстраат 11 2 бегијнстраат

трвђана или бегијнстрат

12 fontana 11

12 medo na klupi 12 park k

12 curica i zirafa 12 setaliste

око тврђаве налази се језерце, парк и шеталишта

9 jeker 9 spomenik

да би бар мало личило на Амстердам побринула се канал ријека – Јекер – споменик неки поред

10 воденица споља лијево 10 воденица споља десно

чаробна воденица на овој ријечици – споља и…

10 воденица 1 10 воденица 2

…изнутра

8 k 8 kip

8 kipi 8 kipic

цијели град је „посољен“ кипићима

14 groblje 14 gr

Боже опрости овдје је и гробље (западни обод града ка граници) лијепо

14 grooo 14 gro

џиновска секвоја баца вјечити хлад                                                                          крај