САТАНИЗАМ У НАРОДНОЈ МУЗИЦИ (4)

Помињање ђавла у музици након пројаве Аце Лукаса из пакла, крајем 20. и почетком 21. вијека није више неуобичајено, штавише свака искитована безбојним силиконом пјеваљка га спомене бар једном по албуму.  Довљно је само на ју-тубу укуцати „ђаво домаћа музика“ да се то утврди. Некада давно, у ери без интернета и 60 пинкова, музика је имала много суптилнији и далекосежнији утицај на шире масе. Често контролисана од свеприсутне ДБ, подложна ко још зна каквим утицајима, музика је мијењала свијест народа а самим тим и свијет. За надати се да ће ово бити последњи дио овог мини серијала посвећеног овој теми која је почела као потпуна зафрканција а сад већ показује зреле параноидно-матрискичне симптоме.

Злата Петровић

Злата је секс симбол Слобине Југославије у покушају. Имала је некакве праменове боје сенфа по глави, ваљала се по омотима аудио касета неосушене косе чије је врхове турала у уста, међу првима је почела шкиљити погледом, а носала је и розкасте комплете за више секретарице приправнице у комерцијали. Међутим разлог зашто се о њој овдје говори је њезин хит из свима нам драге 1992. године под једноставним називом „Ђаво“. „Није мене моја мајка родила, са ђаволом љубав да би водила. Волећеш ме волети, више него себе, кунем ти се истрећу ђавола из тебе“. Злата егзорциста.

Џеј

Џеј изгледа као људски кербер, само једноглав. Има он и без текстова пјесама право да се нађе у овом елитном друштву, међутим и код њега се чује ту и тамо „ноћас стојим на ивици пакла“, „тонем ко титаник“, „на пут без повратка“, „гитара беж зица“ и оно са Лепом Бреном „Не пуштај ме ноћас душо у мене је ђаво ушо“. Ђа је сад Злата гоуст бастерс?

Новица Неговановић

„Ти анђео а ја ђаво“ илити у жаргону фатална, немогућа, дисфункционална веза и накриво насађена љубав, страст пробуђена кварноћом и бездушноћом у очима оног другог, што само доказује да ни онај први није исправан-исправна. Новици свака част за аранжман и мелодију, као и за оно „прође лето тридесето“ али текст који почиње са „За ђавола црна прогласише мене“ није могао да се не нађе у овој категорији.

Томислав Чоловић

Ко није чуо за малог мрава који опијен млијечним жлијездама извјесне Ајше губи и оно мало неурона у глави, не може да схвати и каквом профилу пјевача и човјека се овдје ради. Међутим довољно ће схватити након летимичног погледа на овај омот. Пјесма „деда бабу гледа“ нема везе са тим. Но Томислав је закурузио са хитом „црн је гавран а ја црњи“ у којој истиче: „у животу никад сретан нисам био, боље да се нисам ни родио“ што је типичан примјер смртног гријеха очајања. У наставку пјесме оптужује живот што му ништа није дао. Отежавајућа околност по његову душу је та што је такве црне мисли послао у етер те ионако лабилне и гријехом порозне душе (уз пар љутих чашица) мотивисао да се правдају за своје слабости.

Милош Бојанић

Без Милоша Бојанића ових топ 20 (не)свјесних промотера сатанизма били би ослабљени као Србија без Бобија Марјановића. Али ево и ова црна птица је постављена пред рефлекторе десетак читалаца! Дакле на омоту видимо како још и рекламира Ротари клуб, но осим што је неопојана карактерна сељачина у листу најгорих уписао се и са стихом пјесме „Ужичко коло“ из 1995: „Дај да видиш кад у мени ђаво повилени“. Навијачке групе су преузеле тај стих па га радосно и дрогирано узвикују прија сваког већег белаја.