СТУДЕНТИ ЗА ИСТИНУ – ДАН РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Негдје пред Видовдан ове године, група студената Факултета политичких наука, као и Богословског и Правног покренуше петицију против одласка највишних политичких званичника Србије на двадесетогодишњицу од масовног страдања Бошњака у Сребреници. Тамара Гајић, Ненад Узелаз, Јован Алексић, Невен Ђенадија, Марко Шукало и многи други студенти од Космета до Републике Српске успјели су до дана комеморације сакупе 3267 потписа будућих академских грађана (колико је погинуло Срба у и око Сребреници током грађанског рата у БиХ 1992-95). То је био први позитивни импулс наших младих снага након готово пола вијека.

Срећом студенти се нису зауставили на поменутој активности, напротив. Наставили су са умрежавањем позитивних снага који искрено и истрајно заступају српско становиште у овако тешким околностима. Ни један важнији догађај није прошао без њихове (ре)акције. Па тако су се огласили и поводом годишњице пада Републике Српске Крајине, затим стали су у одбрану права колега студената из Црне Горе, радовали се са свима нама са ове стране Дрине када је Русија ставила вето на монструозну декларацију о Сребреници која је имала за циљ (поред увелико провидне приче о помирењу, ријеч која се иначе десет пута мање наводила него ријеч „геноцид“) потпуну и трајну сатанизацију Срба из БиХ, те континуирано ширили истину о НАТО-пакту као и погубности евроатланског пута Србије на који је воде актуелни властодршци.

Но највећа (до сада) побједа ових младих људи јесте неулазак самопроглашеног Косова у УНЕСКО. Отварањем канцеларије у Косовској Митровици и радом у три смјене, слањем фотографија и писама на многим страним језицима, борбом која је саботирана на све могуће начине од укидања профила на друштвеним мрежама до екстремно негативних коментара на прозападним порталима, те бројним другим искушењима, студенти су дали врло важан допринос у тој тијесној важној побједи, за коју су многи дефетистички помислили да је недостижна.

Нажалост, разлози за борбу се редају један за другим. Тако је и поводом напада на српске цивиле у Гораждевцу, који је иначе само кап у мору насиља које трпе преостали Срби на Космету, покренута кампања „Ја сам Гораждевац“ те су се студенти обраћали и амбасади Француске. До сада би сви овакви напади једноставно празно и кратко одзвањали у даљини медијске пучине.

Најновија кампања наших младих сабораца за истину је одбрана права српског народа на дан празновања Републике Српске, 9. јануара, који је стављен ван закона најновијим прегласавањем у Уставном Суду БиХ који је бошњачко-иностраном спрегом постао механизам за наметања политчких одлука Србима али и Хрватима. Додатно усложњавање ситуације у Републици Српској је допринијело неовлаштено упадање „Сипе“ у просторије МУП-а Републике Српске као и све кукавичкије и неразумније понашање наше опозиције.

Јучерашњим пребацивањем канцеларије из Косовске Митровице у Источно Сарајево озваничен је почетак борбе за најосновнија права Срба у Републици Српској. Ово је само мали допринос њиховој и нашој борби.

Братски поздрав из Бањалуке!