ВИТИР – З(ГРАД)А

Витир је градић у Аљасци.

Некада војна лука, данас насељен цивилима. Оно по чему је овај град је чињеница да већина становника (њих око 200) живи у једној згради! У њој се налазе школа, пошта, амбуланта, видеотека, продавница, теретана.

 

Осим небодера од 14 спратова, у кругу од стотињак метара постоји и мали мотел, остаци напуштених барака, кућа у луци, мало већи маркет и наравно много бродића у луци. За срећу доста!

Градић је повезан и жељезничким саобраћајем, а у њега се улази и злази кроз два тунела дугачка око 4 км (један за пјешаке други за воз и аута).

Када дође вријеме спавања (не нужно и мрака пошто у вријеме зиме дан траје и по 22 сати) тунели се затварају а самим тим и град се препушта сам себи.

продаје се угоститељски објекат, у који раја „излази“ (ван зграде)

Зими падне у просјеку око 6 метара снијега

главна и једина улица која вијуга около зграде у даљини

станари града – зграде, кажу да ријетко напуштају стамбени објекат. Разлог за то је и лоша, сурова клима. Сав живот се одвија у згради, дјеца, њих таман толико за један разред, путују са учитељицом лифтом до школе. Шта знам мени је то супер, један велики хотел, доживотна екскурзија, комшије сусретљиве… Сигурно угодније живе привржени једни другима него разбијени самоћом у великим градовима… Колико видим само им фали богомоља 🙂

Гаси свјетло, затворио се тунел и спавај.