У ОКТОБРУ 2016. ИЗЛАЗИ ЦИВИЛИЗАЦИЈА 6!!!

 

Цивилизација 6, коначно, након 6 дугих година ишчекивања стиже из „Сид-Мејерове“ фабрике чаролија  почетком јесени ове године и то таман на 25.годишњицу од излазка првог њеног дијела. Четврт вијека ова игрица од анонимних залуђеника прави врхунске свјетске, војно-политичко-економске лидере.

Овако је то изгледало током историје:

1991.

 

1996.

 

2001.

 

2005.

 

2010.

 

2016.

Као што се и по сликама може видјети, највећи цивилизацијски скок игрице догодио се изласком трећег дијела 2001. године. Љепотом цртежа, бројним новим једницама и грађевинама а једноставношћу играња, те незахтијевајући снажнију конфигурацију рачунара, „тројка“ се и до данас одржала. Познајем многе стратеге који је и данас играју. И мени је најомиљенија и играм је готово непрестано десет година.

Следећи наставак је донио новину не само у графичком приступу, него и неупоредиво квалитетнијим „саундтреком“. Међутим, општа оцјена да је „четворка“ разочарала. Човјек нема „тај осјећај“ развоја цивилизације а и цртежи нису лијепи попут претходног наставка.

Онда је дошла „петица“. Одличан наставак, графика до сада најбоља, карта свијета још наравно детаљнија, музика и даље врхунска. Нове јединице. Новитет су свакако и градови полиси међу којима су и наши Дубровник и Београд са којима је пожељно имати коректне односе јер они доносе бројне погодности.

И сада шестица. На основу неколико слика којим нас је „Сид-мејер“ компанија бесконачно заголицала већ се види да је графика још боља, да се „свјетска чуда“ неће моћи баш тако једноставно градити, да ће бити нових ресурса (међу којима су и свиње), да ће се градови више ширити. Изгледа да неће бити шаблонског приступа развоју свих градова типа: прво градиш бараку, па житницу и тако у сваком граду, већ ће се изгледа поједини градови специјализовати (заједно са својим преграђима) што ће игру умногоме учинити мање једноличном, што би свакако био највећи скок. Ево како су људи описали нови наставак на основу мрвица које су нам дате:

 

и преглед свих трејлера до сада:

 

Још 130-160 дана! Надамо се најбољем!

 

Блајбург -романтично погранично мјесто у дубокој сјенци орвеловских манипулација

Блајбург (Плиберк словеначки), градић смјештен у дну аустријске покрајине Корушка, између Feistritz притоке ријеке Драве и планинског ланца Каравнака (врх Пеца богат оловом, те се претпоставља да је име града везано за активности при ископавању и обраде ове руде), удаљен је од границе са Словенијом око 4 киломентра, а око исто толико хиљада има и становника.

У средњем вијеку градић је био дио Корушког војводства, у другој половини 14.вијека преузели су га Хабзбурзи. Након Првог свјетског рата, на плебисциту одржаном 1920. године, Словенци, који су чинили већину покраијне Корушка, изјаснили су се против присајидињења ове покрајине новоформираној Краљевини СХС. У поменутом градићу већина је била за уједињење.

Но Блајбург, нешто широј историји постаје познат тек на крају Другог свјетског рата, маја 1945. године када су Енглези предали југословенским партизанима између 23.000-30.000 припадника квинслишких формација са неколико хиљада цивила. Партизани су извршили масовну ликвидацију заробљених војника, а најмање 2.700 цивила је пуштено одмах након заробљавања.

Усташа је убијено између 10.000-20.000. Вриједи дакле поново напоменути да се углавном радило о војницима још у униформама, који су пружали оружани отпор и десетак дана након капитулације Треећег рајха, јер у задње двије деценије све више се говори да су убијани претежно цивили.

Оно што се не да људским језиком описати је невјероватно надувавање цифара убијених усташа, те се до сада могло чути и то чак у хрватском Сабору и бројка од невјероватних 600.000 убијених Хрвата. Како су нуле додаване на масакр у Блајбурну тако су упоредо откидане са конц-логора пакла у Јасеновцу. Данас по усташкој пропаганди, коју је више и немогуће раздвојити од званичног става Владе Хрватске испаде не само да је Блајбург еквивалентан Јасеновцу, него и да је вишеструко бројнији и тежи злочин. Римокатоличка црква се и даље држи концепта „нокат уз месо“ усташкој идеологији па редовно одржава величанствене мисе на отвореном које посјети више десетина хиљада симпатизера усташтва, од „ветерана“ до нажалост све бројније омладине.

До почетка 70-тих година Словенци су имали благу натполовичну предност у односу на друге народе. Данас их има тек око 30%.

Језгро старог града, десно доминира времешни дворац

 

пут од границе према градићу

јужни дио града – касарна

на другом излази из града такође са јужне стране – стара пивара

главни пут који води ка центру

са десне стране на шумовитом узвишењу налази се стари дворац

  кула подно дворца

стара црква у склопу комплекса

главна улица у старом дијелу града

главна црква у граду

Einersdorf

још једна црква овог пута брвнара у околини градића

на сјеверном излазу из града одржава се годишњи вашар