КУЛТУРА КУЛТУРИ

Замислимо мјесто у нашем граду, гдје се понедељком држе предавање афирмисаних, позитивно настројених умјетника, научника, професора, уторком одржавају хуманитарни турнири у друштвеним играма, сриједом апсолвенти књижевности и други млади талентовани људи читају необјављене радове, четвртком љубитељи седме умјетности пуштају квалитетне филмове свих жанрова, петком полазници музичких школа и академије свирају класику, а суботом домаћи, из цијеле регије, ауторизовани бендови те у којем недјељом излажу слике млади сликари (изложбе трају наредних седам дана). И тако сваке недеље, сваког мјесеца и сваке године. Током дана музику пуштају конобари по брижљивој препоруци стручних лица – професора. У евентуалној паузи током распуста или из неких других разлога, простор се обогати репродукцијама (ако ништа па и оним на картону одштампаних) врхунских сликара.

Зашто ми, грађани града од 200.000 становника, лоцираног на 560 километара (390 км ваздушном линијом) од једне рецимо Венеције и то у вријеме када се већ увелико планира експедиција на Марс, морамо овако једноставан, рентабилан, културан простор за чије ревитализовање не би коштало више од уређења просјечног бањалучког кафића из паркића (а зарађивао би толико да би сам себе отплатио за сезону, максимално двије) да замишљамо, да о њему маштамо и вртимо главом говорећи „јесте то нам треба, то свака селендра у Далмацији има, тргић са штафелајима, гдје се врте некаква кола, пјевају некакве клапе, гдје се душа одмори од вулгарног материјалзима и превулгарног политиканства свега и свачега“ и да се снебивамо и питамо ко ће то покренути? Шта мисле наши културни радници, њих пар стотина, када дају интервјуе у којем суморно закључе како је БЛ црна културна рупа и нас пар хиљада, који тај текст „шерујемо“ и допишемо како се ето и ми потпуно слажемо? Кога и шта више чекамо?

За надлежне за кулутуру у Бањалуци нема се пара, али нема се баш нешто ни воље. За умјетнике у Бањалуци нема се пара, али нема се баш нешто ни воље.

Програм за дјецу и младе на јавним сервисима је чисто онако „ето имамо и то“. Велики и ријетки позитивни искорак у промивисању културних дешавања, представљање умјетника и „пуштање“ квалитетних свирки је свакако РТРС Плус.

Зашто се нема воље? Зашто се на култури највише штеди, па се многи дивни фестивали гасе? Шта добијамо са приступоп „ма јој каква култура, имамо ми и већих проблема“?

Али ми немамо већих, некултура (уз коју, као и уз сваког другог примитивца нераскидиво иду и несавјесност и безосјећајно тупило те наслађивање вулгарном приземношћу) нашег народа је наш највећи проблем.

Зашто је толико нашег свијета некулутурно, зашто су толико пресиромашних виђења ускраћених и за најосновније цртице из онога што се зове општа култура? Да ли су за све криве учитељице и наставници? Они исти што морају давати петице из музичког, ликовног, физичког и вјеронауке и самим тим трпити анархију у којој дјеца не науче много тога о култури? Родитељи који се боре за голи опстанак?

Да, неко ће рећи како у Банском „увијек има некакав културни садржај (али људи их слабо посјећују)“ и он га свакако има (да ли тек толико да га ето има као у медијским јавним сервисима дјеце и омладине, не знам нисам компетентан) али како очекивати од просјечног човјека који је након пунољетства три пута чуо звук клавира док је шалтајући канале наилазио на некакве дане жалости да иде под свјетла рефлектора и да слуша Шопена а камо ли каквог мање познатог пијанисту?

Има доста активности и у „Дому омладине“ и то свакако треба одржавати и даље, камо среће да се кулутрне и друштвене активности у будућности децентрализују и прошире по мјесним заједницама, али култура у ужем смислу ријечи ипак мора бити вођена од стране стручних лица у простору који је одавно предвиђен за то.

Култура Банског мора изаћи да извинете, на улицу, на тротоар, (не буквално и не као проститутка, већ као забринута мајка да позове своју залуталу дјецу) да би неке, култури преодређене младе душе, из сусједног кафића довеле да чују, за почетак Боб Дилана или шта знам кога. Да чују нешто другачије, да виде нешто другачије, да прочитају нешто другачије, да окусе и помирише нешто другачије, па тек онда кад дођу кући и размисле, можда ће почети размишљати, другачије, шире, дубље и боље и на такав начин оплеменити себе, своју породицу а што да не мало откравити и комшилук у улазу.

Такву промјену, такав преображај, не може донијети ни један политички програм, ни једна странка па да је од самих просвјетитеља, научника и умјетника саздана. Такву промјену могу само донијети спорт, оброзавање и култура. Зашто се то не дешава?

Ако постоје људи у власти (а вјерујем да постоје) којима је стало да њихов народ буде просвећенији и бољи, јер од народа и они директно зависе и ако већ немају гдје друго удомити неког свог јарана који им купи гласове или окреће предизборну прасад бесплатно па их поставља и на кључне позиције културе, образовања и спорта, онда барем нека откључају оно мало (од много) неискорисштеног простора у Банском гдје је нека била некаква кафанска рупчага, да се адаптира и да се преостали изгнаници културе у Бањалуци окупе понекад и уживају у нечем квалитетнијем од свакодневних помија којима су загушени. Ако немају 20, 30 хиљада марака колико вјероватно минимално треба, нека пусте људе да пишу какве пројекта за то ће се наћи новац, (а коме више говорити да грађани који плаћају порез имају и потпуно право на тако нешто) јер то је епицентар, срце циркулације овог града.

Сада се коначно коцкице поклапају, долази ипак до некаквих промејена, ако ништа биће нови градоначелник у октобру и коначно нови директор Банског у марту сљедеће године. Ма који директор био (макар се након избора крстили поново и лијевом и десном руком од чуђења), људи од културе имају сва могућа права да покрену иницијативу за ревитализацијом барем дијелића Банског у смислу покретања некаквог културног клуба или кулутрне зоне (од које ће Бански први имати највише и финансијске користи, ако одмах по инерцији почну кукаки како се нема пара), чији би садржај уређивали професори академија заједно са својим студентима. Шта је ту лоше и шта је ту немогуће? Ништа.

Да би будући најодговорнији људи града и културе у њој, имали са ким да се око тога договарају, прије свега морају се окупити људи из културе, просвјете, новинарства, неколико правника и других угледних грађана у какав форум на којем би договорили стратегију око тог питања. Тако нешто се може урадити и преко друштвених мрежа одмах, али боље да се људи ипак скупе, ако ништа негдје на Кастелу па да се испричају. За датум одржавања таквог дружења, може се узети прва недјеља након избора, 9.10.2016. у 17.00. Наравно да се не би могли довести ни у какву везу са ичијом политиком а почетком октобра још је лијепо вријеме, некад и прелијепо.

Дакле, све је на поштеним и добронамјерним, културним и нормалним људима, колико ће их се одазвати овој идеји и како ће се цивилизацијски и другарски организовати у циљу унапређења, понављам искључиво културних прилика у нашем граду, од чије квалитете зависе и квалитет нашег уопште културног живљења и опстанка.