Сиротињска галерија – Каравађо
1 августа, 2016 2 коментара
Први великан барокног сликарства. У сликара се изградио без школе и учитеља. Његови радови се одликују реализмом приказа и кориштењем изразитог контраста свијетло-тамно.
Својим сировим реализмом и негирањем старих мајстора, почео да разара њихове доктрине и да потчињава италијанску уметност своме утицају.
Каравађова биографија је испреплетана многим причама о убиствима, тучњавама, тамницама и бјежања из истих, причама које га показују као бруталног и необузданог човјека. Спремног да потегне нож на сваког ко не дијели његово мишљење. Човјека који живот проводи бједно по крчмама, у друштву са скитницама, кафанским олошем и коцкарима, који пред полицијом бежи из мјеста у мјесто.
Успјех му доноси подршка неког кардинала, који му прибавља богате наруџбине за цркве. Управо црквено сликарство чини главни дио његових радова. Међутим и у црквеном сликарству Каравађо иступа својим иновацијама. Он револуционише традиционалну иконографију, уводи у њу своје снажне, неугледне фигуре, сликано без дотеривања према типовима из народа. Овакве иновације наилазиле су на отпор. Противници, карачијевци, називали су га „сликаром прљавих ногу“, јер је Каравађо стварно, на ногама сликао и траг прашине.
Неке од његових религиозних слика црквене власти одбиле су да приме.
Принуђен да послије једне туче у Риму, која је исходила људском жртвом, приморан је да бјежи и лута Напуљем, Малтом и градовима Сицилије, остављајужи за собом траг бурног живота и сликарске славе.
Бахус
Болесни Бахус
Вечера у Емаусу
Гатара
Давид са главом Голијата
Дјечак којег је ујео гуштер
Дјечак са корпом воћа
Живот са цвијећем и воћем
Жртвовање Исака
Вадилац зуба
Јупитер Нептун и Плутон
Картање
Корпа са воћем
Крунисање трновим вјенцем
Лаутиста
Марија Магдалена
Медуза
Музичари
Нарцис
Невјерни Тома
Одмор на лету до Египта
Декапитација светог Јована Крститеља
Позивање светог Матеја
Преобраћење светог Павла на путу за Дамаск
Распеће светог Петра
Свети Јероним
Свети Јован Крститељ
Христос на стубу