РЕАКЦИЈЕ НА РЕФЕРЕНДУМ ЈАСНО УКАЗУЈУ ДА ЈЕ СРПСКИ НАРОД УТАМНИЧЕН У БИХ

14063919_1715526632031095_4500684904977415853_n

Да је изјашњавање на референдуму привилегија само (барем дјелимично) слободних народа о томе не треба тупити јагодице прстију. Британци могу промијенити историју Европе, а дугорочно и свијета, Швајцарци и Норвежани могу референдумисати колико и ми кафенисати о чему год им је воља, али Срби у Републици Српској једноставно немају право на икакав референдум, па макар то било и савјетодавног карактера око нечега, да се не лажемо, апсолутно небитног за прошлост, садашњост и будућност БиХ, као што је обиљежавање некаквог празника.

Фарска Острва и Косово имају право да њихови спортски савези буду признати у УЕФИ, ФИФИ, МОК-у, Република Српска нема то право.

Високи представник, бошњачки политичари, судије Уставног суда имају право да преко 70 пута најгрубље, прегласавањем, наметањем, притисцима, поткупљивањем прекрше Дејтонски мировни споразум, а када Народна скупштина РС донесе одлуку о расписивању референдума о питању празника онда се она „игра ватром“ и „руши Дејтон“ (?!). Они кршењем Дејтона не руше исти? Они га „унапређују“ јер је Дејтон само „полазна основа“? БиХ није довољно функционална, а мора се бити фунцкионалан ради боље будућности?

Све је то једна велика лаж.

Дејтон није ни предвидио да БиХ буде ишта друго сем „уније ентитета“. А то „унапређивање“ (тачније наметање рјешења у овој једној компликованој, друштвено-политчкој, па можда и најкомпликованијој на свијету, заједници, гдје се још лута у појмовима: нације, државе, вјере, језика, идентитета, историје…) није ништа до рушења БиХ, јер БиХ не гради некакав нервозни бечлија или страни судија вишка, него узајамно међунационално разумјевање и поштовање. А пошто тога нема, БиХ, уз медвеђе услуге страних фактора, који милујући уши бошњачким политичарима и обичном народу, жестоко омашћује бркове, у суштини суштине не чинећи им ништа добро, фактички БиХ не постоји као одржива политичка творевина. То је међународно-колонијални, на брзину склепан сплав, везан са само још пар конопаца за реалност.

Бурна, политичко-анафилактичка реакција тројства Изетбеговић-Инцко-Бурсаћ казују нам свима јасно и гласно:

„Ви немате права да постојите, а постојите јер сте успјели злочином да окупирате дио БиХ, те вас овако гушимо примјењујући политичку силу, док ишчекујемо потпуно ослобођење (завршетак посла у којем их је тако невољно прекинула Америка грешком коју сад сви знамо као мањи ентитет), чим буде прилике“.

Ето, нека буду барем мало поштени и искрени, па да кажу да ли је њихово схватање значајно другачије.

А до тада ми знамо да су Срби овдје настањени 14 вијекова, да су за слободу цијелог региона, у протеклих 200 година дали преко 3 милиона живота, да су за преко 90% злочина из претходног рата одговарали и починиоци и налогодавци, да је цијели народ кажњен бомбардовањем, отимањем територије и дугорочном, већ 15-20 година окупацијом и да се ми више немамо шта коме ни правдати ни извињавати и зато је овај референдум добронамјерна лекција свима онима који мисле да Срби немају право да не буду национални утопљеници, „босанци и херцеговци“ који би причали „босанским језиком“ и који би доживотно пролазили кроз катарзу због симпатисања или пасивног прихватања Републике Српске. Коме се не свиђа, зна се, може слободно да се исели у Србију.

Једноставно дошли смо до зида и у економском и у политичком погледу, без икакве видљиве перспективе.

 

Ставове поменуте господе се могу прочитати овдје:

http://nap.ba/new/vijest.php?id=27922

http://m.vijesti.ba/clanak/320797/inzko-referendum-je-antidejtonski-konsultacije-u-pic-u-su-u-toku

http://www.6yka.com/novost/111570/dragan-bursac-referendum-je-dodikov-put-ukidanja-republike-srpske