КРАШОВ АЛБУМ „ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО“ – МИТ И РЕАЛНОСТ

Стара изрека: „Ко хода и броји на глас или је луд или прави кућу“, за страствене колекционаре сличица могла би се модификовати: „Луд или скупља Животињско царство“.

Иначе овакав начин дерање коже опсесивних колекционара траје преко 70 година!

Скупљање сличица је углавном скуп спорт, али за скупљање Животињског царства, слободно се поздрави са наредним љетовањем. За рецимо европско првенство у фудбалу пакетић од око 70 фенинга до једну марку има 5-6 сличица и скупља се око 500-600.

За животињско царство добије се за пола марке једна сличица (и наравно 15 грама чоколаде). Ко чоколаде не воли, а болесно воли скупљање сличица, не пресостаје му ништа друго но да их гура по фрижидерима и повремено послужује гостима или да их на путу кући подијели дјеци.

Страница проклете навлакуше из 1956. године.

 

Ова је из 70-80-тих

 

Ова је негдје ратна едиција са доцртавањем, лично ми то и није неки фазон

 

Већ доста модернији дизајн из 2008.

 

Као да има мање текста него прије 30 година…

 

И ево најновији три-де изглед.

Текстови о животињама преполовљени у односу на прошли албум.

 

Дакле да би сакупио свих 250 сличица, теоретски (без и једног дубликата) треба симпатичних 125 км. Реално барем дупло више. Благо песимистички барем 500 км.

Стиче се утисак да је по пакету од 100 комада свега 20-30 различито. Деси се да од 4 купљене чоколадице двије буду исте, тропликати се нижу као бисери. Што се број попуњених повећава, смањује се шанса за извлачење нових сличица.

Прави пакао настаје када преостане 30 сличица. Крашовци су увели чак и „џокер“ сличицу, која мијења посљедњу која недостаје, они су врло добро свјесни како је њихов албум тешко комплетирати.

Зато је најбоље сачекати да се један пакет распрода па да дође нови. Мада и тај нови има бар дио оних стари и тако у недоглед. Отићи у маркет на другом дијелу града, такође би могло донијети боље резултате.

Проблем код скупљања ових сличица је и тај што се масовно не скупља међу омладином као што је случај са фудбалерима, те се исте не могу преузети у цијела-поли, ближе-даље играма (код сличица са фудбалерима праведније је и то што се накнадно, по цијени од једне марке углавном, могу купити и 20 преосталих сличица).

Број 12? Па Бодљикави волак, наравно.

Срећом ту су сада друштвене мреже, конкретно страница за скупљање ЖЦ са очајним домаћицама које преклињу за десетак преосталих бројева нудећи циглу од дупликата повезаних гумицом за теглу. Како која скупи, тако части све редом цијелу мјесну заједницу или сеоску задругу.

kreativnakike.blogspot.ba је једна од њих. Прије се слао цијели албум па би се свака сличица крижала и враћала, а онда је након пола вијека неком нобеловцу пало на памент да се шаље само лист са чошкићима од сличица.

У данашње вријеме Краш је од скупљања сличица направио праву инсутрију. Ту су и Јуниор и посебне едиције некакве пустињске, фудбаске, бојанке итд.

А шта се на крају добије? Шпил карата за играње, некаква игрица попут „човјече не љути се“ и ово:

Од ока не много преко 30 км и то по тржишним цијенама.

Скупљање сличица ЖЦ је као кичмање за чикашког капиталисту крајем 19. вијека. Добијеш 10-20% од уложеног. Али капиталиста који нема душу зна за оне који је имају па на њима и добрано масти брке.

Ко има пар стотки марака за бацити и не жури му се нигдје, а и воли да скупља, нека изволи, „Крашов“ албум „Животињско царство“ је савршен за колекционаре сурвајвере.