СИНИША СИМИКИЋ: СТРПЉЕН-СПАШЕН

 

Свети владика Николај Велимировић је у једној својој бесједи рекао да је нестрпљење први и највећи гријех из кога произилазе сви остали. Нестрпљење је некада била једна од најважнијих одлика Срба, али се то с годинама изгледа промијенило.

Да за све у животу треба времена почели смо схватати тек у скоријем периоду. Република Српска је створена у готово немогућим околностима што унутрашње што спољашње природе. Српски народ скоро да и није имао савезника који би стао иза наших интереса. Препуштени сами себи, напуњени жељом за останком и хтјењем да се сачува ђедовина, Република Српска је прегрмјела три и по ратне године. Многи су мислили да је с окончањем крвопролића окончана и борба за Српску. Међутим, није много прошло док се нису увјерили да је на сцени „тихо крвопролиће“ које има за циљ да под плаштом европске будућности и бољег живота, изједе Републику Српску. Почело је са царином,регистарским таблицама аутомобила и заједничком валутом, а завршило са војском и укидањем грба и химне. Од 1995. године до данас укупно је пренесено 87 надлежности са нивоа ентитета на ниво Босне и Херцеговине. Разни мешетари и белосвјетски хохштаплери, који су продефиловали кроз Босну, глумећи силу и иживљавајући се на Републици Српској, вратили су овај народ неколико вјекова уназад у вријеме окупације. За протеклих двадесет година, седам тзв. Високих представника тренирало се у Босни и Херцеговини. Неки су укидали овлашћења, други наметали законе, а трећи смјењивали политичаре и забрањивали им рад. Ипак, један се издваја као најозлоглашенији који је ведрио и облачио Босном. Доказани србомрзац, савјетник шиптарских терориста на Косову и Метохији и поврх свега „велики борац за слободу и људска права“. Име му је Педи Ешдаун. Како ничија није горјела до зоре, тако је и њему дошао крај. С његовим одласком отвара се нова тема на политичкој сцени Српске – референдум! Годинама најављиван, амбијентом припреман и народу пријеко потребан! Референдумска питања су варирала у протеклим годинама, а понекад се није ни помињало питање колико се само референдум истицао. Говорило се да су то смао пуста обећања, да Српска нема ту снагу и моћ, и тако све до 15.7.2016. године када је Народна скупштина једногласно заказала референдум за 25.9.2016. Није то први референдум у Српксој, али је први након Дејтона. Преко својих напаћених леђа Република Српска је претурила три референдума. Два су одржана исте године у распону од мјесец дана. Први 15.5.1993. године, а тема референдума био је Венс-Овенов мировни план са додатним питањем „ Да ли подржавате самостално и слободно удруживање Републике Српске са другим државама ? “ Мјесец и четири дана доцније, расписан је други референдум везан за уједињење Републике Српске и Републике Српске Крајине. Трећи и посљедњи ратни референдум одржан је 27.8.1994.године са питањем о мировном плану контакт групе. Први послијератни референдум тиче се Дана Републике ! Чак ни Османлијама није падало на памет да забрањују Србима крсну славу. Томе се одважио син, прекаљеног борца за исламску Босну.

„Као што је Савле жалио што нема безброј руку и ногу да бије Светога Стефана, такве жалопојке слуша и Република Српска свакодневно и са свих страна.“- рече академик Матија Бећковић. Можда најбољи приказ еволуције Републике Српске, стао је у само једном поређењу. Марта 1999. године, Високи представник Карлос Вестендорп, смјењује тадашњег предсједника Републике Српске проф. Николу Поплашена. Док деценију и по касније, јула 2016.године, актуелни предсједник Милорад Додик, одговарајући на поруке Високог представника Валентина Инцка ,како он има овлашћења да забрани референдум, поручује крајње јасну поруку: „Боље му је да ћути!“

Враћајући се на почетак текста и приче о стрпљењу, долази се до закључка да је заиста стрпљен и спашен. Како рече велики грчки филозоф Аристотел :

„ Стрпљење јесте горко, али су му плодови слатки.“ Уберимо и ми наш плод у недјељу, када ћемо референдумом одбранити наш празник и нашу будућност.

Нека буду поздрављени нијеми посматрачи под дебелим хладом липе. Вријеме Републике Српске тек долази !