ИГ „КУЛТУРА КУЛТУРИ“ – ДО САДА ПРИКУПЉЕНО ПРЕКО 1.200 ПОТПИСА

На синоћњем, другом по реду, радном састанку у Дому омладине, четрнаест чланова Иницијативе је прикупило попуњене листове установивши да је број потписаних прешао цифру 1.2оо. До петка очекују још да пристигну потписи из „Ке Пасе“, „Сити паба“, „Ла Крдија“, (пошто су се касније укључили у акцију потписивање ће у тим локалима трајати до петка) као и са још пар мјеста по граду.

С обзиром да нису имали штандове по граду као и на остале негативне појаве које прате већину сличних иницијатива (неповјерење и критике) чланови Иницијативе су презадовољни бројем потписа наших суграђана.

Највише потписа је прикупљено у кафићима „Above“ (144), Паб „Три паприке“ (124), кафе „Cubana“ (60), скриптарница на филозовском факултету (31), „Клуб умјетника“ (20) итд, а поред поменутих кафића, појединано су највише потписа прикупиле Ивана Видмар и Тијана Тркља (преко 300 свака) и Дијана Вуковић (око 100).

Сљедећи корак, након комплетирања потписаних листова, је обраћање градоначелнику у име Иницијативе и свих грађана који подржавају ову акцију, да се дио Банског двора претвори у јединствен просвјетно-културни клуб који ће бити отворен за све ствараоце и симпатизера културе, умјетности и других позитивних активности.

 

СВИ ГЕНЕРАЛИ А НИЂЕ ДЕСЕТАРА

Имао сам прилику да присуствујем скупу (демократски изабраних) представника једне категорије лица који су требали да распправљају о једној јединој конкретној ствари, мањег, локалног значаја.

И сви се сложише да ће се држати те једне једине тачке дневног реда.

Поче једна особа, само да се извини, што мора рећи нешто мимо састанка и онда поче петнаестоминутни реферат о томе колико је она годинама радила за друштво, како је она цијењена, поштована, а Боже мој и битна, како не заслужује онакав тон и како је дала оставку (помену то десетак пута заредом, једнаким тоном као да папагаја учи да изговори неку ријеч), али ето још само из некаквог већ поштовања према колегама остаје још само овај пут. Увријеђеност куља, отпужбе, једина тачка остаде по страни.

Одговор предсједавајућих бијеше хладан, кратак и прецизан.

Онда се јави друга особа која подржава особу 1. Каже није у реду ово оно. Особа број 1 се захвали.

Јави се особа 3. која моли да се вратимо јединој тачки дневног реда.

Особа 4. која и голим оком изгледа довољно неуротично да треба да троши много више од некаквог персена на биљној бази, па почиње да галами (на тренутке и урла) како имамо већих проблема од једине тачке дневног реда.

Особа 5. која се сваки пут јавља као ураган подржава претходну и тражи да се моментално исправља највећа крива Дрина, иако нико за то нити је надлежан нити је моћан да усмјерава и најамње поточиће.

Предсједавајући упита особу број 5. да уради било шта у својој заједници, и најмањи покушај промјене.

Особа 5. одговора у фазону „не пада ми на памет, што бих ја први нешто покушавао“. Тај сраман одговор (када је већ наступио Наполеонски) није га омео да се у наредна два сата непрекидно убацује као сирена за ваздушну опасност са ирационално големим захтјевима и да пријети (барем пет пута да ће он, молим лијепо, напустити скуп уколико му се „ускрати његово демократско право да исказује своје мишљење“ иако је оно неконструктивно, мимо дневног реда, нереално и прије и изнад свега некултурно).

Особа број 6. (у међувремену првих пет особа вичу, упадају једни другима у ријеч) јавља се увријеђено како већ дуго чека ријеч, да би онда се ухватио друге криве Дрине које такође нема везе са конкретним питањем али које такође „пеца“ неколико нових особа који га подржавају, те се у том тренутку десетак људи, надвикују до мецо-сопрана и тенор-баритона.

Особа број 7. која је већ за себе на прошлим скуповима изјавила како је „локална легенда“ јавља се да каже нешто само кратко и само врло конкретно. Он је дакле (овако мајке ми моје почиње свој конкретан и конструктиван приједлог), у свом крају, 1992.године покренуо Српску радикалну странку, каже како је на овом брдовитом Балкану искрени желио да се створи јединствена српска држава и да је националиста, али никако шовиниста и да су га приводили они који не знају разлику између тих појмова. Кад су га некако намолили да се врати на тему поручио је све оно што је већ урађено.

Особа број 8. бијесна што 45 минута чека ред да се јави, такође се не држи једине тачке дневног реда већ оптужује предсједавајуће како се довољно не боре за њихова права.

Предсједавајући износи шта се све урадило од онога што је могуће, особа број 8.спушта лопту говорећи како поштује предсједавајуће и да није најбоље схваћен.

На то особа број 4. се слаже да није довољно урађено, а и она пеца још неколико истомишљеника.

Креће церекање, отпухивање, тражење паузе и прва напуштања скупа.

Особа број 9. која је сат времена чекала на ријеч, почиње нешто да прича у вези једине тачке дневног реда, али напомиње оно што је већ на почетку речено да није ни кривица ни одоговорност овог скупа. Када му је то поновљено, он и даље истрајава на томе, набрајајући пар сличних случајева.

Загази се дубоко у трећи сат. Половина сале се испразнила, особа број 5. напада предсједавајући да је све за он крив, особа број 10. позива на уједињење, 11. на конкретну акцију (сви знају да треба конкретна акција а нико не даје ни један једини приједлог), особа број 12. говори о снази која нам треба а коју немамо. Десетак нових људи стење и цокће као хор зрикаваца…

Вријеме да скуп донесе закључке. Нешто се и закључило мада је и кворум врло упитан. На крају предједавајући подржава изгласан приједлог и заказује ново засједње.

………………….

Е сада нешто уопштено невезано за тај скуп, који је само предивна, прејасна слика и прилика нашег народа, тачније људи који су изабрани да нешто мијењају и поправљају.

Ако било ко покушава било шта у овом граду промјенити или покренути мора да буде свјестан сљедећег:

• Углавном ће радити сам, у најбољем случају са још двоје, троје људи
• Подршка јавности ће бити отпирлике као астронаутима на Мјесецу
• Ако ће реална подршка бити из друге димензије зато ће критике бити у првом лицу и то од најближих до непознатих, првенствено од „криводринаша“, „имамомимноговећих проблемаодтог“ људи, тачније генерала који знају тачно шта треба али не баш и како

 

Да не буде овај текст један у мору константација нашег стања и премудрог закључка како „нешто хитно треба да се мијења“, ево плана:

Свака иоле већа промјена (у околностима вишеструке окупације у којем се налазимо и у одсуству икакве критичне масе) почиње од мање акције. Не може се утврђен град на планини обгрљен великим ријекама освојити са пар голоруких генерала па да су сви директне инкарнације Александра Македонског. Једноставно не може, не иде.

Да би се људи мотивисали да буду дио тима, јер појединац даје голове, али тим односи бодове (нападач не може бити и везни ред и штопер и голман, па и да да 15 голова примиће 20), сви се морају једнако пажљиво третирати и уважавати. За то треба океан стрпљења и разумијвања, жртве, гутања кнедли, издржљивости и опет срдачности и зато је тако тешко покренути данашње људе.

Сваки и најмањи корак напријед велика је ствар у маси залеђеној егоизмом и кукавичлуком. Сваки и најмањи успјех ни из чега је „историјски“ јер цијепа оловно небо колективне депресије, апатије и безвјерја у било шта позитивно изнад над.

За тако нешто требају смирени, поштени и упорни а опет најједноставнији и најобичнији људи – десетари. Њих треба окупити у шуми генерала који држећи се сопствених генералских филозофија не преузимају на себе улогу икаквог мањег чина.

Што би Орвел рекао још прије 70 година:

„Ако има икакве наде, она је у обичним људима“.

 

 

 

 

 

ЛОКАЦИЈЕ ЗА ПОТПИСИВАЊЕ ПЕТИЦИЈЕ ИГ „КУЛТУРА КУЛТУРИ“

Петиција Иницијативе грађана „Култура култури“ за обнову и уређење запуштеног дијела Банског двора (некадашњи клуб „Лав“) те „Арт дворишта“ поред, у просвјетно-културни клуб, који ће бити свакодневно отворен и доступан нашим суграђанима, с циљем промоције домаћег умјетничког стваралаштва и едукације из културе и умјетности уопште, може да се потписати на сљедећим локацијама:

1. Паб „Три паприке“
2. Кафе „Above“
3. Кафе „Cubana“
4. „Клуб умјетника“
5. Клуб „Делта“
6. Кафе „Que pasa“
7. „КСБ“
8. „Tattoo Aco studio“
9. Кампус – копирница на филозофском факултету (не види се на овој мапи)

Сви потписани листови се прикупљају у петак, 18.11.2016. у просторијама Дома омладине у 19.15 часова.

18 АПДЕЈТ КРУГОВА ПАКЛА

Инспирисано текстом: http://www.tarzanija.com/9-krugova-modernog-pakla-i-ko-se-u-njima-nalazi/

Не, у пакао не иду само мушкарци који туку жене па са дозом праведничког бијеса кажу: „Људи ја сам СВОЈУ жену тукао, нисам туђу!“ или жене које напишу текст „Нећу да имам дјецу па шта онда?!“ затим људи који смишљају текстове Цеци и политичарима слогане, сви они који чекају да им држава очисти снијег испред куће, који у свакој позитивној акцији траже неку ману да је упљују и који на све што требају урадити говоре: „какву имам корист од тога“, „ко ће ми рећи хвала“, „што би ја био будала па једини се борио“ и слично већ и:

• они који се смију Слоби Пјешчићу као и свим људима са психијатријском дијагнозом

• таксисти који се нуде на станици придошлицима па их финансијски огуле као целофан са хреновки

• подржаваоци позитивних иницијатива из сјенке – људи који су у принципу за промјене те који на позив кажу како ће се врло радо укључити, чим то буде мало конкретније и извјесније, што отпилике значи „чим ви изгинете зубима кидајући жице непријатељских ровова и чим се фронт пробије и чим се постави црвен тепих да се не испрљам и чим буде небо плаво а мени досадно и кад то постане довољно кул да се усликам, наравно да ћу да вас подржим“.

• љубитељи покемона

• хејтери покемона

• лажљиве вендоксин баке које се исповиједају у фазону „нисам могла да намирим козе ни мужа, а сад летим ко змај“. Шта би јадни наши хирурзи дали да су те капи учинковитије.

• противници вакцинације. Џабе је набрајати колико је опаких болести сузбијено вакцином и колико њих избија поново тамо гдје су родитељи „паметнији“ од других па побољевају и умиру и они вакцинисани и они лошијег иумунолошког стања. Није спорно да као и све друго, вакцинисање носи у извјесној мјери опасност од нежељених ефеката, али повезивати аутоматски вакцине са аутизмом или у хардкор верзији са чиповањем… Ма једноставно не вриједи…

• држачи посмртних говора на фб – „Збогом Џо Кокер, почивај у миру легендо, Лазарево без тебе више никада неће бити исто.“ Поготово када се фб некролози протегну и на релативно блиске особе. Човјек се запита имају ли покојници вајрлес, а ако немају, много би било љепше да жалосни фејсбукаши посјете породицу покојника, удијеле им бар мрвицу утјехе и помогну колико могу, а не да на тако морбидан начин буду дио ожалошћене фб раје. Ма наравно, не ради се то због лајкова, већ ти је искрено жао па се обраћаш покојнику у првом лицу на фб да коментаришу и други ожалошћени.

• они који непрестано истичу „забрањени списак србских владара“ а не знају ни онај „дозвољени“. Ко ће ионако читати све те књижурине написане неразумљивим стилом ватиканско-берлинско-бечко-титоистичких антисрбских истиричара

• Етикеташи – вегани, агностици, јапостим, љевичар-десничар, љубитељ бицикала, кучића-мачића, углавном људи који набијају другима на нос оно што су себи одредили да ће бити (не прави себи етикету, немој јој се клањати нити јој служити)

• који мрсе за Никољдан. Нема „али“ макар такав наказни обичај благословио некакав поп-удбаш алкос прије пола вијека

• пљувачи Салета Ђорђевића. Ајд некако да схвати човјек за Новака али за пљување Салета нема милости…

• Бранко Коцкица, саблажњивач. Бранко је и даље легенда за оне који га здравораумски прихватају као посрнулог човјека, огољеног насилника, залијеченог дрогераша и актуелног алкоса коме је више мука од новинарских патетикарија и терета коју носи епитет „легенде из дјетинства“ Море мрш…

• надувачи кесица са чипсом. Мора да постоји одређена формула која говори колико ваздуха се компресором удувава у кесицу са чипсом а да се она не заинати гравитацији

• они који вјерују да је Земља округла. Данице, Данице како си наивна…

• људи који гласно вјерују како је у њихове вријеме било све боље. Тако може да тврди само човјек који је рођен барем прије 40 година. Они су посљедњи ходали или боси или у гвозденим ципелама, пробијали сњежне пртине 17 киломатера код школе гдје су клечали на зрнима кукуруза и шибани по јагодицама прстију, а најбоље године провели у рову. Ови рођени прије 20 могу само да кукају како су имали мање мегапиксела на камери мобилног и лошију графику. „Сад клинци 12 мегапискела а код нас друже о,3 вга камера па ти види. И сони кец кад се појавио све коцка на коцки графика…“

• они који иду на море искључиво због „дјечијег здравља“ иако то исто дијете у барем 70% случајева добије на том одмору задобије комбинацију маларије и дизентерије отпирлике.

• они који су ослијепили Нинџа корњаче, олињали Сплитнера а једру Ејприл претворили у овисницу ок крека отрпилике.

За траг им се не знало.

ПЕТИЦИЈА ИГ „КУЛТУРА КУЛТУРИ“- „Tattoo Aco studio“

Петиција Иницијативе грађана „Култура култури“ за обнову и уређење запуштеног дијела Банског довра (некадашњи клуб „Лав“) те „Арт дворишта“ поред, у просвјетно-културни клуб, који ће бити свакодневно отворен и доступан нашим суграђанима, с циљем промоције домаћег умјетничког стваралаштва и едукације из културе и умјетности уопште, може да се потпише и у „Tattoo Aco studio“ који се налази у улици Доситеја Обрадовића 1, сваким радним даном од 11 до 19 часова, а суботом од 11 до 16..