ЛАИЧКИ ОСВРТ НА ДЈЕЛО „ИСТОРИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“

15555933_10211620790904455_1287661516_n

Треће издање књиге „Историја Републике Српске“, Чедомира Антића и Ненада Кецмановића приређено је за ширу читалачку публику (прво скупоцјено издање коштало је 80 еура, дакле 154 км, а ово кошта 10 марака).

Књига има 580 страница, од тога 424 текста а остало су прилози (карте, фотографије, биографије и разни спискови).

Већ сам наслов помало збуњује. Јасно је да се о историји Републике Српске не може говорити прије вишестраначких избора у СР БиХ из 1990. тачније од 1991. када настају српске аутономне области а српски политичари на мајоризацију и прегласавања од стране друга два народа оснивају своју Скупштину. Овако дође да увод у историју РС чини двије трећине саме књиге! Било би можда боље да се зове рецимо „Историја Срба БиХ“ или тако нешто и да су претходна поглавља много детаљније обрађена. Колико смо сазнали аутори су имали снажну материјалну подршку. Поједини историчари који боље познају раније епохе су питани за мишљење за потребе овог издања и неке сугестије су усвојене.

Можда је наслов такав да би се скренула пажња да постојање Републике Српске није нека новотарија турбулентог финиша прошлог вијека. Књига је свакако научна апологија српског политичког становишта у БиХ и као таква, пионирска синтеза свакако има вриједност и значај.

У књизи су обрађена сљедећа поглавља:

Антика и средњовјековље, У Османском царству, Устанци и препород, Под Аустроугарским царством, Сарајевски атентат, Први свјетски рат, Врбаска бановина, Окупација, отпор и грађански рат, Геноцид у НДХ, Социјалистичка република, Вишестраначка СР БиХ, Стварање државе, Грађански рат у БиХ, Република Српска послије 1995. године, Прве године треће декаде, Трендови.

Нажалост на крају књиге нема понуђених извора ни списка литературе…

Надам се да ће историчари бити мотивисани да направе једну свеобухватнију историју нашег народа у БиХ.