2016-та година титанских промјена

Деветог јануара прослављен Дан и крсна слава Републике Српске много интензивније него иначе.

У сјенци националног питања донесен нови Закон о раду неупоредиво неповољнији за раднике од претходног посебно када је у питању поједностаљење отказног поступка смањење минулог рада итд.

У марту изречена пресуда првом предсједнику РС Радовану Караџићу о одређена казна затвора од 40 година. Бројни припадници већинског народа у БиХ су изразили жестоко негодовање због пресуде у којем се наводи „одсуство геноцидних намјера у цијелој РС“ а и први пут се чуло како је муслиманска страна понекад гађала своје цивиле да би привукла пажњу међународне јавности и дипломатије те убрзала војно ангажовање западних сила на својој страни.

У мају: у Сарајеву бачено цвијеће положено на мјесто злочина над војницима ЈНА који су се повлачили у Доборовољачкој улици.

Неколико година смо слушали како су несрби Приједора били приморани да носе бијеле траке око руке током рата. Очигледна тежња ове пропаганде је да се РС изједначи са геноцидном творевином, а несрби током рата са Јеврејима, Ромима и Србима током холкауста.

Иако је неспорно да су многи недужни Бошњаци страдали у Приједору за вријеме рата (чак и преко стотину дјеце и малољетних особа) за причу о бијелим тракама никада нико није понудио икакав доказ, а тонски запис са радија Приједор нам говори да они који нису против војске РС истакну бијеле чаршафе на балконе и прозоре, из практичног разлога јер се у грађанским ратовима и цивилни објекти користе у војне сврхе.

Упркос великој медијској и друштвеномрежној халабуци Ферхадија се мирно и достојанствено вратила својој кући. Свјеже смијењени премијер Турске Ахмет Давутоглу је присутнима поручио и да је уз њих свих 78 милиона Турака, а послао је и поруку да су Турци „били овде, да су сада овде и да ће ту бити заувек“ поменувши касније и Алију Изетбеговића, уз поруку „да се Изетбеговићев аманет очува“.

Срећом тако се „тресла гора а родио миш“ и за протесте и „контрапротесте“

Јун: Иако језиком говоре народи а не државе, политички предтавници Бошњака уз подршку родитеља ученика, бојкотовали су примање ђачких књижица и свједочанстава на којима не пише „босански језик“. Не зна нико на свијету која је разлика између босанског и бошњачког, али то је мање важно од медијске слике како се у РС бошњачкој дјеци, као у вријеме некаквог апартхејда, брани право па чак и на матерњи језик.

Резулати пописа из 2013: Дописивање 196.000 људи из дијаспоре у стално становништво да би Бошњака било 50,11%. Умјесто да попис буде „наш корак у будућност“ он је постао корак у живо блато бесконачне политизације. На крају је прекршен низ законски одредби а већински народ са својим политичким представницима, су као у хору папагаја понављали „све је по закону“. Срамна пописна брљотина показала је и сву апсурдност и лицемјерност идеје грађанске БиХ јер се „неторовски“ изјаснило мање од 1% станивништва.

Становници Велике Британије тијесном већином одлучили да напусте ЕУ. Један од преломних догађаја године која је на измаку.

Јул: Иако је и накарадан попис показао како су Срби у Федерацији БиХ истребљени попут перути те да је Република Српска шест пута „мултиентичкија“ од већег ентитета то није омело од мржње обољеле људе да у Сарајеву наставе са мантром о геноцидности „мањег ентитета“. Због коментара на фејсбуку везано за ову морбидност новинар и историчар Вук Бачановић је отпуштен са посла а затим и под пљуском пријетњи прогнан из Сарајева. Ускоро ће сличну судбину доживјети и новинарка Лејла Чолак (овдје треба напоменути да су преостали новинари који раде поштено и храбро свој посао угрожени на цијелој територији БиХ али у овим случајевима пљуштале су пријетње од „обичног“ народа).

У Источном Сарајеву постигнут договор око механизма кординације (и кредитним аранжману БиХ са ММФ-ом) којом су много незадовољнији Бошњаци јер не постоји могућност прегласавања у доношењу важних одлука.

Изузетно значајан догађај за наш регон је неуспјели покушај војног пуча у Турској која је запала у дубоку кризу тражећи осланац чак у Русији. Политичко Изетбеговићево Сарајево се нашло у болном раскораку између Гулена и Ердогана.

Септембар: Епопеја о референдуму – од неустрашивог ината до испуњења готово свих захтјева Уставног Суда БиХ. Ипак је одржан што је готово стото по реду понижење поменуте инострано-бошњачке кровне правне институције.

Октобар: Локални избори – убједњива побједа СНСДа у РС и расклимавање СДА у ФБиХ који је освојио све Сарајевске општине тако угасивши и посљедњу оазу некакавог фиктивног мултуетничког „европског Јерузалема“ који све више личи на блискоисточне муслиманске градове.

Новембар: Изненађење године – Доналд Трамп побједио у изборној трци Хилари Клинтон. Велико олакшање за Срби и стрепња за околне народе који су до сада имали апсолутну подршку у борби против Србије и Републике Српске.

Децембар: Русија одбранила себе и Сирију – ослобођен Алеп након 4 године најбруталнијег рата у модерној историји.

Готово милион нових миграната дошло у Њемачку. Процјењује се да су до сада направили преко 200.000 прекршаја, од крађа, кривотворења, финансијског криминала до туча те најтежих злочина – силовања и убистава у терористичким нападима.

Дај Боже да свијет дочека 2018. у једном комаду.