700 ТЕКСТОВА НА САЈТУ СРБИ У БИХ

Од 12.маја 2015. када смо мој пријатељ историчар Борис Радаковић и ја покренули блог „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ до данас прошло је тачно 623 дана. За сада успјешно пратимо темпо „један дан – један текст“ па смо достигли нови мали јубилеј – 700. Ако Бог да и све буде како треба 1.000. по реду ће осванути почетком фебруара наредне године.

До сада се одазвало тридесетак аутора који су нам уступили текстове (имена су под категоријом  „азбучник“) а користили смо (углавном уз допуштење) текстове десетак сајтова попут „Племенито“, „Фронтал.срб“, „Моја Херцеговина“, „Пале.лајв“, „Требевић.нет“, „Западни Срби“ (сајт чији су уређивачи у посљедње вријеме нажалост потонули у романтичарску историографију), те „Глас Српске“, „Независне“, „Пресс“ и других портала, сајтова, блогова са циљем да на једно мјесто саберемо текстове везане за историју, културу, духовност и традицију српског народа Босне и Херцеговине.

Почетком прошле године, захваљујући нашим пријатељима Владимиру Кежићу и Жељки Џафићу, наш увелико хаотичан блог претворен је у прегледан и функционалан сајт, са падајућим менијем, категоријама и подкатегоријама. Имамо и фб групу коју прати преко 1.100 чланова. Укупно до сада на блогу и на сајту имамо близу 130.000 посјета, чији број расте из дана у дан.

Вјерујемо да смо први сајт на свијету (нажалост, ето среће да је конкуренција снажнија) који настоји систематски изложити бројне аспекте живота нашег народа специфично на просторима БиХ а без икакве острашћености и дневнополитичких препуцавања. У прилог томе говори чињеница да, када се на Гугл претаживачу укуца само: „срби у бих“, наш сајт буде одмах испод Википедије (ћириличне и латиничне верзије).

Вјерујемо и да смо (свих нас тридесетак који су узели волонтерског учешћа у овом раду) указали на чињеницу да је српски народ настањен овјде барем 14 вијекова, да је за слободу ове земље дао највише жртава те да полаже на Босну и Херцеговину једнака права као и остали народи, прецизније да није никакав „агресор“ нити неко ко „отима“ неком другом народу нешто „његово“, већ да услијед немогућности икакавог договора са оним народима који настоје наметнути идеологију кривца а онда га као таквог, по могућности и третирати, једноставно тражи дио који му припада.

srbi-u-bih-logo-mr

Advertisements

СРПСКЕ ИКОНЕ XVI-XVIII ВИЈЕКА ИЗ ЦРКВА И МАНАСТИРА СА ПРОСТОРА БИХ

dsc_2153

Вечерас је у Галерији АНУРС-а а у склопу прослављања Дана Републике Српске, отворена предивна изложба православних икона (укупно 43) из српских православних манастира из тамних вијекова ропства 16-18 вијека. Српски народ иако није имао слободу, владаре и богату властелу ипак је успијевао да ствара и умјетничка духовна ремек дијела чији дио је доступан нашим суграђанима до 8. марта 2017. године.

Аутори изложбе су Љиљана Шево, Драган Давидивић и Миливоје Унковић.

 

 

dsc_2155

Царске двери, непознати аутор, 18. вијек, темпера да дасци, 168х77,3 центиметара, црква брвнара у Малом Блашком

 

dsc_2156

Богородица са Христом и апостолима, непознати сликар 17.вијек, темпера на дасци, 123х86, манастир Житомислић

 

dsc_2157

С лијева на десно: Св. Димитрије и Св. Сергије, сликар Јован, 1641. година, темпера на дасци, 61х52, манастир Добрун (првобитно у цркви Св. Николе у Челебићима); Св. Георгије, сликар Јован, темпера на дасци, 61х52, манастир Добрун (првобитно у цркви Св. Николе у Челебићима); Св. Никола, сликар Андреј Раичевић, темпера на дасци, 61х52, манастир Добрун (првобитно у цркви Св. Николе у Челебићима)

 

dsc_2158

Деизис, сликар Јован, 65,5х49,7, манастир Добрун (првобитно у цркви Св. Николе у Челебићима)

 

dsc_2159

Царске двери, сликар Радул, 1676. године, темпера на дасци, 45,5х147, манастир Житомислић

 

dsc_2163

Богородица са Христом и апостолима, сликар Лонгин 1557/78. година, темпера на дасци, 116х81,9, епархијски двор у Бијељини (првобитно у манастиру Ломници)

 

dsc_2162

dsc_2165

dsc_2166

Остале иконе

 

dsc_2154