ЗАШТО ЈЕ БАЊАЛУКА ПОСТАЛА ПСИХИЈАТРИЈА ОТВОРЕНОГ ТИПА

banja-luka

Појави се данас неки текст који говори како по нашем граду слободно шета око 200 опасних психијатријских болесника, „потенцијалних убица“ како то воле порталчићи да зачине.
 
Зашто у нашем граду има на стотине или поштеније речено на хиљаде ментално нездравих особа те је Бањалука постала својеврсна психијатрија отвореног типа? Из истог разлога што код нас има толико и „крезубих“ – због недостатка хигијене и превентивног или раног лијечења каријеса.
 
Од свих примитивности које не мањкају овом народу, почевши од мржње према различитостима, поготово према онима који су успјели нешто у животу поштено стећи, па до опште неодговорности, инертности, задртости, мегаломанске сујете, најопаснија је она која одлазак код психијатра сматра за највећу срамоту или за смак свијета отпилике.
 
„Ма шути он се лијечио тамо преко Врбаса“, „Ма он није добар зглавом“, „Пио је неке тамо веселице“…
 
Породица кад чује да је неко његов био код психијатра, хоће да га искоријени са породичног стабла (ако се овај усуди то признати јавно), па тако људи и не иду на упутницу већ плаћају вишеструке износе психијатрима који раде илегално по кућама. Нико се не буни. Не смију.
 
Тако најчешће менталне болести (којих је безброј и свако од нас има бар једну ако не и по стотину и педесет) лијече се као што се лијечи каријес – изговорима, одуговлачењем, игнорисањем, препуштањем да „вријеме своје одради“ док се рупа у души не прошири.
 
А онда је лијечење наравно теже и опоравак неизвјеснији.
 
Имао сам прилику најмање једном да разговарам са психијатром. И многи људи неће повјеровати, помогло ми је да неке ствари поставим на право мјесто, па сам у касније одређеним ситуацијама „лакше дисао“. Да ли то значи да сам луд па да ме треба изопштити из цивилизације (то из овакве средине и не би био неки превелики хендикеп) или то значи да сам се пренемагао (да не будем прецизнији и вулгарнији) јер сам разговарао са стручном особом а немам неких већих сметњи?
 
Свако ко има зубе има и могућност добијања каријеса, тако је и са душом и њеним тегобама. Сметње дођу, али ако се на вријеме реагује онда и прођу. Ако се не реагује остану. А онда дођу и друге па психијатар мора да раслојава и оперише душу, данима, мјесецима и годинама.
 
А овдје кад неком споменеш лијечење такве врсте као да си га преварио, издао, пљунуо, поуринирао и слично. У неким случајевима то буде и посљедњи разговор.
 
 
Онда се не треба чудити што је дошла до поплаве „лајфкоучева“. Сви имају проблеме и сви имају менталне сметње, али пошто је психијатар злокобна, ужасавајућа мисаона именица, лакше је дати повјерење, а богме и масних пара неком ко има знања из психијатрије колико има и брката баба која салијева страву о медицини. Лијече и једни и други је л’ да? Читао сам једном давно како те бабе лијече зубобољу, нешто у фазону идеш тог и тог дана, на то и то мјесто неђеш жабу и пљунеш јој у уста и тако даље. Па онда кад се наравно све то лијепо упали онда је проблем ријешавао лолани ковач алкохоличар гнојњивим клијештима.
 
Звучи идиотски али тако су се примитивни људи лијечили вијековима, вјеровали су да то има неког смисла. Оно што сам чуо од „лајфкоучева“ они углавном и не тврде да могу да лијече менталне сметње, више су подршка за стицање самопоуздања, бирању животних путева, вољењу себе… Дакле свирање тучку, за добре паре.
Није срамота имати икакав здравствени проблем, срамота је бити идиот или повлачити се под налетима идиота. А ми живимо у држави и региону препуном идиота и не требамо се ни најмање сикирати шта ће они мислити.
Тако да ако желимо бити ментално здрави морамо се оградити, издићи и тако спасити од масе која себе саму и све који јој се повинују и не успротиве јој се вуку ка бескрајном дну.
Требамо се лијечити и помоћи себи док можемо, јер ако нас болести савладају идиоти ће слатко, пуних уста, да би се бар мало осјећали супериорније у својим чемерним, загушљивим животима хорски изјавити: „Ма пусти њега он се лијечио тамо, није добар зглавом“.
На крају има једна психијатријска изрека: „Овдје се људи се лијече због идиота који се не лијече“.