ГРАЂАНСКУЈ МАКАР ТРАВУ ПАС’О!

Foto: Marija Arnautović

 

Причам скоро са једним великим пријатељем, национално неопредјељеним како каже атеист – грађанином – Босанцем и Херцеговцем из Сарајева, искрено убијеђеног да је излаз из наше мортал-комбат-фаталити горке садашњице у брисању ентитетске линије и у приснијем заједништву свих народа и штрумфова, марсоваца и папака то јест осталих.

 

Вјерујући пријатељу, да из само његове дубоко доброћудне душе која вапи за праведнијом планетом попут Џона Ленона маштајући о свијету без подјела, похлепе и свега другог што иде уз говор кандидаткиње за мис свијета, питам па гдје су „Босанци и Херцеговци“ у резултатима оног несретног и срамотног пописа (у којем се дописала цијела Бањалука Бошњака из дијаспоре од Аустралије, Канаде, Шведске па до сињег мора, да би Бошњака било 50,11%)?

 

Каква је то идеја у грађанској, наднационалној држави у којој се 0,78% становништва одбија изјаснити национално, а 99,22% се изјаснило управо као Бошњак, Србин и Хрват? Зар има још неко да послије оваквих бруталних бројки може вјероватни да би БиХ била успјешна као унитарна, то јест успјешнија када би се прогледало ван етно-националних „торова“?

 

Гдје су ти није-важно-ко-је-ко гласачи у Сарајеву, тамо гдје је фундаменталиста Изетбеговић све и једну општину, па чак и ону у Старом граду, масно позеленио? У тој еуропској метрополи гдје се новинари, спортисти, глумци линчују због статуса на фејсбуку, тетоваже, изјаве… О чему причамо више?

 

Како би то било боље да се опет шиљати рогови гурају у исту, сад још мању и тању врећу?

 

Како је у земљама региона, који немају националне проблеме (барем не колико их имамо ми)? Они су на листама најсиромашнијих земаља Европе тик мало испред нас. Не србују, а ето и они „пасу траву“.

 

Због те фантомске „грађанске БиХ“ (још има нас који се сјећамо како је Алија, увијек принцијепалан демократа као што је био, на Западу причао о грађанској а на Блиском истоку о исламској БиХ, знали су то наравно људи на Западу, нису они гинули за интересе народа Босне и Херцеговине већ обрнуто) није се потписао ни један мировни споразум који је прије и током рата подразумијевао и то најлогичније, да се БиХ треба разграничити унутрашњим линијама по етничком принципу.

 

Због те шарене лаже или шареног еферима, бесмислено се продужавао рат, народи су сулудо и масовни изгинули, милион се разбјежало, а већина способних и сад тек пакује кофоре и учи њемаччки, а све због, за наше услове, неоствариве идеје мулти-култи грађанства, пошто овдје свако ко има икакву већину хоће да намеће другима вољу и стваља га пред свршен чин „или тако или слободно може да се исели“.

 

И у чему је онда проблем да се БиХ подјели на три ентитета? Неће се планета због тога расцијепити у језгри!

 

Политичка ситуација ће се стабилизовати, сманиће се администрација, која би Швајцарску за децинију прождрала, дакле за 90%, било би болан боље да се унутар подијеле народи кад су ионако подијељени и као да живе у различитим галаксијама!

 

Ево двије деценије овако не иде, најсиромашнији смо на свијету проклетом, 44% омладине не ради, неће црни ђаво значајније да улаже у нас јер смо политички пренестабилни, а видимо да није ишло ни на силу љубакање, мислим није ишло без диктатуре или рата наравно.

 

Неко ће рећи „не могу се помирити са тим јер онда смо џаба гинули“. Није џаба, неко је добро то наплатио и наплаћује још. Да се БиХ на вријеме подијелила на три ентитета до сада би изгубиле снагу најпримитивније националистичке струје који за гориво користе страх народа, јер би свако свој дио уредио како жели без бојазни да ће му неко некад нешто наметнути или отети споља. Па онда дневници јавних емитера не би били времеплови из деведесетих и четрдесетих година прошлог вијека, већ би се људи почели питати како то и шта ко ради у његовом па ако треба и у малом али цијелом филџану. Овако џезва цури па нико ни за филџана нема!

 

Ал ето грађанскуј макар траву пас’о!