ПРОЧИТАО САМ ПУХАЛОВУ КЊИГУ ДА НЕ БИХ ОСТАНО ОГРАНИЧЕН КАО БАЛКОН

Доктор психологије, блогер, колумниста-комуниста (?) професионални љевичар (љевичар про. – про.љевичар) и изнад свега велики зафркант сакупио је своје бисере које је посијавао током готово осам година на порталу фронтал.ба.

Књига је писана тако да се може читати и у гужви и на једној нози и са свих страна као „Хазарски ријечник“, причице су кратке и не захтјевају претјерано интелектуално напрезање али не треба да је чита ко није расположен за зезање.

Аутор је бруталном иронијом (која се још мјестимично римује и тиме појачава дрхтуљење стомака услијед често фреквентног и искреног смијеха) до недјељивих честица разобличио све апсурдне деривате ове милошобреновићкарађорђијеве прелазно-диверзантске демократије попут термина: “ опозиција“, „јавни ртв сервис“, “ критичка маса и с(а)вијест“, „министри“, “ чувари/издајници Српске“, „објективно проучавање и сагледавање историје“, “ конститутивност народа“ итд… 

Скроман од главе до пете о себи између осталог пише да „неки мисле да је геније, а други да је будала и пи*да. Ових других је много више…“

Нисам достојан да улазим у такву процјену ал’ с обзиром да су га виђали како се дружи са Сушницом и Бурсаћем и да човјек постаје онакав с ким је, ова констатација има добре шансе чак и у србијанским цигањским кладионицама. 
Што би и баба Радојка вјероватно рекла: „Стави љевичара за сто да безбрижно једе бијели буџетски хљеб и згурај другог у врећу испод стола да глође све горчу и црњу курузу страних пекара, обојица ће мислити да је Република Српска настала на геноциду а да је вјеронаука затуцивање дјечије памети“. Онда би додала и “ Око Дарвина и креационизма се не расправља јер не вриједи“. 

Оно што бих осим поменутог ултразвук сагледавања модерније историје Републике Српске, издвојио бих пар истраживачких подухвата којим је аутор закључио да су све стране преувеличавале број страдалих, да су се све стране правдали за злочине историјским времепловом и теоријом превентивног затирања других „јер би и они тако нама радили да су могли“ да све стране и данас величају злочинце из сопствених редова… 

У сваком случају књигу као споменик овог жалосног времена и ове бескрајно аморалне политиканске свињарије треба прочитати. 

Чисто да се бесмислене свињарије не понове.