Добрица Ћосић – отац византијске нације признаје: „Лаж је византијски државни интерес“

На фашистичке, југочетничке, визнатијске изворе који средњовјековну Босну сматрају дијелом Србије и насељену Србима, осврће се отац византијске нације, Добрица Ћосић те признаје:

 

 

– „Ми лажемо да бисмо обманули себе, да утешимо другога; лажемо из самилости, лажемо из стида, да охрабримо, да сакријемо своју беду, лажемо због поштења. Лажемо због слободе. Лаж је вид византијског патриотизма и потврда наше урођене интелигенције. Лажемо стваралачки, маштовито инвентивно.“

 

– „Лаж је византијски државни интерес.“

 

– „Лаж је у самом бићу Византинца.“

 

– У овој земљи свака лаж на крају постане истина.“

 

– „Византијце је толико пута у историји спасавала лаж.“

САТАНИЗАМ У НАРОДНОЈ МУЗИЦИ (5)

Весна Вукелић Венди:

„Уљез мојом душом господари тера ма да радим разне ствари“

Летимични поглед на Венди јасно говори о њеном духовном стању. Дрогирано бацакање, раскалашно и скарадно понашање, јавно причање о зоофилији, жена је распали ходајујући сотонистички промотивни материјал.

 

Зоран Јовановић:

„Запалио бих цело село“

Шумадијски Павароти, извјесни Зоран Јовановић,  чак и сређен, окупан и тријезан изгледа као ђавољи пи ар, естрадни умјетник који је имао и једну пјесму за комунизам помало шкакљивог назива „Од Тополе па до Фрушке горе“ у којима велича сопствени промискуитет, зацементирао је своју позицију овим хитом а још више омотом од плоче. Какви двосмислени омоти Битлиса, какви бакрачи…

 

Аца Лукас: „Повели ме ноћас њени мали ђаволи“, „Тај мали црни враг што је у мене ушао, по мом телу ломи, хаос прави…“

Има тога још у пјесамама овога несретника, који сем са дрогом, алкохолом и развратом очигледно има очигледно проблема и са поднебеским силама. Колико разорених душа су запечатили тонови овог господина, тешко се може и претпоставити.

 

Сњежана Ђуришић:

„Ој, јој калуђеру… научи ме калуђеру мој“

Мотив калуђера у раскалашним народним пјесмама посебно је примјетио Вук Караџић у својим збиркама пјесамао, од које је једну посветио само оваквим.

Детаљније:

„Посла Мару њена мати, с калуђером дрва брати,

Неће Кале дрва брате, него стаде враговати (…)

Оди ‘вамо дивна Маро, да те лепо сад научим,

да ударим срчаницу, ето кола сад готова.“

Сњежана, Сњежана није нико овдје више наиван.

 

Вера Матовић: „Питала сам попа“

Овај текст поткрепљен необичном кантри-рок музичком позадином не захтјева никакав коментар:

„Синоћ кад сам легла, мало да се смирим
и у сну сам хтела у рај да завирим

Кад тамо у рају све маторци шећу
извини, госпо’н попо ал’ ја у рај нећу

Реф: Хеј жене, жене кад дође судњи дан,

ни једна од нас неће отићи у рај.

Ожењени, слободни, свеже разведени
сви су они заносни неопходни мени

Међ’ њима ја бирам нећу да се смирим
ни у сну ја нећу у рај да завирим“.

За крај три пута потврђује: „Ни једна од нас неће отићи у рај“ што је еквивалентом троструком одрицању од сатане при Крштењу.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

УКЛЕТЕ СЛИКЕ УПЛАКАНОГ ФЕДЕРЕРА ДОНОСЕ ПРОКЛЕТСТВО

 

Слика Федерера како уплакан гледа (као мачак у сланину) у несуђени пехар, један је од десетак сличних мотива, овог великог дјечака и тенисера.

Некада су овакве слике биле веома популарне, но све је кренуло по злу када је Федерер пао на трећу позицију са које се више није вратио на прву.

Бројни власници копија ове слике се жале да су им куће пропале под хипотеком а да су судски извршитељи само слику уплаканог Федерера остављали.

Остали се жале на несхватљиве свађе, раскиде, падове тикета од када су ову слику унијели у дом. Но нико се не усуђује да је баци, да не би на себе навукли веће проклетство…

 

 

ЗООЛОГИЈА У НАРОДНОЈ МУЗИЦИ

Поред отворених сатанистичких порука турбаћ-народна музика у својој депонији мотива крије и оне зоофилске. Пасивни слушалац или активни тровач поменутом врстом музике углавном не примијете бројне животињске врсте како се примичу, гмижу или пролазе кроз њихове уши. Ред је да барем неке поменемо, чисто за упозорење, јер никад нико не зна шта се крије иза некаквог наизглед обичног народњачког мелоса.

„Љубила сам ЈАГЊЕ, ујео ме ВУК, сад због неке друге пијеш као СМУК“

 

„Па зато ћути и буди добра, знам да си опасна као КОБРА“

 

„Мали МРАВ у њедрима несто“

 

„КОМАРАЦ слети од некуд“

 

„ПАС без ланца“

 

„Ноћас сам сањао плавог СЛОНА“

 

„Гдје си сада ЛЕПТИРИЦЕ моја“

 

„ПРЕПЕЛИЦЕ шаренијех крила“

 

„А моје срце је ПИЛЕ“

 

„два ГАЛЕБА бела“

 

„Стари ВУК је још у пуној снази“

 

„СРНО моја малена“

 

„ЛАСТЕ лете уназад“

 

„Жена ЗМИЈА“

 

„Ходаш као црни ПАНТЕР“

 

Славиша Вујац – „Црна ГОЛУБИЦА“

 

„Коме треба БУМБАР“

 

„Ја сам ЗМИЈА а ти си ЖАБА“

 

„Шта учини црни ГАВРАНЕ“

 

„Зар не видиш да дишем као рањени ЛАВ“

 

„Лепа Снежа нагазила ЈЕЖА“

 

„МАЧКИЦЕ само фале тачкице, да ми будеш ТИГРИЦА“

 

„ЈЕЛЕН трчи по пољу носи ПАПАГАЈА“ (глазбеник ДЈ КРМАК а има још и Дара БУБАМАРА)

 

(хвала колегици љубазној Андреи Стефањук-Лаботић на корисним сугестијама)

 

 

 

 

 

 

ЂАВОЛСКИ ЗНАК „666“ НАД ПРАВОСЛАВНИМ НАСЕЉИМА БАЊАЛУКЕ

 

Ко има очи да види нека чује! Један градски превозник, са своје три линије несвјесно и ненамјерно прекрио је најправославнији дио Бањалуке са ђавољим шестицама. Неко ће помислити да је то свеукупно случајност, таквима честитамо на блаженој безбрижности. Зашто се три шестице нису надвиле над неким другим дијелом овог града, што баш над овим? Имају и три-четири Буџака, неколико Обилићева и Старчевица. Али овај дио, продужетак најправославније (западно од Дрине) планине Змијање које кроз вијекове никада није поганило ишта иновјерно ни јеретичко, он се морао барем овако, из немоћи жигосати, јер агностички Борик, мултиетнички Мејдани и Хисете, хипхопстерска Нова варош, дрогерашки Анте Јакић, синкретистички Буџак, ватиканом профанисани Петрићевац, лешинарска Старчевица и вјерски индиферетни Паприковац и центар нечастиви је већ загадио. Остао је само овај дио, српско-галска енклава у комунистичкој римској империји, гдје је славска свијећа увијек горјела до зоре, гдје се божићовало и васкрсовало када је остатак града глумио мултикултуралност и политичку, једноумну и кратковијечну коректност…

П.С. Да не будем погрешно схваћен као прошлог пута и да се нико ни најмање не увриједи, Бистрица и Сарачица су мјеста гдје сам одрастао а на Лаушу сам рођен и ту и живим, тако да ни у најмањој мјери не желим да се ико из побројаних насеља осјећа изврнутим икаквој врсти потцјењивања, већ управо супротно, својим кратким текстовима желим људе да отргнем од стереотипних, плиткоумних и ничим валидним аргументима потркепљеним начинима размишљања.