ЗОКА ЗОНА

Случајност?! Само наставите спавати…

ШТА СВЕ ТРАМП НИЈЕ ИЗЈАВИО А БЛЕНТАВИ СРБЕ МИСЛЕ ДЕ ЈЕСТЕ

Када се Трамп пријавио за републиканског предсједничклог кандидата, многи су му се подсмијавали. Међутим претпостављени аутсајдер одлучио  је да буде он тај који ће се посљедњи смијати, па је почео „гађати жицу“ америчког човјека шешељовским фазонима а вјероватно и принципом „пара врти ђе бургија неће“ те су се многи политички аналитичари почели закашљавати а народ по славама уздати у успон дуго очекиваног српског осветника. Колике су шансе да то и успије, много наравно значи и од противкандидата, јер буде ли то жена, Трампу ће преостати још само да за прославу наручи шаторе и волове за печење, торту „Краљицу чоколаде“ из „Мање“ као и да научи неку пјесму од Маринка Роквића.

Зашто, какве везе има што је кандидат жена? Можда ће звучати невјероватно, али као што између Београда и Косова у Србији постоји територија насељена великим бројем становника, тако и у САД постоји бар двјесто милионаљуди који настањују огромну област иизмеђу двије обале, од којих барем сваки двадесети црвеновраташ размишља: „Није довољно што нам је Президент био црњо, још треба жемска, шта је сљедеће – муслиман?“ Такви су управо највјернији љубитељи Трампа, прекобарског Шекија.

 

Греат Сербија енд Греат Амреика. Случајност? Само за наивчине!

 

Да ли Трамп зна гдје је уопште Србија, није још научно потврђено, али зна да Срби  у САД чине бирачко тијело од милион гласача (само у држави Охајо око 400.000). А он као успјешан послован човјек зна кога је најјефтиније купити. Готово за „џ“. Јер Србе су дуго кињили на планетарном нивоу, његово је само било да каже да је то била грешка и Срби га по аутоматизму подижу на Пантеон србских владара, јунака (измишљених и стварних), мислиоца, просвјетитеља и научника.

И рекао је. Да је Клинтонова политика према Србима била потпуно погрешна, а кда је нешто погрешно, можда би се нешто дало и попрвавити. Но Срби, прије него што крену превртати пивске чепове за Трампову здравље и срећу морају да размисле о најмање двије ствари.

Прво, одавно амерички предсједници не кроје спољну политику, мање више они су манекени једне зацртане дугорочне стратегије, коју свака озбиљнија свјетска империја мора да има ако мисли да опстане ширећи моћ, гутајући територије, ресурсе и оно једнако важно – инсталирајући послушнике за вође мањих народа. Поготово оних враголастијих који бунцају о некаквој слободи.

Друго, Трамп ако мисли исправити Клинтонове бројне брљотине и ако се и он усуди глумити предсједника који се нешто пита у САД, заиста је за невјероватно очекивати да ће Косово вратити Србима а највећу америчку базу у Европи Боундсвил (иначе главну војно-логистичко-информатичком копчом Западне Европе и Блиског истока, која је у детаље испланирана још 1998.године дакле прије сукоба), напустити, да би Срби на њој, као на некада аустријском чувеном Петроварадину правили фестивале музике (осиромашеног уранијума у случају Космета). За неку најављену подјелу БиХ која је сво вријеме свог насилног постојања ионако само мртво слово на папиру, мање више. Но нека ипак то американци раде сами а не нас да поново гурају у хаос. Али да ће вратити Космет Србима, то је заиста научна, епска фантастика. Али и Трамп је србски Краљевић Марко!

За вјеровати је да Трамп ипак није толико баш блесав па да настави гурати прстић у око глобалистичкој аждаји која за циљ има уједињење свијета под палицом антихриста, јер такви момци не праштају владање које није искључиво примјерно. То је знао и Кенеди који је држао говоре против владе која стоји иза паравана и која је толико моћна да ће се тешко побиједити чак и да се сваки американац побуни. Кенеди се преселио ускоро на ахирет а његов је л’ оно би као убица, који са смјешком ишао да свједочи истину убрзо је упртио кофере за својим предсједником. И појео вук магарца. Магарац у међувремену постао још већи магарац, а вук још већи вук.

У сваком случају Трамп неће са Путином подијелити Европу као јабуку (попут споразума из Торедесиљаса када је неки папа Александар VI, 1492. године тако подијелио Јужну америку између Шпаније и Португала) а Србија неће бити баш толико велика као тампон вјечитог америчко-руског пријатељства, Њемачка и Енглеска се неће поцијепати, мега корпорација се неће оћерати. Или се можда Трамп наживио, па ће бити персонификација пророка Илије који ће доћи у посдљедње дане свијета да се побуни против антихристове аждаје па славно изгинути, а Велика Србија постати жена која се дуго трудила да се породи па на крају историје ипак успјела? Шешељ је ионако већ научно утемељио своју иддеологију, треба само довољно брутална силица па да своје заблуде о другим нацијама исповједе и бивша браћа. Но понављам не дај Боже да се то догоди, јер то би значило највећу балканску катаклизму у досадашњој историји. И то баш на њеном крају…

У сваком случају претјерано уздање у било кога из САД, поготово у Трампа, заиста није ни добро ни нормално. Морамо и ми некако заслужити неко наше успјешније и боље сутра…

 

 

 

 

 

 

 

 

МАЧКА – ДУГ ПУТ ОД БОЖАНСТВА ДО ПРОКЛЕТСТВА

 

Мачка је животиња из породице те и те, настала тад и тад.

Са ницањем првих насеља у подручју плодног српа (од Ирака до Египта) отприлике прије нешто више од 5 миленијума, те складиштењем житарица у амбаре који су били рај за глодаре, појавила се потреба за ловцем штеточина. Људи су брзо схватили да је мачка савршена за тај посао. У Египту су их мамили тако што би у житницама остављали рибље главе које би мачке привлачиле, а кад су већ ту могу да се послуже нечим и живим и топлим као што је миш. А када се наручкају, ту је већ и топла и сува слама, а нема ни предатора ни кијамета и тако је, на прећутно обострано задовољство, настао историјски савез између људи и мачака.

У том истом античком Египту, мачкама је баш упала кашика у мед –  добиле су готово божански статус. Одржавале су се церемоније и фестивали богињи Баст (заштитницом фараона са главом мачке),  у којима би узимало учешће и по стотину хиљада људи. Ко би мачку убио, случајно или не, није га ни фараон могао спасити од смртне казне.

Персијанци су сконтали египћанску болећивост према мачкама, па су пред једну битку са Египћанима 525.г.п.не. пустили чопор мачака на бојно поље. Египћани су се предали да у борби не би повриједили мачке.

Међутим, изгледа да се мачака, у граду њеног посебног поштовања – Бубатису, толико много намножило, па су свештеници богиње Баст сјетили да јој у знак захвалности понуде око осамдесет хиљада (!) мачака, наравно прераним слањем у загробни живот. Срећом по мачке Египта, то је био изузетак.

Мачке се нису смјеле продавати ни извозити из Египта, но још се није родио ко би шанерима и шверцерима стао на пут, те су феничански трговци, за фине паре, продавали мачке Грцима, негдје између 8-9 п.не. До тада су Европи против глодара кориштене куне. И није ишло све глатко као са мачкама. Морнари су такође завољели мачке, те је и бродским пацовима коначно одзвонило.

Иако изузетно корисне, на нашем континету, мачке су дочекане суздржаније него у Египту (можда су због тога још увијек помало увријеђење, када нас посјете и дозивају углавном само из користи). У грчкој митологији, Галента претвотила у мачку поставши чувар храма Хеката али и богиња Мјесеца, порођаја и младости, те владарице чудовишних бића.

Но праву катастрофу мачке су доживјеле у средњем вијеку, нарочито за вријеме црне смрти – Куге која је десетковала цијели континент. Вјеровало се да су мачке криве за ширење ове пошасти, па су их убијали масовно и на језиве начине. Но то је само поспјешило епидемију јер су кугу преносили пацови које су мачке требали таманити. Тако је Европа несвјесно бацила на себе мачије проклетство.

У исламским земљама средњег вијека, мачка се могла осјећати као код куће (не баш као некада у Египту наравно). Постојале су добротворне организације које би збрињавали напуштене мачке. Вјеровало се да је један од разлога поштивања и то што су мачке држале до соствене чистоће.

У наредним вијековима у Европи је настављано вјерско оргијање, како по неистомишљеницима, тако и по мачкама, поготово оним скроз црним. Вјеровало се да се вјештице претварају у мачке и то је било сасвим довољно да се мачке убије на сваком кораку. Па онда није чудо што су писали конкурсе за чаробног фрулаша да ријеку мишева изведе ван града.

У 19. вијеку, британска краљица Викторија је својим симпатијама према мачкама успјела да промијени размишљање средине. Многи су почели држати мачке и из помодарства. Из Енглеске, симпатисање мачака је пребачено преко баре и у САД.

Данас у поп-култури мачка котира врло високо. Само да се сјетимо Тома (и Џерија), Силевестера (и Твити), Гарфилда, Огија (и жохара), Хело-Кити, мачка Симона…

Што би један британски критичар рекао да пси када им газда донесе храну, мисле да су газде богови, а мачке кад добију храну мисле да су оне богиње…

 

(Дио података сам користио из „Хистори-инфо“, хрватско издање број 9)

 

НАЈНОВИЈА СЛИКА ЛИЦА СА МАРСА

Бизарни феномен познатији под називом „лице са Марса“ постао је предмет бројних псеудонаучних расправа у љето 1976. године када свемирски брод „Викинг Лендера 2“ облијетао најближег сусједа планете Земље. Спорна фотографија будила је машту цјелокупног човјечанства, остављајући га у дилеми, да ли је ово „лице“ вјештачка творевина или само игра сјенки на мутној фотографији. Након нешто више од двије деценије, цивилизација се ријешила ове опаке заблуде када је народ видио изблиза, схватио је да ту нема ништа ни људско ни интелигентно. Но ових дана, по интернету кружи и ова фотографија, која је наводно забрањена и све до скора била глобална тајна. Истина је око нас…

 

САТАНИЗАМ У НАРОДНОЈ МУЗИЦИ (4)

Помињање ђавла у музици након пројаве Аце Лукаса из пакла, крајем 20. и почетком 21. вијека није више неуобичајено, штавише свака искитована безбојним силиконом пјеваљка га спомене бар једном по албуму.  Довљно је само на ју-тубу укуцати „ђаво домаћа музика“ да се то утврди. Некада давно, у ери без интернета и 60 пинкова, музика је имала много суптилнији и далекосежнији утицај на шире масе. Често контролисана од свеприсутне ДБ, подложна ко још зна каквим утицајима, музика је мијењала свијест народа а самим тим и свијет. За надати се да ће ово бити последњи дио овог мини серијала посвећеног овој теми која је почела као потпуна зафрканција а сад већ показује зреле параноидно-матрискичне симптоме.

Злата Петровић

Злата је секс симбол Слобине Југославије у покушају. Имала је некакве праменове боје сенфа по глави, ваљала се по омотима аудио касета неосушене косе чије је врхове турала у уста, међу првима је почела шкиљити погледом, а носала је и розкасте комплете за више секретарице приправнице у комерцијали. Међутим разлог зашто се о њој овдје говори је њезин хит из свима нам драге 1992. године под једноставним називом „Ђаво“. „Није мене моја мајка родила, са ђаволом љубав да би водила. Волећеш ме волети, више него себе, кунем ти се истрећу ђавола из тебе“. Злата егзорциста.

Џеј

Џеј изгледа као људски кербер, само једноглав. Има он и без текстова пјесама право да се нађе у овом елитном друштву, међутим и код њега се чује ту и тамо „ноћас стојим на ивици пакла“, „тонем ко титаник“, „на пут без повратка“, „гитара беж зица“ и оно са Лепом Бреном „Не пуштај ме ноћас душо у мене је ђаво ушо“. Ђа је сад Злата гоуст бастерс?

Новица Неговановић

„Ти анђео а ја ђаво“ илити у жаргону фатална, немогућа, дисфункционална веза и накриво насађена љубав, страст пробуђена кварноћом и бездушноћом у очима оног другог, што само доказује да ни онај први није исправан-исправна. Новици свака част за аранжман и мелодију, као и за оно „прође лето тридесето“ али текст који почиње са „За ђавола црна прогласише мене“ није могао да се не нађе у овој категорији.

Томислав Чоловић

Ко није чуо за малог мрава који опијен млијечним жлијездама извјесне Ајше губи и оно мало неурона у глави, не може да схвати и каквом профилу пјевача и човјека се овдје ради. Међутим довољно ће схватити након летимичног погледа на овај омот. Пјесма „деда бабу гледа“ нема везе са тим. Но Томислав је закурузио са хитом „црн је гавран а ја црњи“ у којој истиче: „у животу никад сретан нисам био, боље да се нисам ни родио“ што је типичан примјер смртног гријеха очајања. У наставку пјесме оптужује живот што му ништа није дао. Отежавајућа околност по његову душу је та што је такве црне мисли послао у етер те ионако лабилне и гријехом порозне душе (уз пар љутих чашица) мотивисао да се правдају за своје слабости.

Милош Бојанић

Без Милоша Бојанића ових топ 20 (не)свјесних промотера сатанизма били би ослабљени као Србија без Бобија Марјановића. Али ево и ова црна птица је постављена пред рефлекторе десетак читалаца! Дакле на омоту видимо како још и рекламира Ротари клуб, но осим што је неопојана карактерна сељачина у листу најгорих уписао се и са стихом пјесме „Ужичко коло“ из 1995: „Дај да видиш кад у мени ђаво повилени“. Навијачке групе су преузеле тај стих па га радосно и дрогирано узвикују прија сваког већег белаја.