Блајбург -романтично погранично мјесто у дубокој сјенци орвеловских манипулација

1

Блајбург (Плиберк словеначки), градић смјештен у дну аустријске покрајине Корушка, између Feistritz притоке ријеке Драве и планинског ланца Каравнака (врх Пеца богат оловом, те се претпоставља да је име града везано за активности при ископавању и обраде ове руде), удаљен је од границе са Словенијом око 4 киломентра, а око исто толико хиљада има и становника.

У средњем вијеку градић је био дио Корушког војводства, у другој половини 14.вијека преузели су га Хабзбурзи. Након Првог свјетског рата, на плебисциту одржаном 1920. године, Словенци, који су чинили већину покраијне Корушка, изјаснили су се против присајидињења ове покрајине новоформираној Краљевини СХС. У поменутом градићу већина је била за уједињење.

Но Блајбург, нешто широј историји постаје познат тек на крају Другог свјетског рата, маја 1945. године када су Енглези предали југословенским партизанима између 23.000-30.000 припадника квинслишких формација са неколико хиљада цивила. Партизани су извршили масовну ликвидацију заробљених војника, а најмање 2.700 цивила је пуштено одмах након заробљавања.

Усташа је убијено између 10.000-20.000. Вриједи дакле поново напоменути да се углавном радило о војницима још у униформама, који су пружали оружани отпор и десетак дана након капитулације Треећег рајха, јер у задње двије деценије све више се говори да су убијани претежно цивили.

Оно што се не да људским језиком описати је невјероватно надувавање цифара убијених усташа, те се до сада могло чути и то чак у хрватском Сабору и бројка од невјероватних 600.000 убијених Хрвата. Како су нуле додаване на масакр у Блајбурну тако су упоредо откидане са конц-логора пакла у Јасеновцу. Данас по усташкој пропаганди, коју је више и немогуће раздвојити од званичног става Владе Хрватске испаде не само да је Блајбург еквивалентан Јасеновцу, него и да је вишеструко бројнији и тежи злочин. Римокатоличка црква се и даље држи концепта „нокат уз месо“ усташкој идеологији па редовно одржава величанствене мисе на отвореном које посјети више десетина хиљада симпатизера усташтва, од „ветерана“ до нажалост све бројније омладине.

До почетка 70-тих година Словенци су имали благу натполовичну предност у односу на друге народе. Данас их има тек око 30%.

1a

Језгро старог града, десно доминира времешни дворац

 

2

пут од границе према градићу

18081122

јужни дио града – касарна

35842426

на другом излази из града такође са јужне стране – стара пивара

66458804

главни пут који води ка центру

Bleiburg_Burg_04102006_01

са десне стране на шумовитом узвишењу налази се стари дворац

116416648  кула подно дворца

51302342

стара црква у склопу комплекса

Pliberk-znamenje

главна улица у старом дијелу града

51302348

главна црква у граду

Einersdorf

Einersdorf

1024px-Aich,_kapel_foto1_2011-07-21_16.56

још једна црква овог пута брвнара у околини градића

41130328

на сјеверном излазу из града одржава се годишњи вашар

 

 

 

 

Advertisements

Maastricht (Холандија)

1 1a

Мастрихт је град у Холандији који се као пушчано зрно забио у панцирни прслук Белгије. Има нешто мање од 120.000 хиљада становника који су згуснуто насељени у и око градског језгра ширине и дужини око 2х2 колиметра. По много чему атипичан холандски град, удаљен од мора, на брежуљкастом терену, пресјечен ријеком Мезом. Један од најстаријих насељених мјеста у држави, поприште вијековних борби између Шпаније, Холандије, Француске а једном чак се и Белгија ту нешто мотала, а тренутно један од европских академских центара, готово свака улица има по један факултет. А да ту је 1991. потписан споразум којим се централизовала, према нама непријатељска ЕУ.

UM KAART WTK4 2 1024px-Sint_Servaasbrug2

факултети и други симбол града  –                         мост изнад Мезе из 1280. године

6 vijec 6

Од аутобуске станице која се налази на источном, новијем дијелу града, до центра воде три моста. Први, десно води до вијећнице и првог трга којим се стиже поред катедрале синт Матијуса.

6 лијево 6 десно

трг око вијећнице (мало овако изгледа накриво али је раван иначе)

6 2494_fullimage_ddna maastricht shopping winkelstraat_560x350 6 2503_fullimage_ddna maastricht shopping winkels meiden ijsje_560x350

од овог трга грана се неколико улица чувених по могућности куповине и опијања по шмекерским кафанама

7 MaastrichtBasilikaOLV 7vrijhof.jpg 2

Стотињак метара лијево дијагонално налази се главни градски трг – Вријтхоф, којег украшавају ове предивне двије цркве, синт Серванс и синт Јан. Трг чувен по пијаци која се ту настани петком.

7 a лијево 7 b десно

панорама града са звоника катедрала

7 уну 7 trg

ентеријер цркве синт Серванс                              ретуширан изглед ових „сестара“

врата пакла врата пакла десно

трећи мост од станице (лијево) води до средњовјековних утврђења кроз „паклену капију“

11 7 stokstaart11 8 stokstaart

кроз капију улазимо у стактстарт улицу или тако некако, углавном не види се крај ове урбане љепоте

11 1 бегијнстраат 11 2 бегијнстраат

трвђана или бегијнстрат

12 fontana 11

12 medo na klupi 12 park k

12 curica i zirafa 12 setaliste

око тврђаве налази се језерце, парк и шеталишта

9 jeker 9 spomenik

да би бар мало личило на Амстердам побринула се канал ријека – Јекер – споменик неки поред

10 воденица споља лијево 10 воденица споља десно

чаробна воденица на овој ријечици – споља и…

10 воденица 1 10 воденица 2

…изнутра

8 k 8 kip

8 kipi 8 kipic

цијели град је „посољен“ кипићима

14 groblje 14 gr

Боже опрости овдје је и гробље (западни обод града ка граници) лијепо

14 grooo 14 gro

џиновска секвоја баца вјечити хлад                                                                          крај

ЈЕДРЕНЕ (ТУРСКА)

1

Једрене, турски град на тромеђи са Грчком (удаљен 7 км) и Бугарском (удаљен 20 км), подигнут је у вријеме римског цара Хадријана на ушћу ријеке Тунџе у спору и мутну Марицу . Има око 140.000 становника. У Византији важан град на путу за престоницу Константинопољ. Око њега се гњавили Бугари и Византијци, па Турци и Византијци и на крају Руси, па Бугари и Турци. Нешто мање од два вијека престолница Османлија (освојио га султан Мурат I који се управо из објективних разлога пензионисао током битке на Косову 1389.) Након пада Цариграда под Турке, Једрене је постао нешто као Лакташи Бањалуци и њеним водећим падриносима. Било је ту разних „Калдера“, вила и ловишта, као и чувено јахалиште по избору.

1 a центар града три са два км

2 a na Marici cuprija2 b onaj hepek na mostu

На Марици ћуприја, да, да исти господин је пројектовао – Миман Синан.

Једрене није нарочито мултикултуралан град. Рекло би се да је права турска касаба (овај пут и дословно), као некада Хоча или Варцав-Вакуф. Изузетак представљају ова два вјерска објекта:

3 20 bugarska crkva sv georgija a

Синагога                                                                   бугарска црква св. Георгија

У овом граду нема много грађевина преко три спрата. Из сателита Једрене изгледа као хипертрофирани Лауш.

4 rusten pasa pijaca i svratiste 4 parkic

Рустен-паша базар и у њему као у нас на Ханишту некакав простор за предахнути.

5 ali pasina carsija 5 bazar

Али-пашина чаршија                                                базар

5 opet ulice 5 ulice

5 sta reci5

Новији дио града потонуо у чамотно сивило иначе плодне Тракије

6 setaliste 6 trzni centar kao u celincu

У центру постоји некакво шеталиште али као што видимо по њему се не шета женски свијет. Десно видимо тржни центар капацитета типа оног у Челинцу (фризер, кладионица, фото радња, кафе-пицерија, мобил шоп).

6 ovo je foto gurkan 6 veceovi za baje i bajanke

Ово је фото Гуркан                                                  а ово вецеови за баје и бајанке

7 neka fontana 7 fontana turski uticaj na nasu na bulevaru

7 sirena 7 cvijet

Да се народ у овом посо-кућа-ђамија граду не би почео вјешати на кваке направили су и пар фонтаница

10 kipici 10 spomenici

има ту и некаквих споменика

10 tata Ataturk 10 zedan

Тата Ататурк                                                            жееђаан

10 mimar sinan 10 nauljeni borci

статуа поменутог неимара и моста на Дрини        а ово је споменик посвећен љигавој борби у којој се борци науље и чупају за џепове од фармерица (на паљанском језику: панатале) па се покушавају тако оборити.

12 muzej 12 a

Има ту и некакав музеј ал слабо је то све, нема ништа читаво за погледати

1-Edirne-Selimiye-Camii-Servet-UYGUN-resize оно по чему је овај град свакако најпознатији је ова чувена (иначе једна од бројних) Селимова џамија. Кажу да тај султан (син од Сулејмана из серије) није био нарочито способан, тј. понашао се као типичан татин син, живот проводећи у отупљењу чула од порока, но ипак ће остати у историји по наруџбини ове богомоље. И то је онај Синан правио. Узор му је била свакако бивша црква Аја Софија.

8 капија  8

капија                                                                         предворје

8 kupola 8 ентеријер

купола                                                                         ентеријер

9 д 9 а

9 г 9 б

Панорама града са ове величанствене џамије

800px-Serbian_artilery_at_Adrianopoli 800px-Гробље_8000_српских_ратника_изгинулих_код_Једрена

И за крај мало историје: у борбама за Једрене 1913 године, током Балканских ратова за ослобађање православних народа од Турске, српска артиљерија је толико рокала по Једрену да су Бугари након великих борби ипак успјели заузели овај стратешко важан град. Србима је то значило као освету за кобни пораз на Марици 1371. године. Пут за Цариград био је чист. У писмима многих наших војника одише туга што су велике силе наредиле повлачење, јер су Срби толико били у еурофирији да су мислили да 500 година робовања могу наплатити баш у Цариграду. Међутим и успјешна борба за Једрене скупо је коштала – 8.000 наших војника. Бугари, којима је овај град припао, потпуно су занемарили помоћ српске артиљерије без које не би заузели град, а чак су и на крстове наших погинулих војника мијењали презимена у бугарска. Невиђена бугарска алавост (јер су и даље хтјели цијелу Македонију па и Солун и дио Румуније) скупо их је коштала кад су је напале све сусједне земље.

Једрене је поново припало Турској.

СЕУТА – КОМАДИЋ ЕВРОПЕ НА ЦРНОМ КОНТИНЕНТУ

Untitled јбхоул

Положај Сеуте, поглед из сателита: лијево слика морског пролаза између Шпаније и Марока, односно Гибралтара и Сеуте; десно Сеута.

1280px-Ceuta_(neutral) политичка карта ове шпанске ексклаве

Flag_Ceuta.svg 744px-EscudoCeuta.svg

Мјесто гдје се данас налази овај град, био је кроз историју предмет многих неспоразума, освајали су га Картагињани, Римњани, Вандали, Арапи, Бербери, разна локална племена, да би га Португалци 1415. заузели, као важан мостобран ка Африци, тада зван и „кључем Медитерана“. Након Португала, Шпанија га заузима 1668. године и од тада Сеута није мијењала господара. На сликама се види да Шпанци још нису скинули грб Португала са заставе и грба града. Е сад, Мароко би хтио да овлада овим симпатичним, мултикултуралним мјестом од неких 70.000 становника (сем Шпанаца и Мароканаца у граду су насељени и Бербери као и нешто Јевреја). Шпанија то не дозвољава иако Британцима оспорава њихов суверенитет над Гибралтаром који је преко пута Сеуте. Наравно Шпанци би и јаре и паре.

гибралтар Гибралтар удаљен око 23 км и види се из Сеуте.

Сам град је дужине око 3,5 км, а подијељен морским каналом на два дијела, која спајају три моста. На „десном дијелу“ је слабије насељено узвишење на којем вијековима стражаре средњововне фотификације.

45516610 77507857

канал који пресијеца град са утврђењем                                  и  утврђење на десном дијелу града

9024781 4286333

мост и улаз у стари град

споменик неком човјеку што чита књигу нека статуа друга

бројни споменици (немам појма коме посвећени) красе овај чаробни градић

17337132 58266307

22018813 ребелин тргић

Ходајући једном од артерија градића – Ревелин улицом наилазимо на неколико предивних  паркића и тргића

генерал 39384512

Генералова кућа у близини главног трга и још једна прелијепа моћна зграда

алфау улица шеталиште реал

алфау улица лијево и краљевска десно

18090150  43560

Сеута је као прст умочена у Средоземље. На средини, гдје је најтања, свега 200-300 метара, с јужне стране налази се плажа дужине око 2 км.

112916447 95498147

Ко више воли ограђену варијанту купања, пар стотина метара сјеверније може се брчнути у аква парку.

36938521 рејес 1 рејес

навече одмор на централном и преромантичном Рејес тргу

50097859 67854707

Ујутро кад се отријезните можете обићи „Змајеву зграду“ која је један од симбола града

хинду храм пролаз камон

Од осталих знаменитости ваљало би обићи Хинду храм и Камон пролаз.

И бриши кући.

НОВИ ГРАД (РС-БИХ)

novii

Нови Град је обгрљен са двије предивне ријеке – Уном и Саном. Кроз историју се развијао захваљујући положају, саграђен као погранични бедем око 1280. године од стране породице Зрински. 1557 пада у руке турцима који од њега праве важну базу за даље походе. 1726, Турци праве велику тврђаву на мјесту хотела на Уни али су га аустроугари срушили до темеља 1894. године. Прва пруга у БиХ из 1873 (Добрљин-Бањалука) је кретала из околине Новог. У Краљевини СХС наставља свој развој као важна раскрсница ка Сиску и Загребу. У предратно вријеме радило је пар успјешних фабрика попут „Сане“, „Јапре“, „Лигношпреа“ те је у овом граду живот био много угоднији него данас, када је овај град препуштен тихом одумирању.

novi 5

Ада на Уни, пића се служе и у води.

novi 12

Патке у чистој води

novi 4

кеј на Уни

хотел уна

Респектабилни хотел „Уна“ којем је рат пресудио

park novi

Овај градић од неких 28.000 становника има у себи неколико паркова, овај је код старе болнице

novi 2 novi 6

два споменика, партизански и                                                 борцима ВРС

novi 11 библиотека од које се рачва неколико улица

novi1 novi 7

novi 10 novi 9

Главне двије улице

гимназија Петар Кочиж

Гимназија „Петар Кочић“ има високу репутацију у регији

novi 13

обновљене вијећница на граници са Хрватском

novi 15

Занимљиво да је Нови иако мали град изборио се за значајно мјесто у рок сцени Републике Српске. „Инфра-ред“ је дошао и до Егзита а у феноменалном рок кафићу „Упитник“ праве се одличне свирке (на слици десно гитариста „Дакс“. Остали кафићи имају приступачне, готово дисконтске цијене, а ни жене у глобалу нису опсједнуте моралом, па је Нови Град идеалан на цјелодневни излет.