ЧЕТНИК ЗАПОСТИО 1. МАЈ

d6f6f0b4bc4bf4a496720a224d223906

Припадник паранормалне, равноглавске, путујуће маскенбал формације „Кавурма или смрт“, Озрен Карапетановић (49) одлучио се данас на радикалан потез, да пркоси свим заблудјелим бившим Србима-изродима вјере и народа, који обиљежавају најрадоснији комунистички празник тако што ће читав дан постити! Срећом остало је у вратима фрижидера још једна конзерва ситно сјецкане туњевине препуне уља, а нашао се и који краставац па, Боже помози, уз мало љеба, соли и рујног вина марке „Стефан првовјенчани“, предевераће се и то.

Озрен, чије је познавање црквених заповјести и родослова краљевске породице за коју живи и умире, крајње дискутабилно, апеловао је на србчад да се не издаје вјера за ћевапе и роловане ражњиће те да овај празник сатанистичких србождера проведу, мирно и достојанствено, мимо цивилизације која широким путем иде у адски бездан.

Advertisements

18 АПДЕЈТ КРУГОВА ПАКЛА

Инспирисано текстом: http://www.tarzanija.com/9-krugova-modernog-pakla-i-ko-se-u-njima-nalazi/

Не, у пакао не иду само мушкарци који туку жене па са дозом праведничког бијеса кажу: „Људи ја сам СВОЈУ жену тукао, нисам туђу!“ или жене које напишу текст „Нећу да имам дјецу па шта онда?!“ затим људи који смишљају текстове Цеци и политичарима слогане, сви они који чекају да им држава очисти снијег испред куће, који у свакој позитивној акцији траже неку ману да је упљују и који на све што требају урадити говоре: „какву имам корист од тога“, „ко ће ми рећи хвала“, „што би ја био будала па једини се борио“ и слично већ и:

  • они који се смију Слоби Пјешчићу као и свим људима са психијатријском дијагнозом

hqdefault%d1%99

  • таксисти који се нуде на станици придошлицима па их финансијски огуле као целофан са хреновки
  • подржаваоци позитивних иницијатива из сјенке – људи који су у принципу за промјене те који на позив кажу како ће се врло радо укључити, чим то буде мало конкретније и извјесније, што отпилике значи „чим ви изгинете зубима кидајући жице непријатељских ровова и чим се фронт пробије и чим се постави црвен тепих да се не испрљам и чим буде небо плаво а мени досадно и кад то постане довољно кул да се усликам, наравно да ћу да вас подржим“.
  • љубитељи покемона
  • хејтери покемона
  • лажљиве вендоксин баке које се исповиједају у фазону „нисам могла да намирим козе ни мужа, а сад летим ко змај“. Шта би јадни наши хирурзи дали да су те капи учинковитије.

hqdefaultmjk

  • противници вакцинације. Џабе је набрајати колико је опаких болести сузбијено вакцином и колико њих избија поново тамо гдје су родитељи „паметнији“ од других па побољевају и умиру и они вакцинисани и они лошијег иумунолошког стања. Није спорно да као и све друго, вакцинисање носи у извјесној мјери опасност од нежељених ефеката, али повезивати аутоматски вакцине са аутизмом или у хардкор верзији са чиповањем… Ма једноставно не вриједи…
  • држачи посмртних говора на фб – „Збогом Џо Кокер, почивај у миру легендо, Лазарево без тебе више никада неће бити исто.“ Поготово када се фб некролози протегну и на релативно блиске особе. Човјек се запита имају ли покојници вајрлес, а ако немају, много би било љепше да жалосни фејсбукаши посјете породицу покојника, удијеле им бар мрвицу утјехе и помогну колико могу, а не да на тако морбидан начин буду дио ожалошћене фб раје. Ма наравно, не ради се то због лајкова, већ ти је искрено жао па се обраћаш покојнику у првом лицу на фб да коментаришу и други ожалошћени.
  • они који непрестано истичу „забрањени списак србских владара“ а не знају ни онај „дозвољени“. Ко ће ионако читати све те књижурине написане неразумљивим стилом ватиканско-берлинско-бечко-титоистичких антисрбских истиричара

kar

  • Етикеташи – вегани, агностици, јапостим, љевичар-десничар, љубитељ бицикала, кучића-мачића, углавном људи који набијају другима на нос оно што су себи одредили да ће бити (не прави себи етикету, немој јој се клањати нити јој служити)
  • који мрсе за Никољдан. Нема „али“ макар такав наказни обичај благословио некакав поп-удбаш алкос прије пола вијека
  • пљувачи Салета Ђорђевића. Ајд некако да схвати човјек за Новака али за пљување Салета нема милости…
  • Бранко Коцкица, саблажњивач. Бранко је и даље легенда за оне који га здравораумски прихватају као посрнулог човјека, огољеног насилника, залијеченог дрогераша и актуелног алкоса коме је више мука од новинарских патетикарија и терета коју носи епитет „легенде из дјетинства“ Море мрш…capture
  • надувачи кесица са чипсом. Мора да постоји одређена формула која говори колико ваздуха се компресором удувава у кесицу са чипсом а да се она не заинати гравитацији
  • они који вјерују да је Земља округла. Данице, Данице како си наивна…
  • људи који гласно вјерују како је у њихове вријеме било све боље. Тако може да тврди само човјек који је рођен барем прије 40 година. Они су посљедњи ходали или боси или у гвозденим ципелама, пробијали сњежне пртине 17 киломатера код школе гдје су клечали на зрнима кукуруза и шибани по јагодицама прстију, а најбоље године провели у рову. Ови рођени прије 20 могу само да кукају како су имали мање мегапиксела на камери мобилног и лошију графику. „Сад клинци 12 мегапискела а код нас друже о,3 вга камера па ти види. И сони кец кад се појавио све коцка на коцки графика…“
  • они који иду на море искључиво због „дјечијег здравља“ иако то исто дијете у барем 70% случајева добије на том одмору задобије комбинацију маларије и дизентерије отпирлике.
  • они који су ослијепили Нинџа корњаче, олињали Сплитнера а једру Ејприл претворили у овисницу ок крека отрпилике.

hqdefault

tmnt42880020091109073214

За траг им се не знало.

Часопис „Чудотворни манастири“ поучавају о мукама у паклу

karta-pakla-botticelli

Карта пакла – Ботичели

 

У 8. броју поменутог часописа, под насловом „Седам смртних грехова“, без потписа аутора и без извора, објашњава се какве муке очекују седам врста преступника. Иако седмица као број „смртних“ гријехова као и светих тајни не одговара православној теологији већ је везана за римокатолички поглед на вјеру и иако пластични, средњовјековни приказ мука у паклу, такође нема везе са православљем то није омело забринутог хиперправославног душебрижника који упозорава шта ће нам се десити ако у нашој души преовладава:

 

ГОРДОСТ – БИЋЕШ СЛОМЉЕН НА ТОЧКУ!

Гордост „представља човекову жељу да буде важнији или привлачнији од других, избегава давање комплимената другим особама иако их они можда заслужују и прекомерна љубав према себи“ (…) „Гордост није величина него надутост“.

 

ПОХЛЕПА – КУВАЋЕ ТЕ У КАЗАНУ КЉУЧАЛОГ УЉА!

„Ово је грех претеривања“ (…) „Похлепа је жеља за материјалним и игнорисање духовног“.

 

ПОЖУДА – ГОРЕЋЕШ У ВАТРИ И У СУМПОРУ

„Предавање овој жељи води у различите сексуалне и социолошке поремећаје, од сексуалне зависности или прељубе до тежих облика, као што су инцест, силовање и односи са животињама“.

 

ГНЕВ – ЖИВОГ ЋЕ ТЕ РАСТРГНУТИ!

„Манифестује се ватреним порицањем истине, као и жељом да се науди другим људима“ (…) Из овог греха настају напади, убиства па чак и геноцид у екстремним случајевима“.

 

ПРОЖДРЉИВОСТ – МОРАЋЕШ ДА ЈЕДЕШ ЖАБЕ, ЗМИЈЕ И ПАЦОВЕ!

„Прождрљивошћу се сматра и опсесивна потреба за делкатесном и екстремно скупом храном“. (…) Неоправдан унос хране представља потпуни губитак разума и смртни је грех. (…)

 

ЗАВИСТ – БИЋЕШ БАЧЕН У ЛЕДЕНУ ВОДУ!

„Они који су склони овом греху себе сматрају ускраћеним за оно што неко други поседује и желе да га ускрате за то нешто. Они дакле желе нешто туђе било да је то материјално добро, статус, способност или положај“.

 

ЛЕЊОСТ – БАЦИЋЕ ТЕ У ЈАМУ ПУНУ ЗМИЈА!

„Према модерном (?!) виђењу овог греха, он представља неостварење сопствених талената. Дакле лењост као грех није једноставно неделовање, већ и нерасположење и небрига.“

 

Ето шта се деси када се дозволи фрустрираном, гордом, завидном, гњевном човјеку (за остало можемо само наслутити) да пише оваке чланке у часопису који заиста освјежава душу са бројним и дивним репортажама о нашим светињама. Ваљда је то и некакав баланс, да чаша меда иште чашу жучи…

 

НОВИ УЏБЕНИЦИ ЗА ПРАВОСЛАВНУ ВЈЕРОНАУКУ

14159189_10210454268382121_1133900831_n

У складу са новим Наставним планом (израђиван три године) и програмом за школску 2016/17. годину, петочлана комисија Катихетског одбора СПЦ РС и ФБиХ, на основу раније расписаног јавног конкурса, одабрала је најбоље уџбенике (од укупно 27 приједлога). Недостаје још уџбеник за 9.разред, јер оба понуђена рјешења нису задовољавала критеријуме, те се прегледају новопридошли радови. Очекује се излазак из штампе средином септембра.

Од како је Православна вјеронаука, званично уведена у основношколски образовни систем Републике Српске 1993. године, ово је тек друга промјена уџбеника (прва је била 2000. године када се са двије књиге прешло на данашњих осам, врло скромно уређених уџбеника).

У односну на претходне ово је значајан помак и по питању садржаја али и дизајна који је много прилагођенији ученицима.

Уз прошлогодишње радне свеске, талентованог вјероучитеља Драгана Ђурића, нови уџбеници са усавршеним Наставним планом и програмом представљају коначно једну заокружену катихетску цјелину.

 

Нови план и програм значајно је измјењен у разредној настави, док су прва четири остала иста:

Други разред: приче из Старог Завјета

Трећи разред: приче из Новог Завјета

Четврти разред: Старозавјетни и Новозавјетни Божији Закон, Симбол вјере, Свете тајне

Пети разред: Богослужбена мјеста и свештенослужитељи, празници, славе, молитве и пост

Шести разред: Историја опште и Српске православне цркве

Седми разред: Старозавјетна историја

Осми разред: Новозавјетна историја

Девети разред: догматика са есхатологијом и етика

 

Уџбеници и радне свеске за други разред добијају је бесплатно у школи, од трећег до петог разреда радне свеске коштају 3,50 км, а за све разреде уџбеници коштају 5 км.

 

ХРИШЋАНИН НИЈЕ ПОЛТРОН

Jesus-Sword

„Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.“ (Мт; 5:13)

 

Свето Писмо или Библија, која се током миленијума, са неописивом пажњом преписивала и то од стране смирених и анонимних преписивача, данас је сваком доступна, па чак и у електронској верзији (гдје се једним кликом активира опција за слушање текста). Иако у себи садржи бројне поучне поруке, које као да су јуче из штампе изашле, Библија, као штиво за читање је изузетно непопуларно. Разлози би могли бити то што је „преопширна“, недовољно разумљива, а неко би можда помислио да је просто застарјела и превазиђена. Да не кажем како једноставно није довољно „у моди“ као неке друге врсте штива о којима се распреда наширо и надугачко те чијим се читањем читалац настоји равномјерно укључити у разговоре у друштву (сајбер или реалном) тако се грчевито борити и за свој неки поен у све гушћем и бучнијем јавном простору.

Из ових, „на брзака“ побројаних разлога, бројни приређивачи Библије су ову књигу настојали   осавременити, прилагодити и приближити просјечном, модерном те површно христијанизованом човјеку. За надати се да су дјечија издања Библије и цртани фимови о Адаму и Еви или Мојсију имали највише успјеха, мада је и ту код родитеља, најважније наћи мјеру, јер дијете по својој природи када осјети да му се нешто намеће он (све и да буде покоран родитељској вољи у датом узрасту) касније у процесу рађања сопствене личности наметнуто хришћанско гледиште дубоко преиспитује, а неријетко и одбацује. Једном сам у цркви чуо од дјетета од 5 година којег родитељи готово сваке недеље воде на причешће како „јдева чека да напуни 6.година да се више не причешћује“ (од тада мора да пости па се причешћује знатно ријеђе). Паметном доста.

Није вријеме за осуђивање, тога има на сваком ћошку и то свако може, него за разумијевање (а тога недостаје свугдје и готово код свих људи). Просјечан човјек (ето рецимо некакав агностик који све помало поштује, али ни у шта посебно не вјерује, него живи по сопственом нахођењу у датом моменту или периоду живота) би ипак требао да прочита барем Нови Завјет, ако ништа због најелементарније опште културе. Као што би требо да прочита „Јежеву кућицу“. Треба прочитати, ред је. Нови Завјет није дебљи од просјечне Ден Браунове књиге или аутобиографије некаквог познатог писца, аналитичара, спортисте, умјетника, а има много дивних и једноставних прича.

Ако књига и даље изгледа подебела и преситно написана и досадна са историјатом првобитне цркве или силним посланицама и неразумљивим Апокалипсисом, онда барем за почетак треба прочитати четири Јеванђеља. Обим текста је као неколико „Блиц – жена“ или двије „Глогије“. Дакле није страшно и није да се нема времена. Разумљиво је и за телетабисе.

Не мора се памтити списак имена на почетку, то се прелети очима. Иде се даље. Креће прича, ништа преопширни увод,  друштвено-историјски контекст,  списак извора, материјали за писање, начини датирања текста… Прича само тече и не зауставља се. Само оно што је најважније за спасење душе и тијела (не кажем да је научни приступ Библији бесмислен али ово је ипак питање вјере – апостоли су написали, Црква га Духом Светим очувала и пренијела, а до нас је да бирамо да ли ћемо у то повјеровати). Расправљати се научним методама са људима који не желе у то да повјерују је бесмислено, као уосталом и осва остала расправљања.

Хришћанин учи од Христа како треба да живи у свијету: скромно, повучено, ненаметљиво, вриједно, искрено, срдачно, поштено, добронамјерно и солидарно, непрестано у молитви спојеном са редовним испошћивањем и причешћивањем.

Па гдје онда запне?

Јеванђеља многима изгледају као да нису писана за ово вријеме и за ову планету. Када чује  Христове заповијести да се не суди по судовима већ ако те неко оштети дај му још, ако те неко удари, окрени други образ, ако ти неко тражи новац у зајам, дај му иако знаш да ти неће вратити, ако те прогања и уништава благосиљај га итд. данашњи човјек каже оно најсочније, најприхватљивије и најповршније што га его поткива типа: ПА НИСАМ ЈА БУДАЛА ДА МЕ СВАКО КОРИСТИ, КО ЋЕ МИ СУТРА РЕЋИ „ХВАЛА“.

То је свакако продукт овоземаљске мудрости – земаљске хоризонтале – „како ти мени ја тако теби, што бих ја био будала“. Упада у очи увијек овај додатак „што бих ја био будала“. Колико год да се човјек боји за егзистенцију тако што ће га људи „користити“ толико се боји, ако не и упоредиво више за свој отечени его „да не буде будала“. Ако си таква „будала“ неће те „свијет поштовати“, а то готово да значи да си у неку руку ментално заостао, готово болестан „ниси нормалан“, а онда супротни пол бјежи од тебе, фамилија, комшије, као од коцкара који тражи жиранта.

Насупрот земаљској хоризонтали, Јеванђеље проповиједа нешто потпуно супротно – небеску вертикалу. За невјерујућег или слабовјерујућег то је као да трампиш краву за чаробан пасуљ који је на небесима и који је нешто најнепоузданије (поново из угла земаљске хоризонтале) и најглупље што човјек може да учини. Ту компромиса нема, ни процентуалног већинског власника, или летиш или падаш.

Да максимално скратим, ако човјек жели бити хришћанин са икаквим интегритетом – он се мора одлијепити од просјечних земаљских схватања, тај ужасно болни потез брзог одлијепљивања (чупања) фластера се једноставно мора догодити (или остајемо пуки формалисти који ето вјерују у неку силу, обичаје и традицију а живе тако што пузају по земаљској хоризонтали, то су мртви Хришћани и од њих нема никаквог напретка ни доприноса у борби између добра и зла).

Хришћанин се роди када страда (а страдаће ионако и у сваком случају). Предуслов хришћанског живота за сва времена па и ово садашње: нема компромиса са злом у себи и око себе, Божије заповјести се потпуно поштују, а кад се крше онда се исповиједањем и радом на себи покушавају поправити. То значи да ми нико други није крив што нисам какав би требао бити. Не постоје „други одговорни“ јер они одговарају сами за себе.

И друго – хришћанин не смије да ћути на лаж, не смије да се склања из рова у битци против зла. Хришћанин се укопа у принципима добра и не склања се. Па ако страда, а страда углавном без изузетка, испунио је свој задатак, а ако живи љигаво, прилагодљиво до апсолутног одсуства карактера, тада је тај исти задатак потпуно упропастио.

Да ли је лакше живјети као послушна, потказивачка и увлакачка љига или као човјек од ријечи и од дјела, тешко ћемо донијети исправан суд на основу испитања земаљске хоризонтале (напредује у каријери, у финансијама, прави куће, вози аута, запослио све своје, углавио се па се прави мутав). Ако нам је то главни показатељ нечије вриједности онда (ако још увијек желимо бити хришћани требамо још једном прочитати сва четири Јеванђеља).

У сваком случају, поново понављам, човјек на планети свакако страда. Или га прогоне земаљски људи који у сваком одскакању од просјека и чињењу добра схватају као „тражење невоља“ или „глумљење будале која треба да сједи с миром ако мисли да очува оно мало што је стекао“. Или ће доћи пред Божији суд празних руку. Избор није лак и ту нема компромиса.

Христос на пар мјеста напомиње да није дошао на свијет да донесе мир него мач који ће пресјећи алге од људи. Па како ко одабере.