СВИ ГЕНЕРАЛИ А НИЂЕ ДЕСЕТАРА

North Korean senior military officials arrive for the opening ceremony of the Cemetery of Fallen Fighters of the KPA in Pyongyang

Имао сам прилику да присуствујем скупу (демократски изабраних) представника једне категорије лица који су требали да распправљају о једној јединој конкретној ствари, мањег, локалног значаја.

И сви се сложише да ће се држати те једне једине тачке дневног реда.

Поче једна особа, само да се извини, што мора рећи нешто мимо састанка и онда поче петнаестоминутни реферат о томе колико је она годинама радила за друштво, како је она цијењена, поштована, а Боже мој и битна, како не заслужује онакав тон и како је дала оставку (помену то десетак пута заредом, једнаким тоном као да папагаја учи да изговори неку ријеч), али ето још само из некаквог већ поштовања према колегама остаје још само овај пут. Увријеђеност куља, отпужбе, једина тачка остаде по страни.

Одговор предсједавајућих бијеше хладан, кратак и прецизан.

Онда се јави друга особа која подржава особу 1. Каже није у реду ово оно. Особа број 1 се захвали.

Јави се особа 3. која моли да се вратимо јединој тачки дневног реда.

Особа 4. која и голим оком изгледа довољно неуротично да треба да троши много више од некаквог персена на биљној бази, па почиње да галами (на тренутке и урла) како имамо већих проблема од једине тачке дневног реда.

Особа 5. која се сваки пут јавља као ураган подржава претходну и тражи да се моментално исправља највећа крива Дрина, иако нико за то нити је надлежан нити је моћан да усмјерава и најамње поточиће.

Предсједавајући упита особу број 5. да уради било шта у својој заједници, и најмањи покушај промјене.

Особа 5. одговора у фазону „не пада ми на памет, што бих ја први нешто покушавао“. Тај сраман одговор (када је већ наступио Наполеонски) није га омео да се у наредна два сата непрекидно убацује као сирена за ваздушну опасност са ирационално големим захтјевима и да пријети (барем пет пута да ће он, молим лијепо, напустити скуп уколико му се „ускрати његово демократско право да исказује своје мишљење“ иако је оно неконструктивно, мимо дневног реда, нереално и прије и изнад свега некултурно).

Особа број 6. (у међувремену првих пет особа вичу, упадају једни другима у ријеч) јавља се увријеђено како већ дуго чека ријеч, да би онда се ухватио друге криве Дрине које такође нема везе са конкретним питањем али које такође „пеца“ неколико нових особа који га подржавају, те се у том тренутку десетак људи, надвикују до мецо-сопрана и тенор-баритона.

Особа број 7. која је већ за себе на прошлим скуповима изјавила како је „локална легенда“ јавља се да каже нешто само кратко и само врло конкретно. Он је дакле (овако мајке ми моје почиње свој конкретан и конструктиван приједлог), у свом крају, 1992.године покренуо Српску радикалну странку, каже како је на овом брдовитом Балкану искрени желио да се створи јединствена српска држава и да је националиста, али никако шовиниста и да су га приводили они који не знају разлику између тих појмова. Кад су га некако намолили да се врати на тему поручио је све оно што је већ урађено.

Особа број 8. бијесна што 45 минута чека ред да се јави, такође се не држи једине тачке дневног реда већ оптужује предсједавајуће како се довољно не боре за њихова права.

Предсједавајући износи шта се све урадило од онога што је могуће, особа број 8.спушта лопту говорећи како поштује предсједавајуће и да није најбоље схваћен.

На то особа број 4. се слаже да није довољно урађено, а и она пеца још неколико истомишљеника.

Креће церекање, отпухивање, тражење паузе и прва напуштања скупа.

Особа број 9. која је сат времена чекала на ријеч, почиње нешто да прича у вези једине тачке дневног реда, али напомиње оно што је већ на почетку речено да није ни кривица ни одоговорност овог скупа. Када му је то поновљено, он и даље истрајава на томе, набрајајући пар сличних случајева.

Загази се дубоко у трећи сат. Половина сале се испразнила, особа број 5. напада предсједавајући да је све за он крив, особа број 10. позива на уједињење, 11. на конкретну акцију (сви знају да треба конкретна акција а нико не даје ни један једини приједлог), особа број 12. говори о снази која нам треба а коју немамо. Десетак нових људи стење и цокће као хор зрикаваца…

Вријеме да скуп донесе закључке. Нешто се и закључило мада је и кворум врло упитан. На крају предједавајући подржава изгласан приједлог и заказује ново засједње.

………………….

Е сада нешто уопштено невезано за тај скуп, који је само предивна, прејасна слика и прилика нашег народа, тачније људи који су изабрани да нешто мијењају и поправљају.

Ако било ко покушава било шта у овом граду промјенити или покренути мора да буде свјестан сљедећег:

  • Углавном ће радити сам, у најбољем случају са још двоје, троје људи
  • Подршка јавности ће бити отпирлике као астронаутима на Мјесецу
  • Ако ће реална подршка бити из друге димензије зато ће критике бити у првом лицу и то од најближих до непознатих, првенствено од „криводринаша“, „имамомимноговећих проблемаодтог“ људи, тачније генерала који знају тачно шта треба али не баш и како

 

Да не буде овај текст један у мору константација нашег стања и премудрог закључка како „нешто хитно треба да се мијења“, ево плана:

Свака иоле већа промјена (у околностима вишеструке окупације у којем се налазимо и у одсуству икакве критичне масе) почиње од мање акције. Не може се утврђен град на планини обгрљен великим ријекама освојити са пар голоруких генерала па да су сви директне инкарнације Александра Македонског. Једноставно не може, не иде.

Да би се људи мотивисали да буду дио тима, јер појединац даје голове, али тим односи бодове (нападач не може бити и везни ред и штопер и голман, па и да да 15 голова примиће 20), сви се морају једнако пажљиво третирати и уважавати. За то треба океан стрпљења и разумијвања, жртве, гутања кнедли, издржљивости и опет срдачности и зато је тако тешко покренути данашње људе.

Сваки и најмањи корак напријед велика је ствар у маси залеђеној егоизмом и кукавичлуком. Сваки и најмањи успјех ни из чега је „историјски“ јер цијепа оловно небо колективне депресије, апатије и безвјерја у било шта позитивно изнад над.

За тако нешто требају смирени, поштени и упорни а опет најједноставнији и најобичнији људи – десетари. Њих треба окупити у шуми генерала који држећи се сопствених генералских филозофија не преузимају на себе улогу икаквог мањег чина.

Што би Орвел рекао још прије 70 година:

„Ако има икакве наде, она је у обичним људима“.

 

 

 

 

 

Advertisements

КАКО УСПЈЕШНО ОДБИЈАТИ ЖЕНЕ

8138372741_b34b8904bf_o

Посвећено, од жена многоискушаваног брату у Христу Огњену Авлијашу, највећем шмекереу мањег БиХ ентитета, а и којем кантону шире.

 

Да, неко се око жена, ломи и бори, туче и мјауче, глуми пријатеља, брата, жиранта, пише јој семинарске док се она забавља са разним ризичним типовима момака, брише јој сузице када се она послије пита зашто баш увијек наилази на кретене и чини оно недопустиво и крајње биједно – обећава да ће  вјечито бити ту, уз њу да би она рекла једно велико „хвала“ наградивши га другарским загрљајем и мирисом њене још мокре, свјеже опране косе (сви смо ми били некада такви, поготово ми на факсу богословије).

Сви сем алфа мужјака, готово изумрлих јединки, којих је толико мало остало да их цијене и мушка нелојална конкуренција, а жене тек, ех па ево како нам се Огњен повјерио:

„Svima vam je poznat onaj osjecaj, kad udjes u neku prostoriju punu zena, i vidis kako im zastaje dah i zablokira pogled.

Ok, dobro, nije vam bas svima poznat taj osjecaj.“

Огњен је готово митски осветних свих нас које су жене у различитим добима презреле. Били смо мутави, мршави, погубљени клинци, медиокритети (шта год то побогу значило) а оне су изгледале старије, моћније и хтјеле увијек много више. Живот им је био шведски сто, поготово викендом у дискотекама (тада није било „клубова“ биле су ту просторије са много мање агресивном музиком и начином шминкања и одијевања) а ми хуманоидни хрчци, нижа раса која се врти туда около и гледа како да напакости (тако што ће се углавном пијани сваљивати у сепарее, бљујући желудчани садржај по столовима попуњених са позваним, од старијих јадника коктелчићима и хејтаћу себи у браду како су све те жене „лака роба“, било је тада наравно и оних дивних жена, али и ми смо били за квалитет неосјетљива стока) кад већ покупи стотињак корпи (ех стотињак жена ће се једнога дана гристи када зарадим први милион, Цоф каже да је први милион најтеже зарадити, остало све иде лакше, дакле стотињак жена ће посмислити „боље да сам била са оним брбљивим шмокљом, сада бих била госпођа“, то дође ваљда као некаква врста свемирске равнотеже).

Ја сам се тада негдје (што милом што силом) чувао за брак. Изабрао сам да будем идеалиста, све сам размишљао, ако се кренем фуцати са разним бићима супротног пола са 17, шта ће у мојој души остати са 30 и коју. И очувао сам се скоро до краја факултета (злобници би рекли до првог правог поклон зицера, одбијуше од голмана на пола метра од небрањене мреже). Направио сам оно што никако нисам смио – компромис, погазио једини и највећи неостварени идеал и поштено сам страдао због тога. Тако да остаје и мени доживотно кајање због тога.

Углавном, Огњен је на вријеме схватио како стоје ствари са женама, није се дао обманути стереотипним и за момке погубним мишљењем да су жене нешто што се треба освајати, да су оне нешто битније само зато што се чешће чешљају купају, миришу, разноврсније, изазовније облаче и држе на дистанци.

Огњен је својим изгледом, елоквенцијом, интелигенцијом, шмекерством и много чему још другим обрнуо процес, као рецимо Шешељ, а како каже, а нема ни једног разлога да му не вјерујемо, да када улази у просторију женама застаје дах и блокира им се поглед. Да, биће и оних жена који ће сматрати Огњена помало умишљеним и недостојним озбиљније пажње, међутим то је углавном злобно мисоано добацивање (попут оних наших у средњој школи). Жене овакве људе или обожавају или из немоћи хејтају. Оне равнодушне се могу скупити све под једну крушку, или пак маслачак, без да се гурају.

 

  • ОСТАТАК ТЕКСТА ДА НЕ ЧИТАЈУ (АКО СУ УОПШТЕ ОТВОРИЛЕ ОВАЈ ПОСТ И ИЗДРЖАЛЕ ДО ОВОГ ДИЈЕЛА) ЖЕНЕ КОЈЕ ДРЖЕ ДО СЕБЕ, ИНТЕЛЕТУАЛКЕ А ПОГОТОВО НЕ ФЕМИНИСТКИЊЕ

 

Нама којима није познат тај осјећај, нема нам друге него да га покушамо измаштати. Да би до краја дочарали женску чежњиву љубопитљивост, они који нису ожењени нека замисле да су приступили тој светој тајни, у (врло) одређеном смислу једној врсти монаштва. То је од Огњена као изузетно привлачног типа начинило још нешто више, недодирљивог, а самим тим и неодољивог, фаталног фрајера.

Улазимо тако као Огњен у просторију пуну жена, а онда настаје тајац – све жене блену у нас (најлакше је замислити да улазимо наги тетурајући се са 30 килограма експлозива на себи и флашом јефтиног пива, добро можемо измаштати и флашу неке добре лозе из Хергецовине) жене се окамене наравно. Осјећај вјероватно неописиво неугодан, барем у почетку, дође нам да активирамо експлозив од муке. Међутим, приберемо се и наставимо глумити сигуран ход под шпалиром унакрсних женских нескривених погледа које нас бичују (нешто попут „Мокрог зеца“ на Голом отоку).

Сједнемо, негдје у ћошак, наручимо пиво. У ствари вино. У ствари чај од камилице, то сад нема никакве везе, постали смо за жене – „фама“. Више нас није брига шта оне мисле и тако наша цијена разуздано расте као инфлација рубље након ослобођења Крима и санкција од стране већег дијела Европе и свијета. Жене (не све жене, већ те неке препотентне и површне), у чији недодирљиви чопор се одједном уселио метеж и неспокој, покушавају да наставе са својом до сада уходаном тактиком које су растуриле 76% бракова углавном мушким шушљоглавим еквивалентима (игнорисање-игнорисање-игнорисање-мачкаст значајан поглед-игнорисање-игнорисање-осмјех-игнорисање-врћење главом, косом и даље је тешко предвидјети тачан редослијед оваквих прозирних потеза, женских врхунских Наполеон тактичарки, али то је то отприлике) но на нас то дјелује као излазак Велике Британије из ЕУ на Републику Српску, уз Бјелорусију последње слободно парче Европе које смије Америци рећи: „Баш нас брига шта ви мислите“.

Постаје неугодно у просторији. Ми гледамо на тв-у снимак тенис дубл у којем Зимоњић-Троцики баш спашавају брејк лопту у одлучујућем сету, или разматрамо новонасталу ситуацију условљену јеким падавинама у протекла 48 сата или како ће се Лестер ускоро распасти. Женске све очајније тактите (попут ишчекивања у вецеу да нам се коначно приуринира, па да нам се отворено и ватрено понуде као у реклами за мушки дезедоранс) се одбијају од нашег мисаоног простора као разорна моћ др Менхетна која Супермену само изазива суздржан али ипак видљив осмјех. Крећу и безобразно, уношењем у простор дискреције (до 30 цм) користећи једино што имају, морфолошко-физиономски складно дефинисан облик, али ми их са гађењем одгурујемо као јефтину гомилу медиокритета (Колубарска контраонфазива изучавана на Вест-поинту). Једва дођемо на почетну позицију. Настаје примирје, но ти и не схваташ чему све то ти и не ратујеш, већ само склањаш жене са себе, размишљаш да кад следећи пут изађеш у град, понесеш шпартлу и мистрију да би их лакше састругао са себе (као Лепа Брена Џеја у споту).

Упалиш и телефон, ниси од јутрос. Гледаш стање на берзи, квоте онако из досаде, а оно имаш 113 френд рикестова од све препуцаних, прегорљевих, жена, оних који те до јуче не би примиле са све 100 марака гратисом купоном за некакакв козметикс. Погледаш првих десетак стручно прекаљено процјењујеш, ова можда нако, ова не, ова баш никако, но онда се исфураш и побришеш све. Ако наставе да ти пуне инбокс деактивираћеш профил. Освајаш Грен слем ни крив ни дужан.

Онда ти све то досади. Јавиш се понекад свијету, са посланицом у виду неке изреке чисто да подигнеш морал свим онима који су умислили да треба живјети онако како не треба. Онда запуцаш негдје на викенд у природу… и уживаш као сваки нормалан господин човјек. Бог је слободу да за човјека.

Огњен је додао коментар за крај: „I onda se taj osvetnik svih naspotlacenih vrati kuci, i vec pred haustorom odlozi mac i stit, penjuci se uz stepenice dva puta preznoji preispitujuci sebe, da li je sta slucajno zaboravio kupiti, udje lagano na prstima u stan i tiho najtise uvuce u svoje papuce“.

 

 

 

 

 

 

 

МАМУРНОМ БРУЦОШУ МУЗИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ ПОЗЛИЛО НАКОН ШТО СУ МУ ПОКАЗАЛИ ПЛЕЈЛИСТУ КОЈУ ЈЕ ПИЈАН ПУШТАО

MAMURLUK - profimedia-0184920831_1000x0

Све је јасно, нема потребе за икаквим објашњењима. Плејлиста:

Миле Гњатић – На путу за лудило
Бобан Здравковић – Лагала ме једна Маја
Бане Бојанић – Само пијан могу да преболим
Освајачи – Крв и лед
Брзи – Код жена је важна цака
Жељко Шашиц – Црна Жено
Нино – Усне вреле као жар
Рођа Раичевић – Ти ћеш са њим где ћу ја
Бобан Рајовић – Црна лала
Кербер – Боље да сам друге љубио
Раде Лацковић – Ко је пијан заспао за столом
Црни – Сто ћу чаша поломити ако треба
Душко Кулиш – Ти мени лажеш све
Цеца и Мира Шкорић – Не рачунај на мене
Митар Мирић – Гледам Дрину
Жељко Јоксимовић – Луд и поносан
Баја Мали Книнџа – Наполитанка
Кнез – Да л си икада мене вољела
Славко Бањац – Далеко негде ко зна где
Тома Здравковић – Испод палме на обали мора
Куки – Не дају ми да те волим
Галија – Котор
Боро Мајсторовић – Кавасаки
Мирослав Илић – Лажу да вријеме лијечи све
Срећко Шушић – Улица рађа грешнике
Жељко Самарђић – Безобразно зелене
Б3 – Оловна рука
Џеј – Гдје ћу сад моја ружо
Грива – Ког сам ђавола тразио у теби
Шабан Шаулић – Жену с дјечаком што санке вуче
Миле Китић – Краљица тротоара
Дона Арес – Иди, иди моја вило
Бајага – Лепа Јана рибарева кћи
Цуне Гојковиц – Јањичар
Аца Лукас – Кома
Ипче Ахмедовски – Варале ме многе
Бркови – Тек је 12 сати
Дима – Није мене душо убило
Владо Георгијев – Једина/Сама без љубави
Хуле – Неће мени Дрина бити капија

КАКО ПРЕЖИВЈЕТИ КРАХ ДУГЕ ВЕЗЕ

file.php

Вриједно си примјењивао савјете како постати успјешан папучар и како игнорисати знакове који говоре да ти је незадовољна женска нашла алтернативне начине сатисфакције и ту си гдје јеси, нећемо помињати тјелесне органе, већ да си у дубоком офсајду. Бивша дуга веза је нека врста психо-емотивно-физичког обољења. Некакви стручњаци (читај између редова „педери стилисти“) мудро зборе да је за један мјесец неуспјешне везе потребан један дан емотивне детоксикације. Чак и да си из везе изашао као господин Душан Бајевић каљав са терена уздигнуте главе или као Јеврејин из Вавилона неће бити баш тако лако како изгледа док еуфорија уз гласно појачане „Бркове“ траје (то испразно дусање музиком си требао примјењивати у вријеме када се отресала на тебе што си јој купио дневне улошке са ђумбиром а не са шафраном а ти умјесто да је забијеш у матичну ћелију из која је потекла корио си себе и обећао да ћеш бити бољи). Реалније је да је за седмицу везе потребан дан, то значи ако си седам гладних година био њена лако одљепљива закрпа која је послужила сврси требаће ти добра годиница дана да се престанеш мрзити и мрзити све што је женско узраста од 15 до 55 година. Није то још најгоре што ти се као момку може догодити а да не би падао још ниже ево шта треба а шта не треба радити:

  1. Нема више никаквог контакта са бившом. Кад те поског уједе, гледаш како да преживиш а не идеш за њим да те уједе још барем једном. Ако постоји икакав начин да убијеш ишта што је било људско између вас то свакако учини. Неће бити лијеп осјећај док будеш радио јадне ствари типа уништавање њених књига и цедеова које су случајно остале код тебе али само слушај (као и до сада) и све ће бити једног дана ок. Дакле стави тачку а не никакав зарез (запету).
  2. Изолуј се. Какво црно дружење, поготово са фамилијом. Свако приземно мотивисање са рајом директно је пропорцијално осјећају јадноће сутран ако сване нови дан. Ако не можеш отићи у манастир да будеш искушеник годину-двије а немаш ни посао да можеш изнајмити барем кревет са некаквим цимерима а ни направити кућицу на дрвету, гледај да се завучеш у неки ћошак. То ће бити мјесто у којем ћеш се зачахурити али и из којег ће једнога дана изаћи нови лептир макар био и купусар.
  3. Бјежи од алкохола док год те не стигне. Чак и ако будеш избјегавао пити, велике су шансе да нећеш пити испод три пива дневно посебно навече, док сунце залази. Тада ћеш, док будеш проналазио и сабирао преостале разлоге због којих треба да даље живих, сезајући у прошлост питајући се како је некад било прије Додика, осјећати као да ти неко пробија доњи дио грла дебелом иглом за плетење. Попијеш три комада и то прође. Прођу и изненадни и мјестимични њени гласови док ти нуди сок или бурек. Ако гласови не прођу и послије треће пиве обавезно се консултуј са својим лијечником или љекарником.
  4. Музика: Бриганд, Горибор, Блок Аут и Славко Бањац наравно. То су били људи, душу оставили на нотама као вреле гуме на ужареној писти. Пусти „Када сви помру“ и „Година сиротињске забаве“ за почетак. Остало иде по инерцији.
  5. Раскрсти са заједничким пријатељима. Ту се не могу служити два господара одједном или су твоји или против тебе. Испашћеш свакако дебил, али дебил са првим назнакама самопоштовања и достојанства, предивним осјећањима до тада непознатим.
  6. Купи сапун, велики четвтрасти, храпави. Ништа мали обли турски за еуро три комада. Требаће ти за фазу када ћеш покушавати да са кожом згулиш осјећај презира. Нека, нека само га купи нека га изнад веш машине злу не требало. Кад се огулиш и сломиш у кади то је знак да умире љига а рађа се нормално мушко. Све је то добро само настави.
  7. Ако имаш женске другарице (ако ти већ прошла интеграција у вези није и то ускратила) са њима рашчисти, докле више да се вучете за нос. Испашћеш тотални кретен кад неку што те сматрала братом и што ти се исповједала док је по њој балавио некакав клошар, насилник или дрогераш и водала те ко козу по бутицима а све зарад пар пољубаца у образ, будеш питао отворено планира ли она до краја живота икакав облик интимизирања са тобом или је ово потпуно бесмислен однос. Повриједићеш је (барем декларативно) а њену мајку, која вам је пекла бакине колаче док сте учили у соби или гледали ромком веома наљутити. Да, постајеш свиња, не баш тотална свиња али свиња у спасоносним дозама. Оздрављаш. Но дуг је још пут прет тобом.
  8. Заборави на фб, поготово у комбинацији са три пива. Џабе је упозоравати, изшпијунираћеш и изгњавити 2.341 жену дневно. Што мање пишеш на зиду или по њиховим зидовима мање ћеш се доживотно гристи.
  9. Крени у теретану, ништа бездушну са свим исправним неонкама, фитнес инструктуром (?!) са почупаним обрвама и пречистим патикама који ждерање назива „оброцима“. Теретана типа „Соколски“. 20 марака од Дејтона па наовамао, лијечи болне и разбољава здраве. Ако ти је до смисла живота питај тренера Салета шта мисли о политичарима, поповима или омладини. Видјећеш да твој случај није толико страшан. Почећеш да се уфураваш да пијеш млијеко умјесто пива али не брини и то је фаза, проћиће.
  10. Читај Дилан Дога и уврти у главу да си као он, једва излијечен, асоцијалан, независан, помјерен и увијек као такав голица сујету твојих полних непријатеља. Суботом по дану, не ходај магистралним путевима колико год ти годило отвореност и зујање аутомобила. Ради шта год хоћеш друго. Суботом навече излазиш сам наравно. Видио си и сам у филмовима кад год мушко сам изађе или добије женску или батине. Све је то за људе. Бирај неку неупадљиво биртију у којој ипак долазе суботом жене. Ако те неко легитимише, понуди пасуљ или конобарицу не одбијај и понашај се пристојно да не увриједиш домордце. Док будеш ишао а поготово излазио из кафане то што шушти по контејнерима или грмовима су жене које су сазнале да си изашао из дуге везе па се бацају по цијену живота да их не пикираш, бјежећи као жиранти од коцкара.

У сваком случају, уколико не будеш нечовјек, ако будеш искрен и поштен бићеш човјек једног дана. И већи и љепши и јачи.

 

 

КАКО ЗАПРОСИТИ ДЈЕВОЈКУ И ОСТАТИ ТОТАЛНИ КРЕТЕН

Све чешће смо свједоци једне заиста несхватљиве појаве, а то је да момак, кандидат за младожЕњу бламира и себе и своју несретнију половину, наравно јавно. Трансфер блама прелива се свакодневно друштвеним мрежама… Нешто што треба бити најинтимније у животу, момци из неког необјашњивог разлога просто упрскају. Од јаднијих начина, да је одведе на лудом попусту у Беч и да јој на неком романтичном тргићу, фонтани, дискотеци или пред дворцем који је изгледа добио име по бањалучкој сластичарни, тутне прстен у шампањац од 8 еура, просидбом путем билборда, свакако за Нову годину или 1. мај, или пак на утакмици, до легендарне просидбе на тенку, дијапазон фазона је све шири.

Prosidba-620x350

Краљ. (А немош се звати Сунчица и осванути на тенку)

Ако неком недостаје идиотских идеја, а при том није Звезда Гранда или неки водитељ који ће расплакати нацију, ево неких приједлога:

  1. Запроси је на конерту Бобана Рајовића.

boban-prosidba

Наравно чим неко спомене концерт и просидбу, Бобан Рајовић се намеће као најлогичнији закључак (ако баш не може дочекати његов долазак ајд може и концерт Аце Пејовића). За надати ти се да је кандидат сипао бочицу медЕцинског алкохола у колу дјевоцји да би је одобровољио да буде уз њега током концерта овог људског патуљка али музичког колоса. Господин који је то и пробао, доживио је инстант карму – дјевојка није хтјела да изађе на бину (ипак јој није сипао метилку или ипак има двоцифрен коифицијент интелигенције) углавном неугодна сцена је постала још неугоднија када је Бобан морао да интервенише па да позива: „Каролина, ђе си Каролина? Он тебе воли, хајде изађи да те видимо…“ Душа ми се преврће у центрифуги кад помислим на ту сцену, када ти скандира раја из Дилан Дога која је дошла да уживо слуша Бобана Рајовића… Дјевојка је изашла, пољубила момка чврсто држећи језик за зубима и сишла те тако Соломонски извукла ситуацију. Треба јој дати орден „Пурпурно срце“. За надати се да је са тим дечком само због пара. Много, много пара.

 

2. Запроси је на утакмици

Прва просидба на некој утакмици десила се негдје у рату у америкама. На полувремену, на семафору је стајало нешто у фазону „Анђо реци ДА“. Дјевојка се шокирала али кажу и одушевила. И то јесте био фазон прије четврт вијека, али више једноставно не да није него је изилзано, отрцано и надасве заиста неугодно за дјевојку. Хвала Богу све чешћe маскоте морају да тјеше идиоте који су направили овакву сцену дјевојци. Наравно осим ако просидба није на мечу у којем игра Ђоковић и Вердаско.

eb056c965f015d8aeb42b849b27a362e

Кад ти се Ноло овако смије, онда можеш да замислиш колики си дебил од човјека

 

3. ЈА ПОПИЈО ЈЕСАМ АЛ НИСАМ БУДАЛА АЈ ТИ МЕНИ РЕЦИ БИЛИ СЕ УДАЛА

maxresdefault

ех грдне ране непреболне оћел икад више ЖиГ под исти чадор?

 

4. ИСЦЕНИРАЈ НЕСРЕЋУ ПА ОНДА ПРОСИ

Ако си бајкер само нека раја каже да си спао с мотора и хитно нека ти превезу цуру до мјеста несреће. Ако не добије дијабетес у путу пристаће на све што је питаш па и на вјеридбу (само жени се исти дан док цура не дође себи).

06snimak5_1000x0

 

И овај момак је стварно био духовит али ово нико нека не покушава код куће

http://www.sandzaklive.rs/index.php/novi-pazar-ostalo/13512-hit-u-regionu-pogledajte-kako-je-pazarac-zaprosio-djevojku-video

 

5. Запроси је на Валентиново, обавезно насред највећег трга, уз плес, музику, са трешњом око уха усред јата бијелих (или обичних из контејнера) голубова и то одмах окачи на Јутубе.

Клише ће твојој изабраници оставити доживотни траг на души ко некад од вакцине на рамену.

prosidba-trg-slobode3

 

 

П.С. Но шта год наумили никад немојте слушати савјет које је написао човјек који се зове као Дарио а  презива као Јагатић на сајту за вјенчања ЈЕР И БОБАН И БАЈКЕР И СТАДИОН И ЖАРЕГОЦИ И СВИЈЕЋЕ НА ТРГУ ЋЕ ЈОЈ КАД ТАК ДО У ЖИВОТУ ИЗМАМИТИ МРДАЊЕ БРКА АЛИ ОВЕ ГАДОСТИ ЋЕ СА МУКОМ ПАМТИТИ ДОЖИВОТНО:

http://www.vjencanjesnova.com/cl_kakozaprositi_50nacina.html