Сиротињска галерија – Клод Моне

Француски сликар друге половине 19.вијека и прве двије деценије двадесетог. Донио је револуцију у умјетности сликања, поставши зачетник импресионизма (назив за правац изведен из његове чувене слике „Импресија, рађање сунца“). Највећа вриједност овог умјетника је квалитет његове моћи опажања тонова и анализе истих. Није настојао представити материју самих предмета, већ променљиву игру свјетлости. Са своје палете је одстранио тешке и непрозирне боје и користио само чисте и свјетле. Стављајући такве тонове један крај другог, постигао је треперење свјетлости, одсјај разнобојних несталних одсјаја који стално мијењају и сам изглед ствари. Стварао је слике са истим мотивима али у различитим фазама дана.

У зрелом добу почео је патити од катаракте очију. Са ужасавањем схвата да више не види јасан интезитет боја. Да би могао разликовати боје, Моне их је према натписима на тубама стављао на палету редоследом којим их је стављао и у вријеме када је вид био очуван. Сликао је великим потезима киста нејасне слике на којима се тек у обрисима наслућује објект. Анализирајући ове посљедње слике, неки ликовни критичари су сматрали да је пред крај живота Монет тежио ка апстрактном сликарству. Међутим, он је само настојао сликати према ономе што је видео и чега се сјећао.

Тек у позним годинама живота је дочекао углед званичног Салона и Службених кругова. Али, једино није доживио да му званични кругови одају признање. За живота Француска није од њега купила ни једну слику.

Аутопортрет

 

Бордигера

 

Букет цвијећа

 

Велики канал у Венецији

 

Вече у Венецији

 

Госпођа у врту

 

Гренуер

 

Доручак на трави

 

Жан Моне на свом механичком коњићу

 

Импресија рађање сунца

 

Јапанка

 

Јапански мост

 

Камин Моне на послу

 

Копачи угља

 

Литице у близини Диепа

 

Локвањи и жалосна врба

 

Локвањи

 

Магпие

 

Манепорт у Ертруту

 

Мртва природа са дињом

 

Палме у Бордигери

 

Поље мака у Аржентеју

 

Поље тулипана у Холандији

 

Регата у Аржантеју

 

Руанска катедрала у зору

 

Руанска катедрала у подне

 

Руанска катедрала увече

 

Свечаност у улици Сен Дени

 

Стаза у умјетничковом врту

 

Станица Сен Лазар

 

Тераса у Сент Андресу

 

Тополе у јесен

 

Улица крај Ветеја у зиму

 

Умјетничка кућа у Аржантеју

 

Фарма у Нормандији

 

Шетња, дама са шеширом

 

 

Сиротињска галерија – Ежен Делакроа

Француски сликар прве половине 19. вијека. Главни представник романтизма. Радио портрете, пејсаже, историјске композиције и мртву природу. У колориту његових слика има јаких тонова боје, обојених сjенки и напоредо постављених комплементарних боја. Делакроово сликарство се ослања на барокно сликарство, посебно Рубенсово. Није сликао по наруџбини, већ је радио с људима с којима је долазио у контакт, а на које је гледао као жртве романтичне патње. Такође је илустровао дјела романтичара. Позната су његова дјела која осликавају живот народа у Африци.

Аполон сјече питона

 

Борба арапских коња у штали

 

Аспа

сија

 

Атила са хордом походи Италију

 

Аутопортрет

 

Бродолом Дон Жуана

 

Дјевојка сједи на гробљу

 

Фанатици Тангиера

 

Христос на језеру

 

Јаков се рве са анђелом

 

Јеврејска свадба у Мароку

 

Клеопатра и сељак

 

Луда жена

 

Мароканац оседлава коња

 

Масакр на Хиосу

 

Млади тигар се игра са мајком

 

Портрет Шопена

 

Слобода предводи народ

 

Улазак крсташа у освојени Цариград

 

Ваза са цвијећем

 

Жене у Алжиру

 

Жорж Санд

 

Грчка умире на рушевинама Мисолунгија

 

 

 

 

Сиротињска галерија – Теодор Жерико

Француски сликар и литограф, сматра се оснивачем роматнизма у сликарству. Живио на прелазу из 18. у 19. вијек, нажалост изузетно кратко, свега 32 године, а најпознатије дјело му је „Сплав Медуза“. Осликао га је према стварном догађају, када је капетан оставио посаду и путнике да умру. Тај инцидент је постао национални скандал, а Жерико је драматичком интерпретацијом представио трагедију на монументалну скалу. Копирао по Лувру а често литографисао војне теме. Напатио се, умро од посљедице пада са коња и туберколозе.

Карабињер са својим коњем

 

Портрет клептомана

 

Официр командује

 

Пејсаж са рибарима

 

Пијаца коња

 

Повратак из Русије

 

Портрет мушкарца

 

Портрет умјетника у атељеу

 

Проучавање главе

 

Рањени официр напушта битку

 

Сплав медуза

 

Торзо мушкарца

 

Трке коња без јахача

 

Трке у Епсому

 

турчин

 

Човјек са илузијама командује

 

Штала

 

 

 

 

 

Сиротињска галерија – Кацушика Хокусаи

Један од најзначајнији јапанских умјетника, сликар и дуборезац живио од средине 18. до средине 19. вијека.

Са 18 година запослио се у једној радњи као дуборезац. Након десетак година морао је напустити радњу јер није слиједио умјетничке принципе газде.

Неколико година живио у тешком сиромаштву, а ни каснија слава га није ни најмање промијенила. Пред крај живота на једном попису изјаснио се као „земљорадник“. По легенди, његове посљедње ријечи су биле: „Да ми је небо поклонило још пет живота био бих велики сликар“.

Радио искључиво пејсаже најчешће са планином Фуџи у позадини.

А и сликао је некакве баш безобраштине.

аутопортрет

 

Амида водопад

 

Дух Оиве

 

Змај у диму

 

Једна од хиљаду слика мора

 

Језеро Сува

 

Јошино водопад

 

Куртизана приспала

 

Мјесец над ријеком Јодом

 

Муње испод врха

 

Острво Цукада

 

Путници прелазе ријеку Ои

 

риба у брзаку

 

Скица Таго залива

 

цртежи купача

 

Тенма мост

 

Ходогаја на Токаиду

 

Црвени Фуџи

 

 

 

Сиротињска галерија – Вилијам Тарнер

Енглески сликар романтизма, краја 18. и прве половине 19. вијека. Познат по пејсажима и слободним односом према боји, као неоптерећеношћу линијама зарад истицања укупног атмосферског ефекта. Његов специфичан стил касније нарочито цијенили импресионисти. Много путовао по Европи скицирајући (на чак 17 блокова) мотиве који ће му касније послужити за израде акварела великх формата. Бавио се и теоријом умјетности, писао пјесме.

 

Бродолом

 

Успон Картагине

 

Гранде канал Венеција

 

Хериотовоа болница Единбург

 

Холандски чамац у бури

 

Кампосато

 

Сахрана на мору

 

Одисеја

 

Пад Картагине

 

Поглед на Рим са планине Авентине

 

Прохладно јутро

 

Рибар на мору

 

Сан Ђорђо Мађоре у свитање

 

Ханибал прелази Алпе по сњежној олуји

 

спаљивање кућа лордова

 

Посљедња пловидба Темерера