Сиротињска путовања – PALERMO (ИТАЛИЈА)

 

Палермо је административни центар и највећи град острва Сицилије. Има око 650.000 становника, једнако колико и прије 45 година, што значи да број становника стагнира. Један од кључних разлога за то је одлазак младих особа на богатији сјевер Италије. Протеже се дужином јужне обале Тиренског мора 7 км а у ширину око 4 км. Изграђен у долини званој „Златна Конка“ а наслоњен на планине Пелерино и Гало. По предању основали су га Картагињани у 8. вијеку прије нове ере, а ускоро су се појавиле нове комшије – стари Грци, те је острво Сицилија била јабука раздора између ова два народа. Како то већ бива, ослабљени међусобним сукобима оба народа су морали острво препустити римљанима, у 3 вијеку прије нове ере. Пропашћу Западног римског царства смјењују се и нови господари: Вандали, Остроготи и Готи. Њих, уз огромне и дугорочно катастрофалне посљедице, средином 6. вијека растјерује византијски цар Јустинијан, који је бројним, исцрупљујућим ратовима испразнио државну касу, да би бар на кратко дјелимично, територијално, обновио римско царство. Но само вијек и кусур након њега, Сарацени (Арабљани) освајају ово стратешко важно острво у Средоземном мору. Након њихо долазе Нормани (Краљевина двају Сицилија) а владарске куће смјењују се као на траци: Анжујци, Арагонци, Савоји, Хабзбурговци, Бурбони… Под власт Наполеона Сицилија потпада заједно са осталим талијанским државама 1797. године. Од 19. вијека губи одлике престонице у корист Напуља. 1860. припада уједињеној Италији. Тако је Палермо постао живи музеј остатака култура и цивилизација које су га настањивале. У њему се могу наћи и цркве из 12. вијека, разних стилова. Незванична је престоница сицилијанске мафије. Град у коме застаје дах и од сјаја и од биједе.

 

станица (пратити мапу горе лијево)

 

 

Вила Гуила десно од станице, у непосредној је близини ботаничке баште

 

крећући се улијево наилазимо на цркву св. Тројице, Мађоре

 

На другом крају града (скроз лијево на мапи) црква сан Ђовани такође 12. вијек

 

крећући се напријед наилазимо на капију порта нова

 

преко које долазимо до Нормандија палате у којој је административно сједиште овог острва

 

у непосредној близини овог комплекса можемо видјети и трагове византијске умјетности

 

 

скретањем у десно улазимо у срце града и трг са катедралом

 

наилазимо на кип Карла петог и ако имамо среће присуствујемо неком карневалу

 

долазимо до раксрнице гдје су четири зграде готово потпуно исте

 

пратећу куполу у даљини долазимо до главне фонтане преторије

 

 

ходајући десно ка мору наилазимо на овај језиви трг – Гарафело

 

капија ка луци, Палермо се не може похвалити лијепим излазем на море, углавном је све бетонирано

 

бетон, бетон само бетооон

 

изнад оног запуштеног трга наилазимо на цркву сан Доминга

 

дијагонално десно, оштром улицом стижемо до манастира сан Агостино

 

још мало лијево па наилазимо и на главну дугачку и уску пијацу

  

десно идући стижемо до Масимо Емануел театра

 

Политеама Гарибалди

СМРТОНОСНА ЉЕПОТА РИЈА

Одмах да буде јасно у Рио се не иде дан или два, (није то Зеленковац) него кад се већ потегне добријех 10.000 километара, односно фртаљ обима планете, грехота је остати мање од јефту дана. Пет минимално – да се пређе лагано по 7 километара дневно. То је огроман град од 6 милиона уписаних и 8 милиона отписаних грађана који живе по роулинг стоун картонским насељама – фавелама и који живе готово искључиво од пљачке и просјачења. Добро можда је неко запослен и у пошти или киоску.

Ако се може бирати, почетак путовања нека буде у метро станици „Маракана“ од које је истоимени стадион удаљен око 300 метара. Џамбо паковање са шестоцифреним бројем сједишта. Машала.

 национални музеј ако сте баш толико знатижељни а и успут је.

 докопати се што прије центра – Педро Први

 

савремено срце града

 

чувени хотел „Копакабана“                                      и позориште.

 

црква св. Себастијана изгледа као припет НЛО.

 

доћи до чувене статуе и поглед са постоља исте

 

поглед са „Главе шећера“ то је њихов Понир. Поглед указује на чаробну конфигурацију овог града

 

Рио је познат по својим плажама Кобакабана је једна од најљепших и најдужих око 4 км

 

копакабана и леблон плаже

 

Родриго Фреитас залив

  

Ипанема плажа и                                                      Ботафого залив

Иако су плаже чаробног изгледа у дужини мјереној десетинама километара, на њима се могу сачувати од крађа само купаћи костими и то ако су на пливачима. Горко духовити наши земљаци су Ипанема плажу назвали „Има-па-нема плажа“. Домицијалном становништву је дио фолклора подметање ножа под грло и тражења свега што посједујете а иако су изузетно гостопримљиви евентуалним одбијањем би их смртну увриједили а себе једнако повриједили (број убистава годишње достиже цифру и до десет хиљада).

 

Ово није карневал већ гледање уживо преноса утакмице. Иначе кад је карневал у питању, порука момцима са флексибилнијим поимањем морала да нису баш све препрануле дјевојке са ведрим окицама и средњим осмјехом ласта њиховог прољећа. Естетска хирургија је чудо а као нигдје не вриједи препорука: „Смањи брзину – осјећај кривице не можеш“ као у овом случају.

 

У Рију има сјајних кафана но већина их изгледа као трећи дан Кочићевог збора – Додик и бакови отишли.

 

 

Дух Лауша и у Рију. Фавеле су насеља у које не залази ни власт ни опозиција ни јеховини свједоци. Није добро.

Било како било, Рио би било најбоље посјетити хеликоптером са милион долара у џепу са резервациом у најскупљем хотелом са хрпом убица који га чувају. У супротном није лоша ни Врбања.

СИРОТИЊСКА ПУТОВАЊА – БЕОГРАД

Београд је десети и вјероватно последњи град којег на сиротињски начин походимо. Једини на листи и којег сам посјетио и у кога сам се заљубио до ушију. Он није лијеп као Париз, Беч, Праг, Венеција, Будимпешта, Барселона, Лисабон, Амстердам ни Рим (неки француски архитекта је рекао да никад није видио ружнији град на љепшем мјесту). Нема ни богзнакакву душу. Ал узалуд – без душе је лијеп (Цеца). Удомио је 1,2 милиона становника, а са разним брдима, потоцима, луговима и буџацима има нешто више од 1,6 милиона житеља које грицка константно  бездушно и неповратно. Уз сусједну Винчу један је од најстаријих градова Старог континента. Када би се притиснула његова историја исписивана 5.000 година, потекло би крваво море jeр по подацима енциклопедије Британике, за Београд се кроз миленијуме ратовало око 2.000 пута и жртвовало 6 милиона људи! Једина европска престоница која је у 20. вијеку бомбардована три пута…

Путања од 11 километара није ни изблиза довољна да би се овај чаробни град упознао. Али можда је и боље да остане тако.

 

Десно од станице нас дочекују ове двије неодољиве маторке, зграда Београдске задруге (напокон је започела ревитализација овог монументалног објекта) и хотел Бристол.

Пентрајући се према Калеменгдану долазимо до најљепшег дијела града – Косанчићевог вјенца који у себи љубоморно крије дух с почетка 19. вијека. Ова кафана се зове „знак питања“ јер својевремено нису могли наћи адвекатан назив који би пристајао кафани уз Саборну цркву.

 треба признати да је кафана десетак година старија саграђена око 1830. г.

 

конак кнегиње Љубице (жене Милоша Обреновића) и зграда Патријаршије су у најближем комшилуку цркве и кафане упитник.

 десно идемо ка Калеменгдану чувеној великој тврђави

 

скроз лијево налази се чувени Побједник „голаћ“ симбол града. Поглед на ушће Саве у Дунав оставља без даха.

 

Зиндан капија на десној страни осматра Дунав.

 Кнез Михајлова

 трг Републике или у жаргону „код коња“

 хотел „Москва“

 трг Николе Пашића

 

Нови двор

 

кружни ток „Славија“

 величанствени храм Св. Саве

 у повратку на Ташмајдану црква св. Марка

 прелијепа ботаничка башта „Јевремовац“

 

овај сиротињски прескромни обилазак Београда завршавамо са боемском четврти „Скадарлијом“ у којој наавно више нема ни „б“ од боема већ само капиталисти узимају кајмак. Станица није далеко, само низбрдо…

СИРОТИЊСКА ПУТОВАЊА – РИМ

 

Рим, вјечити град у којем завршавају сви путеви у себе је смјестио 2,7 милиона становника а са приградским насељима има око 4,7 милиона и један је од највећих градова Европе. Ако није највећи, а ни најљепши онда је свакако најчаробнији – брежуљци, дворци, цркве, зеленило, фонтане, десетак тргова захркали у ренесанси и бароку, са остацима грађевинама од прије нове ере. Њега је грехота обилазити један дан, без десет максуз дана турнеје не вриједи ни позвати такси до станице. Десно путања од 13 километара, звучи много али звук вара.

 

терминал ко у Токију

 

300 метара напријед долазимо до бање највећег крвнника хришћана Диоклецијана

 

трг републике

 театар

 

црква св. Марија Мађоре напријед и назад

 

и изнутра

 

трг Виминале                                                           сант Карло

 

сант Андреа                                            палата еспосиционе

 

квирнала палата и трг

 

трг квирнал детаљи

  цркве св. Катарина и св. Доминик

 на једном од брежуљака наилазимо на трг Венеције

 

на којем се налази тераса са величанственим погледом

 

остари старог Рима

 

колосеум

 Стани, стани Тибар водо, Тибар вооодоооооооОооо

 Пантеон

 

тргови колона и навона, иначе десетак тргова имау обелиске у центру (симболе моћи којом Рим не оскудјева)

 

мост и тврђава светог анђела

 

трг Кавур

 фонтана Тритон

Испати ме Рим а ни петину нисам описао. Али вриједило је!

СИРОТИЊСКА ПУТОВАЊА – ПРАГ

Праг или због богаства и сјаја назван „златни град“ са својих 1,2 милиона становника налази се у срцу средње европе, отприлике једнако удаљен од главних градова Њемачке, Аустрије и Словачке. Готово цијели град је под заштитом Унеска а откравио је и ледено срце неугодног, срећом покојног сусједа Хитлера тако да у модерној историји није трпио већа разарања. Тешко га је приказати у свега тридесетак слика, свака улица је једна, засебна епизода прашке бајке.

 

љепота почиње већ на главној станици

 мапа данашњег путовања дужине од 10 километара

 капија кроз коју улазимо у градско језгро

 

Народни музеј

  

Вацвалов булевар и корзо

 Јиндринска кула

  музиканти

 

Трг републике (изгледа мало укриво)

град обилује моћним детаљима попут овог пролаза

 

фонтална ухлени

 

грађевине „старог мјеста“

ка главном тргу

 

старомјесни трг

 сат на звонику

 вијећница

 

Рудолфинум крај Втлаве

 Мала страна је назив за насеље преко ријеке

 поглед са малострањског дворца

 иако је мало није и мање лијепо насеље

 трг овог предивног прашког буџака

 

Чарслов мост један је од десетак на Влтави

  Расплесана кућа нас дочекује са друге стране ријеке а на путу до станице проћи ћемо још пар километара бајковитих прашких улица. Десет километара није довољно ни за четрвтину знаменитости овог града ал ето заувар је и оволико.