Вече поезије „ИЗ ПЕРА СТУДЕНТСКОГA“

Шестога новембра у учионици Филолошког факултета у Бањалуци, одржано је вече поезије „ИЗ ПЕРА СТУДЕНТСКОГA“.

5 p

Учесници са лијева на десно: Лазар Тица, Наташа Врућинић, Душко Милошевић, Наташа Беднарчук, Стефан Вишекруна.

Стоји Николина Шестић, водитељка програма.

 

3 p

Душко Милошевић из Брчког, студент је четврте године Српског језика и књижевности.

 

СРБСКИ ПАТРИОТИЗАМ

Видовдане, славни српски дане,

И овога, к’о и прошлог љета,

Устала је Србадија млада,

Да у инат сваког коме смета

Покаже се пркос српског стада.

 

Ој, Лазаре, такозвани царе,

Икона је твоја још од зоре

Украсила многе мониторе,

Шерују те још од раног јутра,

Пун је фејзбук лајкова и хрта.

 

У три боје све профилне стоје,

Нека свако ко тајмлајн имаде

Види срБске патриоте младе,

Страх и трепет нека их протресу

Када уђу на српску адресу.

 

И на инста судбина је иста,

А да слава буде јоште већа,

Извадили Ћирила из смећа,

На тренутак, у част дана ова,

Србин куца ћирилична слова.

 

Мили Боже, видиш да се може

У дан ови чудо догодити,

Када треба показати свима,

На сва звона јавно прозборити

Каква чеда цар-Лазаре има.

 

Клетва нова сад народ окова:

Не имао лајкова ни шера,

Пријатеља, нити фоловера,

На насловну ко не стави крста,

И не слика дигнута три прста.

 

Ко синује да се именује,

Да се смјеста из земље протјера,

Србин сваки нека га блокира,

Не имао од прозивки мира,

Јер у њег’ је издајничка вјера.

 

А увече кад пјесма потече,

Српски славуј и његове цајке,

Сав се народ под шаторе збише,

Од милине поскакују мајке,

Сваки стих му на српство мирише.

 

Све до зоре с ракијом се боре,

Тим нектаром српскије богова,

А да од ње не попусти пажња,

Помаже им прасетина с ражња,

Све у славу Светога Косова.

 

Послије тога опет скидај Бога,

И државу и покојег свеца,

Нема љеба! Шта да једу дјеца?

Нек у псовки пуна су га уста.

Ови горе за све су нам криви,

Хајде, Српче, па код Швабе живи,

Света земља неће бити пуста,

Јер други се по њој већма шири,

Крст је срушен, а кнез Лазар жмири.

 

 

2 p

Наташа Врућинић из Приједора, студент је треће године Руског и српског језика и књижевности.

 

ПЕТНАЕСТ СТЕПЕНИКА

Петнаест степеника нас дели
Ти стојиш на врху, а ја на дну
На средини кад бисмо се срели
Кажи ми, да л’ нешто било би ту?

Петнаест степеника сад цвили
Док тела једно ка другом вуку
Само петнаест корака чилих
Начини и узми ме за руку!

Али горе ја не могу, нећу
Доле, знам, не можеш ти
Слепи у мраку тражимо свећу
Свећу, која не може горети.

8 p

Лазар Тица  из Рибника, студент је четврте године Српског језика и књижевности.

 

Сонет за Еуридику

 

Ко модар вал Стикса-путује ноћас жудња.

Мук. Песма у страху од извора сувих

Даје се тами, и рукама сена глувих

Са оне стране- величанствена и нема блудња!

 

Зарад Еуридике, отровне су воде Лете,

Јер нераскидива је она од Сунца и трава.

У будно-уснулом њеном подземљу као лава

Прокључа крв: ње, с ове стране, мисли се сете.

 

Без светла, у мраку, не назиру се пути.

И он, Орфеј, проклиње Месец бескрвни жути,

И вапи за помирењем двеју сфера…

 

Еуридика, дете Сунца и јарког зрака

Нек се оваплоти у вечност без мрака

Ношена љубављу чула, изнад баријера.

 

7 p

Наташа Беднарчук из Поткозарја, студент је треће године Медицине.

Потребно је веровати у себе и у чуда,

и слушати глас унутрашњи што зове,

осећати енергију што се креће свуда и упловити,

заронити у светове нове.

 

Потребно је допустити себи да сањаш

и ослободити душу страха од маштања,

решити се очекивања док се новом надаш,

и не бежати од будуће среће и радовања.

 

Потребно је не одустати кад тешко је бреме

и знати носити и грам и килограм среће,

остати на своме путу какво год да је време,

и умети наставити кад нико не жели и неће.

 

6 p

Стефан Вишекруна из Требиња, гдје је завршио средњу Туристичку школу.

Био си све , човјече !

Био си богати сиромах
и сиромашни богаташ,
монах који се одрекао свијета ,
посрнули клошар са улицом у очима
и рапсод луталица ,
био си све , човјече !

Био си демон са бивољим роговима
и андјео са јоргованом у њедрима ,
пјесник и пијаниста који је причао
са кишом и сунцем ,
живио у смрти и умирао у животу ,

Тамничар и проститутка ,
млади старац жедан Раја ,
ајкула са хиљаду зуба
разбјешњена без крви,

Утвара кокета на балу вампира,
абортиран из утробе Неба
и мафијаш у црном капуту
дехидрирао у води до кољена,
главно јело вуковима
и лудак без тачне дијагнозе лудила,
био си све , човјече !

 

4 p

Вече су организовали млади пјесници и студенти Филолошког факултета у сарадњи са УГ „Култура култури“.

Advertisements

УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „КУЛТУРА КУЛТУРИ“ САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

31946058_590377214656966_1053369436905406464_o

 

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА

„КУЛТУРА КУЛТУРИ“

 

Састанак представника Удружења грађана „Култура култури“ Бања Лука и представника  Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске, Народног позоришта Републике Српске и Академије умјетности у Бањој Луци је одржан у просторијама Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске 13. јула 2018. године.

Поред чланова удружења, састанку су присуствовали директорица НУБРС Љиља Петровић-Зечић, Берислав Благојевић, Тања Ступар-Трифуновић, Тања Милетић, директор НПРС Ненад Новаковић, професор АУБЛ Горан Јанковић, те историчар Предраг Лозо. Поменути, укључујући и директора Културног центра Бански двор Младена Матовића, препознали су значај постојања и рада Удружења грађана „Култура култури“, те обећали подршку у складу са могућностима. Подршка, између осталог, подразумијева уступање просторија за организовање догађаја,  те пружање савјетодавне подршке и сарадње.

Напомињемо да Иницијатива грађана „Култура култури“ од 29. јуна 2018. године дјелује као удружење грађана, које се води својим Статутом. Удружење тренутно броји 22 члана, а од постанка је одржало пет културних и један хуманитарни догађај у просторијама Културног центра Банског двора, Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и Дома омладине Бања Лука.

Циљеви и мисија Удружења грађана „Култура култури“, дефинисани Статутом удружења су: организовање различитих културних, образовних и хуманитарних дешавања, промовисање културе, културног насљеђа и културних дјелатности ради унапређења културног развоја друштва, залагање за квалитет умјетничког стваралаштва, залагање за сталну бригу о друштвено-економском положају културних радника, умјетника и сарадника, писање пројеката из области културе и подстицај и развој индивидуалних и колективних слобода. У нашим даљим плановима је организовање догађаја на седмичном нивоу.

Овом приликом позивамо све заинтересоване афирмисане и неафирмисане умјетнике, који желе да покажу своја достигнућа јавности, да се јаве на нашу имејл адресу kultura.kulturi@hotmail.com.

 

Поетско вече „Слушај како земља се окреће“ – УГ Култура култури

36692347_429337447564332_7471702524630663168_n

Дана, 06.Јула 2018, у 20 часова , у Црвеном салону Банског двора, у сарадњи са УГ „ Култура култури „ одржано је књижевно вече под називом „ Слушај како земља се окреће „ . На књижевној вечери, наступили су домаћи,бањалучки млади песници : Неда Гаврић, Марија Ђурић, Угљеша Кесић и Драгана Пашић.

У име домаћина и у своје име, поздравне речи упутио је директор УГ „Култура култури „ Данијел Михић , који је пожело добродошлицу присутним гостима и укратко их упознао са деловањем и радом Удружења. Поменуо је предходне активности као и активности које ће се десити у наредна два месеца.

Реч је препустио песникињи Неди Гаврић, која је својим стиховима отворила књижевно вече. Представила је свој досадашњи рад, хуманитарног карактера и упознала присутне са стиховима из своје три збирке песама. Уједно као и модератор програма, редоследом је најављивала своје колеге од којих, свако понаособ, није остављао публику равнодушном.

Млада песникиња Марија Ђурић поменула је своју недавно одржану изложбу цртежа ,коју је одржала у сарадњи са Ју Групом . Они су јој били уједно и инспрација јер је на својим цртежима приказивала искључиво њихов рад и стваралаштво кроз 48. година постојања групе. Даље је наставила својим стиховима да оплемени ово књижевно вече.

Следећи који је читао своје стихове је Угљеша Кесић који је представио песме из своје , прве по реду збирке песама. Уједно је најавио и њену промоцију која ће бити одржана у Септембру месецу. О њеном датуму и времену, обећао је благовремено обавестити.

Први круг, ове надахнуте књижевне вечери, затворила је карикатуристкиња и афористичарка, Драгана Пашић која је присутне освежила и насмејала својим афоризмима.

Као специјалну гошћу вечери, Неда је најавила успешну бањалучку филмску и позоришну глумицу, Раденку Шева која је била позитивно изненађење свим присутним гостима. Својим позитивним духом, спонтаношћу и пријатељским приступом почастила је присутне завидном рецитацијом. На тај начин Раденка Шева дала је допринос успешности вечери и своју подршку младим уметницима.

У следећем кругу, песници су се истим редоследом смењивали , читајући издвојене стихове за публику која је била присутна те вечери. Смењивали су се песници,као и смех и аплаузи. Вече је , после једночасовног дружења, завршена са осмесима на лицима. Како учесника тако и публике уз обострано обећање да се дружење наставља у неким наступајућим књижевним вечерима.

 

ИЗВЈЕШТАЈ СА ИЗЛОЖБЕ МАРИЈЕ ЂУРИЋ „48. КРУГ РОКЕНРОЛА“ УГ „КУЛТУРА КУЛТУРИ“

Само осмјеси и захвалност чланова Ју групе били би довољни да се каже да је догађај – изложба протекао пристојно и више од тога.

36494521_615910485456544_7955206256069705728_n

Од самог доласка,контакта са публиком,њихове приземности и приступалности до самоиницијаттивног учешћа у програму који је отворио изложби.

36441896_615902315457361_150912021066416128_n

Жика и Драги подржали су музичаре који су им приредили њихове композиције (јер су им се пјесме чиниле познате) а онда су прискочили и остали чланови бенда као и бројна публика и тако направили феноменалну атмосферу.

За програм је био задужен глумац Рајко Марчета а пјесеме Ју групе на свој начин дочарали су :Александра Шкрбић,Огњен Моравац и Павле Вучић…

36429711_615903502123909_3457179679478251520_n

Марија Ђурић

На крају се обратила и Марија Ђурић као организатор изложбе „48.круг рокенрола“ ,захвалила свима који су иоле помогли као и члановима групе на инспирацоији,а онда испред Ју групе захвалност на цијелом догађају изразио је и Петар Јелић. Изложба остаје отворена још неколико дана у пивници Мастер Крафт (поред Угоститељске школе).

36589900_615910212123238_3555110031953231872_n

 

ТОП 10 ОЖИЉАКА ДЕВЕДЕСЕТИХ

1991. ГЛУП-ДА-БОЛИ ФИЛМ: „СВЕМИРЦИ СУ КРИВИ ЗА СВЕ – ЋАО ИНСПЕКТОРЕ 3“

MV5BYzk2ZDRmZTQtMjU4Yy00ZjJmLWEyNzMtYmE1ZWU4MTYyMTQ2L2ltYWdlXkEyXkFqcGdeQXVyNDg2NzE0MjE@._V1_

Причају људи да се тамо негдје у Америци добија поспрдна награда за најгоре филмско остварење. Е, за поменути филм се треба добити глоба, апсана на љебу и води бар мјесец дана, са букагијама и веригама на рукама и ногама! Окупивши одличне глумце, некоме је пало на памет да се саркастично осврне на прве демократске изборе у бившој Југи. Од приче како лажни свемирац тјера људе на покајање и успут их лаже и пљачка, а све уз небројено идиотских и најприземнијих фора, од којих би позлило и идеолозима ријалитија, вјероватно није могло бити горе. Али зато је овај филм уз „Радована Трећег“ приказиван на дугим путовањима у смрдљивим бусевима са тешким прашњавим завјесама, па га је народ на силу и на жалост и муку конзумирао.

 

 

1992. РАСПАД ЈУГЕ И БИХ – ЗАКОПАВАЊЕ НАЈБОЉИХ И ИСПЛИВАВАЊЕ НАЈГОРИХ

BiH_deathPntsEthnic

Југословенска криза која је настала услијед три главна разлога: економских проблема, раздирањем радикалних национализама изнутра и рушењем од стране западних сила споља, ставило је народе БиХ, која је била „Југославија у малом“, пред судбоносне одлуке. Два су главна мировна рјешења била пред представницима три најбројнија народа. Први „Хисторијски споразум“ из 1991. о останку БиХ у „скраћеној Југославији“ а други „Лисабонски споразум“ из 1992. Оба споразума су, на дуже стазе, били изузетно повољни по Муслимане (од краја септембра 1993. Бошњаци) а непојмљиво лоши за Србе.

По првом, БиХ би била у суштини и на терену потпуно самостална земља са свега четири заједничке надлежности (монетарне, граничне, војне и питања „вањских“ послова) Срби у БиХ би били пресрећни само да остану конститутивни и да им је Београд главни град, али би се „тренд“ исељавања Срба из седамдесетих и осамдесетих свакако наставио и до данас би БиХ била заиста јединствена, недјељива и претежно исламска земља.

По другом БиХ би била потпуно и „на папиру“ независна и суверена, мултиентичка са неповезаним етничким кантонима у облику крављих шара и Сарајево као првобитним дистриктом. Из такве БиХ би тек Срби пожурили да се иселе.

Међутим, исламски фундаменталиста Изетбеговић није имао намјеру да буде стрпљив а још мање да искрено преговара већ је као и сваки радикално настројен политичар (а слаган од америчке дипломатије) хтио „сад и све“ односно аутоматски 100% власти на 100% територије.

Рат који је избио прегласавањем Срба и нападањем у српских цивила у Сијековцу и у Сарајеву, однио је 100 хиљада живота (двотрећински Бошњака, између четвртине и петине Срба и око десетине Хрвата) и милион оних који су срећу нашли на западу и сјеверу Европе.

Иако у том рату није било невиних страна до краја историје ће сваког савјесног Србина чинити постиђеним масовни злочини који су извршени над углавном Муслиманима/Бошњацима Подриња, Поткозарја и у и око Сарајева. Страдао је и наш народ али требамо поштовати и сјећати се свих невиних жртава поготово цивила, жена, дјеце и немоћних.

Читава покољена су затрована мржњом, потлачена, гетоизирана и задужена до чукунчукунчукун и којег потомка, са господарима који су се домогли и чак „Форбсове листе најбогатијих људи свијета“.

 

1993. ДУБРАВКУ МИЈАТОВИЋ У УЛОЗИ ЂИНЕ ЗАМИЈЕНИЛА ЈУГОСЛАВА ДРАШКОВИЋ

Djurdjinadjina

У ноћима када би „долазила“ струја, па се често гасила, јер би се аутоматски поукључивале све веш машине, бојлери и замрзивачи босанске крајине, емитовала се омиљена (и једина серија) „Срећни људи“. Ђина је била појам духовне и физичке љепоте, наша ратна Коко Шанел, а онда смо доживјели ударац судбине – послије 25 епизода замијенила ју је извјесна Југослава Драшковић, издајничког и имена и презимена.

 

1994. БЛОКАДА НА ДРИНИ И „ПЛАЧИ МАЛА ПЛАЧИ“

profimedia-0068488715_14877643733

Након што је Скупштине тада непризнате Републике Српске, а уз одобрење народа на претходном референдуму, одбила план Контакт групе који се само козметички био бољи од катастрофалног по Србе Венс-Овеновог плана јер су српске „флеке“ биле повезане територијалним кончићима, изнервирани Слобо, којег је народ све више мрзио због међународних санкција и подршке сународницима преко Дрине, стваио резу на исту. Још звуче страшне ријечи које су тада откуцане руководству Републике Српске:

„(…) Безброј пута дали су нам разлоге да прекинемо сваку везу са њима, јер ниједну дату реч нису одржали – од Сарајева до Атине, од Атине до Горажда, од Горажда до Скупштине, од Скупштине до овог последњег референдума, за који су нам такође рекли да га неће расписивати.

Оклевали смо да прекинемо односе у нади да ће ипак, у одлучном часу поступити у складу са највећим народним интересом и определити се за мир.

Сада су директно стали против народног интереса и себи присвојили право да одлуче о животима милионима људи. Ништа теже и ништа горе против интереса свог народа нису у стању више да направе.

Зато морамо прекинути сваки даљи однос и сарадњу са таквим руковдоством.

(…)

Руководство Републике Српске, одбијањем мира, извршило је најтежи акт против СР Југославије, српског и црногорског народа и свих грађана који живе на овим просторима.

Зато је Савезна влада донела одлуку:

  • да прекине политичке и економске односе са Републиком Српском;
  • да забрани боравак члановима руководства Републике Српске (Скупштине, Председништва и Владе на територији СР Југославије);
  • граница СР Југославије од данас је затворена за све транспорте према Републици Српској, осим, хране, одеће и лекова.“

 

Борин хит о малој која сузе рони док пролазе камиони није био никоме смијешан.

 

1994. ЈАМИ – „ЧОКОЛАДА“

UFwk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTkdJN01EQV8vODIxMTljNTExMmU2MGJiNDZhZGIxMjhjZGU3ODk0MWYuanBlZ5GTAs0CngCBoTAB

„…исте жеље иста нација, то је добра комбинација.“

Прије него што се упитамо „шта је то у нашим венама што нас тјера јами-женама“ осврнућу се на ову аветску појаву која је пјевајући шкиљила као да сриче најситинија слова на прегледу код очног љекара и која као да је вапила за транфузијом дволитре добре крви. Јами је феномен који је доказао да је за култни спот довољне двије пресвлаке, црвени шлифер у позадини, плава коса, блијед тен, црвен кармин и пуно мућања главом и камером (не пробавајте то код куће, бар не туђе). Толико је подигла стандаре у поимању женске фаталности за које су до тада апсолутно неоправдано сматране жене попут Лепе Брене, Весне Змијанац и Драгане Мирковић, да није ни чудо што је постала предмет најтежиш клевета попут оне што је изрекла погана сифилис-пјеваљка под иницијалима В.В.В. да је Јами „костобоља на ногама, мајмунчина са главом питона и да је асексулна!“ Но свима је јасно да су то поруге из немоћне освете. Многе су жене „сасвим случајно“ подражавале Јамин изглед но Јами се постаје рођењем и васпитањем а не „изгледањем“.

 

1995. УНИШТЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

0123-Oluja_A

Како је Слоба увео нама санкције 1994. тако се направио блесав поводом напада војске која није достојна да се ослови, на углавном српско цивилно становништво. Колика је била његова кривица (кривице је свакако било барем у смилсу бројних диврезија његових официра у врху наших војски) велико је питање, јер је он могао само тотално да зарати са државом западно од БиХ а за то није имао ни подршку сопственог народа а НАТО би једва дочекао да већ тада бомбардује СР Југославију.

 

1996. УСПОН ЛИ МЕНА

lee

Када нам је највише требао Хи-мен, дошао нам је Ли-мен.

 

1997. КРОАЦИЈА – ПАРТИЗАН 5:0

screenshot_dinamo_partizan_5_0

У двије године како је НАТО аждаја одмарала, варила освојене територије и припремала даљи поход на исток, спортске трагедије су нас држале у нокдауну. Иако је Партизан голом Исаиловића побједио прву утакмицу нико од гробара није више спомињао тај успјех. Ово боли и бољеће док је свијета и вијека.

 

1998. МИЈАТОВИЋЕВА ПРЕЧКА И ИСПАДАЊЕ ОД ХОЛАНДИЈЕ

Predrag-Mijatovic

Те године смо имали тим звијезда са много елана, чудне хемије а опет никад мање среће. Групу смо завршили са двије побједе и ремијем са Њемцима (иако смо водили 2:0) а Холандију смо имали на длану.

И да прочитам све Хамлетове списе и послушам компилацију хитова Душка Кулиша не бих имао довољно богат ријечник да искажем дубину и количину туге када се год сјетим тог несретног догађаја. Та пречка се још тресе у многим умовима наших сународника и сапатника.

 

1999. БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ И ГУБИТАК КОСМЕТА

NATO-bombardovanje-SRJ-1999.-godine-02

Тај исти Слоба који је са нама, већ од 1993-ће радио како му се ћефнуло и који је лицемјерно похваљиван од западних демонизованих дипломата као „фактор мира и стабилности“ на Балкану, те деведесетдевете је прекасно схватио да се његово дупе бранило у Книну. Извођењем фарсе у Рамбујеу и тражење „услова“ за мирно рјешење српског унутрашњег питања Косова и Метохије, НАТО је (и прије рушења Кула близанкиња) показао да га занима искључиво ширење ка и око Русије по сваку цијену. Слобо је на крају од миротворца постао касапин, народ је након страдања и пропаганди о европском меду и млијеку (само да се ријеши диктатора) срушио њега и своју посљедњу шансу да очува икакав облик суверенитета.