ПОКРЕНУТ САЈТ „СРБИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ – КРОЗ ЕПОХЕ И СУДБИНЕ“

Увјерени да су многи вијековни неспоразуми у БиХ настали систематским затамњивањем и кривљењем истине од стране како страних завојевача тако и домаћих диктатора, као и њихових ближих и даљих насљедника, приступили смо прикупљању историјске грађе из првокласних извора, са циљем да се домаћа и страна јавност упозна са правим карактером и узроцима данашњег национално-идеолошког хаоса који непрестано и разорно тутњи унутар БиХ спријечавајући тако било какву основу за помирење, тиме искључујући могућност за повјерење, помирење и међунационалну сарадњу која је предуслов заједничке будућности унутар Босне и Херцеговине.

Србија за вријеме кнеза Часлава

Кроз историју, од насељавања на Балкан, преко средњег вијека и све до последње четвртине 19. вијека, страни и домаћи аутори нису унутар БиХ познавали друге народе сем српског, издјељеног на три вјере. У вријеме националног буђења Срби су подигли 13 устанака, од којих је најпознатија Невесињска пушка из 1875. године.

херцеговачки устаници

Након страховитог страдања у Првом свјетском рату, војска Краљевине Србије ослободила је Босну и Херцеговину као и остале јужнословенске покрајине. У то вријеме, готово апсолутно нико није оспоравао право уједињења Босне и Херцеговине (тада насељена већинским српским православним становништвом) са Краљевином Србијом, једном од побједница у рату, што је било и предвиђено Лондонским уговором из 1915. године.

Савезнички приједлог 1915. године

Иако је на три четвртине зборова широм БиХ затражено директно присаједињење Босне и Херцеговине Краљевини Србији до тога ипак није дошло због аспирација Карађорђевића и за хрватским и словеначким земљама са жељом да се створи моћна југословенска држава која би била тампон зона између свјетских сила.

Формирањем Краљевине СХС преморени српски национализам је одахнуо сматрајући да је циљ окупљања сопственог и братских народа у једну велику државу остварен. Међутим хрватски, словеначки и македонски национализам (као и дјелимично силом пригушен црногорски сепаратизам) учинио је живот младе Краљевине немогућим. Није прошла ни једна деценија а у скупштини Краљевине СХС, ликидацијом истакнутих хрватски политичара убијена је и парламентарна монархија. Умјесто да се тада напусти идеја јужнословенске државе, краљ је учинио фаталну грешку уводећи диктатуру. Све будуће унутрашње подјеле земље рађене су да би се „спасила кућа“, на штету српског народа.

подјела на бановине 1931, а тачкаста линија означава стварање огромне Бановине Хрватске (одскочном даском за квинслишку и геноцидну НДХ) са све ни кривим ни дужним Дубровником

У Другом свјетском рату Срби (овога пута западно од ријеке Дрине) доживљавају праву апокалипсу мјерену у готово милион жртва.

Иако су Срби и у Другом свјетском рату била кичма ослободилачког покрета (не занемарујући ни представнике осталих народа), Срби су у комунистичкој Југославији осуђени за „великосрпство“ да би нове (старе) административне границе поништиле ослободилачке ратове у периоду (1912-1918). Сваки народ је добио републику, а Срби као по казни и двије аутономне републике које су у сваком тренутку имали право вета на одлуке „уже Србије“. Црногорци су комунистичким дектретом 1945. постали нација, муслимани добили велико слово „М“ крајем шесдесетих година (први пут у модерној историји цивилизације вјерска група је на основу религије добила националност, а ко би то јавно оспорио слиједила би га неминовно вишегодишња робија). До 1970-тих СР Босну и Херцеговину (све више „босанску“) напушта око 250.000 Срба, углавном селећи се у АП Војводину, а Муслимани услијед експлозије наталитета постају најбројнији народ у БиХ. Косово и Метохија је препуштена Албанцима, у Македонији је оно свјесно Срба претопљено у Македонце, а што је најстрашније, истина о геноциду над Србима у НДХ је поново зарад „мира у кући“ угурана под отирач.

Рушењем комунизма у Југославији права Срба као конституивних народа у бившим савезним република су потпуно занемарена. У Хрватској се бришу из устава али и са лица земље. У БиХ се неуставно прегласавају и почиње ужасни вјерски и грађански рат. Сва западна машинерија је стала на страну српских непријатеља, прво медијски, затим финансијски а коначно и војно.

За бројне злочине које су Срби учинили током рата, одговарало је и одговара цјелокупно војно и политичко руководство, не само Републике Српске, него и Републике Српске Крајине као и саме Србије која је бруталним бомбардовањем и тргањем Космета враћена у камено доба. Изгубљена је огромна територија која је вијековима насељавана Србима, а народ истребљен без икаквих правних посљедица за злочинце.

Са друге стране, Срби кривљени за злочине се непрестано процесуирају те је похапшено преко 90% од налогодаваца до извршилаца злочина, што је свакако похвално, али такав тренд није ни изблиза заступљен кад су у питању други народи што подрива повјерење Срба у заједничке правосудне органе.

Двадесет година од потписивања Дејтонског мировног споразума, Република Српска је изгубила преко 70 надлежности а заузврат није добила ништа сем нових захтјева, несмањеног цунамија мржње и коначно прегласавања при доношењу политичких одлука у Уставном Суду БиХ.

Суочени са бесконачним потражњама, пријетењама утемељеним на историјским фалсификатима и наметањем идеологије кривца, били смо приморани да урадимо све што је могуће да се истина о нашем народу прошири барем међу нашим сународницима, кад са непријатељима којих вријеђа и сама помисао на Републику Српску, једноставно и очигледно и поред свих уступака не можемо наћи компромис.

Сајт „Срби у Босни и Херцеговини – кроз епохе и судбине“ којег су бесплатно израдили Владимир Кежић и Жељко Џафић, настао је из блога истоименог назива којег су 12.05.2015. покренули ентузијасти историчари и симпатизери исте науке предвођени професором историје Борисом Радаковићем и вјероучитељем Данијелом Михићем.

До краја 2015. године на тадашњи блог своје текстове су послали још и (азбучним редом) Велибор Шиповац, Вукашин Беатовић, Драгослав Илић, Маја Видовић, Марко Јанковић, Марко Марјановић, Марко Шикуљак, Милан Војновић, Милан Радуловић, Милена Михаљевић, Предраг Лозо и Радован Пилиповић.

Од сајтова који су нам уступили текстове издвајамо ФРОНТАЛ.СРБ, СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА И PALE.LIVE. Текстове осталих аутора и портала смо пренијели без икаквих злоупотреба и финансијске користи нагласивши извор из којег смо текстове преузимали.

Позивамо све људе, како историчаре тако и аматере да нам шаљу документе, списе, књиге, слике, мапе на адресу srbiubih@gmail.com Не знамо колико имамо још времена пред собом али знамо да више не смијемо ћутати.

Сајт „Срби у Босни и Херцеговини – кроз епохе и судбине“ посјетите на адреси: srbiubih.com