Вече поезије „ИЗ ПЕРА СТУДЕНТСКОГA“

Шестога новембра у учионици Филолошког факултета у Бањалуци, одржано је вече поезије „ИЗ ПЕРА СТУДЕНТСКОГA“.

Учесници са лијева на десно: Лазар Тица, Наташа Врућинић, Душко Милошевић, Наташа Беднарчук, Стефан Вишекруна.

Стоји Николина Шестић, водитељка програма.

 

Душко Милошевић из Брчког, студент је четврте године Српског језика и књижевности.

 

СРБСКИ ПАТРИОТИЗАМ

Видовдане, славни српски дане,

И овога, к’о и прошлог љета,

Устала је Србадија млада,

Да у инат сваког коме смета

Покаже се пркос српског стада.

 

Ој, Лазаре, такозвани царе,

Икона је твоја још од зоре

Украсила многе мониторе,

Шерују те још од раног јутра,

Пун је фејзбук лајкова и хрта.

 

У три боје све профилне стоје,

Нека свако ко тајмлајн имаде

Види срБске патриоте младе,

Страх и трепет нека их протресу

Када уђу на српску адресу.

 

И на инста судбина је иста,

А да слава буде јоште већа,

Извадили Ћирила из смећа,

На тренутак, у част дана ова,

Србин куца ћирилична слова.

 

Мили Боже, видиш да се може

У дан ови чудо догодити,

Када треба показати свима,

На сва звона јавно прозборити

Каква чеда цар-Лазаре има.

 

Клетва нова сад народ окова:

Не имао лајкова ни шера,

Пријатеља, нити фоловера,

На насловну ко не стави крста,

И не слика дигнута три прста.

 

Ко синује да се именује,

Да се смјеста из земље протјера,

Србин сваки нека га блокира,

Не имао од прозивки мира,

Јер у њег’ је издајничка вјера.

 

А увече кад пјесма потече,

Српски славуј и његове цајке,

Сав се народ под шаторе збише,

Од милине поскакују мајке,

Сваки стих му на српство мирише.

 

Све до зоре с ракијом се боре,

Тим нектаром српскије богова,

А да од ње не попусти пажња,

Помаже им прасетина с ражња,

Све у славу Светога Косова.

 

Послије тога опет скидај Бога,

И државу и покојег свеца,

Нема љеба! Шта да једу дјеца?

Нек у псовки пуна су га уста.

Ови горе за све су нам криви,

Хајде, Српче, па код Швабе живи,

Света земља неће бити пуста,

Јер други се по њој већма шири,

Крст је срушен, а кнез Лазар жмири.

 

 

Наташа Врућинић из Приједора, студент је треће године Руског и српског језика и књижевности.

 

ПЕТНАЕСТ СТЕПЕНИКА

Петнаест степеника нас дели
Ти стојиш на врху, а ја на дну
На средини кад бисмо се срели
Кажи ми, да л’ нешто било би ту?

Петнаест степеника сад цвили
Док тела једно ка другом вуку
Само петнаест корака чилих
Начини и узми ме за руку!

Али горе ја не могу, нећу
Доле, знам, не можеш ти
Слепи у мраку тражимо свећу
Свећу, која не може горети.

Лазар Тица  из Рибника, студент је четврте године Српског језика и књижевности.

 

Сонет за Еуридику

 

Ко модар вал Стикса-путује ноћас жудња.

Мук. Песма у страху од извора сувих

Даје се тами, и рукама сена глувих

Са оне стране- величанствена и нема блудња!

 

Зарад Еуридике, отровне су воде Лете,

Јер нераскидива је она од Сунца и трава.

У будно-уснулом њеном подземљу као лава

Прокључа крв: ње, с ове стране, мисли се сете.

 

Без светла, у мраку, не назиру се пути.

И он, Орфеј, проклиње Месец бескрвни жути,

И вапи за помирењем двеју сфера…

 

Еуридика, дете Сунца и јарког зрака

Нек се оваплоти у вечност без мрака

Ношена љубављу чула, изнад баријера.

 

Наташа Беднарчук из Поткозарја, студент је треће године Медицине.

Потребно је веровати у себе и у чуда,

и слушати глас унутрашњи што зове,

осећати енергију што се креће свуда и упловити,

заронити у светове нове.

 

Потребно је допустити себи да сањаш

и ослободити душу страха од маштања,

решити се очекивања док се новом надаш,

и не бежати од будуће среће и радовања.

 

Потребно је не одустати кад тешко је бреме

и знати носити и грам и килограм среће,

остати на своме путу какво год да је време,

и умети наставити кад нико не жели и неће.

 

Стефан Вишекруна из Требиња, гдје је завршио средњу Туристичку школу.

Био си све , човјече !

Био си богати сиромах
и сиромашни богаташ,
монах који се одрекао свијета ,
посрнули клошар са улицом у очима
и рапсод луталица ,
био си све , човјече !

Био си демон са бивољим роговима
и андјео са јоргованом у њедрима ,
пјесник и пијаниста који је причао
са кишом и сунцем ,
живио у смрти и умирао у животу ,

Тамничар и проститутка ,
млади старац жедан Раја ,
ајкула са хиљаду зуба
разбјешњена без крви,

Утвара кокета на балу вампира,
абортиран из утробе Неба
и мафијаш у црном капуту
дехидрирао у води до кољена,
главно јело вуковима
и лудак без тачне дијагнозе лудила,
био си све , човјече !

 

Вече су организовали млади пјесници и студенти Филолошког факултета у сарадњи са УГ „Култура култури“.

ТОП 10 ОЖИЉАКА ДЕВЕДЕСЕТИХ

1991. ГЛУП-ДА-БОЛИ ФИЛМ: „СВЕМИРЦИ СУ КРИВИ ЗА СВЕ – ЋАО ИНСПЕКТОРЕ 3“

Причају људи да се тамо негдје у Америци добија поспрдна награда за најгоре филмско остварење. Е, за поменути филм се треба добити глоба, апсана на љебу и води бар мјесец дана, са букагијама и веригама на рукама и ногама! Окупивши одличне глумце, некоме је пало на памет да се саркастично осврне на прве демократске изборе у бившој Југи. Од приче како лажни свемирац тјера људе на покајање и успут их лаже и пљачка, а све уз небројено идиотских и најприземнијих фора, од којих би позлило и идеолозима ријалитија, вјероватно није могло бити горе. Али зато је овај филм уз „Радована Трећег“ приказиван на дугим путовањима у смрдљивим бусевима са тешким прашњавим завјесама, па га је народ на силу и на жалост и муку конзумирао.

 

 

1992. РАСПАД ЈУГЕ И БИХ – ЗАКОПАВАЊЕ НАЈБОЉИХ И ИСПЛИВАВАЊЕ НАЈГОРИХ

Југословенска криза која је настала услијед три главна разлога: економских проблема, раздирањем радикалних национализама изнутра и рушењем од стране западних сила споља, ставило је народе БиХ, која је била „Југославија у малом“, пред судбоносне одлуке. Два су главна мировна рјешења била пред представницима три најбројнија народа. Први „Хисторијски споразум“ из 1991. о останку БиХ у „скраћеној Југославији“ а други „Лисабонски споразум“ из 1992. Оба споразума су, на дуже стазе, били изузетно повољни по Муслимане (од краја септембра 1993. Бошњаци) а непојмљиво лоши за Србе.

По првом, БиХ би била у суштини и на терену потпуно самостална земља са свега четири заједничке надлежности (монетарне, граничне, војне и питања „вањских“ послова) Срби у БиХ би били пресрећни само да остану конститутивни и да им је Београд главни град, али би се „тренд“ исељавања Срба из седамдесетих и осамдесетих свакако наставио и до данас би БиХ била заиста јединствена, недјељива и претежно исламска земља.

По другом БиХ би била потпуно и „на папиру“ независна и суверена, мултиентичка са неповезаним етничким кантонима у облику крављих шара и Сарајево као првобитним дистриктом. Из такве БиХ би тек Срби пожурили да се иселе.

Међутим, исламски фундаменталиста Изетбеговић није имао намјеру да буде стрпљив а још мање да искрено преговара већ је као и сваки радикално настројен политичар (а слаган од америчке дипломатије) хтио „сад и све“ односно аутоматски 100% власти на 100% територије.

Рат који је избио прегласавањем Срба и нападањем у српских цивила у Сијековцу и у Сарајеву, однио је 100 хиљада живота (двотрећински Бошњака, између четвртине и петине Срба и око десетине Хрвата) и милион оних који су срећу нашли на западу и сјеверу Европе.

Иако у том рату није било невиних страна до краја историје ће сваког савјесног Србина чинити постиђеним масовни злочини који су извршени над углавном Муслиманима/Бошњацима Подриња, Поткозарја и у и око Сарајева. Страдао је и наш народ али требамо поштовати и сјећати се свих невиних жртава поготово цивила, жена, дјеце и немоћних.

Читава покољена су затрована мржњом, потлачена, гетоизирана и задужена до чукунчукунчукун и којег потомка, са господарима који су се домогли и чак „Форбсове листе најбогатијих људи свијета“.

 

1993. ДУБРАВКУ МИЈАТОВИЋ У УЛОЗИ ЂИНЕ ЗАМИЈЕНИЛА ЈУГОСЛАВА ДРАШКОВИЋ

У ноћима када би „долазила“ струја, па се често гасила, јер би се аутоматски поукључивале све веш машине, бојлери и замрзивачи босанске крајине, емитовала се омиљена (и једина серија) „Срећни људи“. Ђина је била појам духовне и физичке љепоте, наша ратна Коко Шанел, а онда смо доживјели ударац судбине – послије 25 епизода замијенила ју је извјесна Југослава Драшковић, издајничког и имена и презимена.

 

1994. БЛОКАДА НА ДРИНИ И „ПЛАЧИ МАЛА ПЛАЧИ“

Након што је Скупштине тада непризнате Републике Српске, а уз одобрење народа на претходном референдуму, одбила план Контакт групе који се само козметички био бољи од катастрофалног по Србе Венс-Овеновог плана јер су српске „флеке“ биле повезане територијалним кончићима, изнервирани Слобо, којег је народ све више мрзио због међународних санкција и подршке сународницима преко Дрине, стваио резу на исту. Још звуче страшне ријечи које су тада откуцане руководству Републике Српске:

„(…) Безброј пута дали су нам разлоге да прекинемо сваку везу са њима, јер ниједну дату реч нису одржали – од Сарајева до Атине, од Атине до Горажда, од Горажда до Скупштине, од Скупштине до овог последњег референдума, за који су нам такође рекли да га неће расписивати.

Оклевали смо да прекинемо односе у нади да ће ипак, у одлучном часу поступити у складу са највећим народним интересом и определити се за мир.

Сада су директно стали против народног интереса и себи присвојили право да одлуче о животима милионима људи. Ништа теже и ништа горе против интереса свог народа нису у стању више да направе.

Зато морамо прекинути сваки даљи однос и сарадњу са таквим руковдоством.

(…)

Руководство Републике Српске, одбијањем мира, извршило је најтежи акт против СР Југославије, српског и црногорског народа и свих грађана који живе на овим просторима.

Зато је Савезна влада донела одлуку:

• да прекине политичке и економске односе са Републиком Српском;
• да забрани боравак члановима руководства Републике Српске (Скупштине, Председништва и Владе на територији СР Југославије);
• граница СР Југославије од данас је затворена за све транспорте према Републици Српској, осим, хране, одеће и лекова.“

 

Борин хит о малој која сузе рони док пролазе камиони није био никоме смијешан.

 

1994. ЈАМИ – „ЧОКОЛАДА“

„…исте жеље иста нација, то је добра комбинација.“

Прије него што се упитамо „шта је то у нашим венама што нас тјера јами-женама“ осврнућу се на ову аветску појаву која је пјевајући шкиљила као да сриче најситинија слова на прегледу код очног љекара и која као да је вапила за транфузијом дволитре добре крви. Јами је феномен који је доказао да је за култни спот довољне двије пресвлаке, црвени шлифер у позадини, плава коса, блијед тен, црвен кармин и пуно мућања главом и камером (не пробавајте то код куће, бар не туђе). Толико је подигла стандаре у поимању женске фаталности за које су до тада апсолутно неоправдано сматране жене попут Лепе Брене, Весне Змијанац и Драгане Мирковић, да није ни чудо што је постала предмет најтежиш клевета попут оне што је изрекла погана сифилис-пјеваљка под иницијалима В.В.В. да је Јами „костобоља на ногама, мајмунчина са главом питона и да је асексулна!“ Но свима је јасно да су то поруге из немоћне освете. Многе су жене „сасвим случајно“ подражавале Јамин изглед но Јами се постаје рођењем и васпитањем а не „изгледањем“.

 

1995. УНИШТЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

Како је Слоба увео нама санкције 1994. тако се направио блесав поводом напада војске која није достојна да се ослови, на углавном српско цивилно становништво. Колика је била његова кривица (кривице је свакако било барем у смилсу бројних диврезија његових официра у врху наших војски) велико је питање, јер је он могао само тотално да зарати са државом западно од БиХ а за то није имао ни подршку сопственог народа а НАТО би једва дочекао да већ тада бомбардује СР Југославију.

 

1996. УСПОН ЛИ МЕНА

Када нам је највише требао Хи-мен, дошао нам је Ли-мен.

 

1997. КРОАЦИЈА – ПАРТИЗАН 5:0

У двије године како је НАТО аждаја одмарала, варила освојене територије и припремала даљи поход на исток, спортске трагедије су нас држале у нокдауну. Иако је Партизан голом Исаиловића побједио прву утакмицу нико од гробара није више спомињао тај успјех. Ово боли и бољеће док је свијета и вијека.

 

1998. МИЈАТОВИЋЕВА ПРЕЧКА И ИСПАДАЊЕ ОД ХОЛАНДИЈЕ

Те године смо имали тим звијезда са много елана, чудне хемије а опет никад мање среће. Групу смо завршили са двије побједе и ремијем са Њемцима (иако смо водили 2:0) а Холандију смо имали на длану.

И да прочитам све Хамлетове списе и послушам компилацију хитова Душка Кулиша не бих имао довољно богат ријечник да искажем дубину и количину туге када се год сјетим тог несретног догађаја. Та пречка се још тресе у многим умовима наших сународника и сапатника.

 

1999. БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ И ГУБИТАК КОСМЕТА

Тај исти Слоба који је са нама, већ од 1993-ће радио како му се ћефнуло и који је лицемјерно похваљиван од западних демонизованих дипломата као „фактор мира и стабилности“ на Балкану, те деведесетдевете је прекасно схватио да се његово дупе бранило у Книну. Извођењем фарсе у Рамбујеу и тражење „услова“ за мирно рјешење српског унутрашњег питања Косова и Метохије, НАТО је (и прије рушења Кула близанкиња) показао да га занима искључиво ширење ка и око Русије по сваку цијену. Слобо је на крају од миротворца постао касапин, народ је након страдања и пропаганди о европском меду и млијеку (само да се ријеши диктатора) срушио њега и своју посљедњу шансу да очува икакав облик суверенитета.

 

 

 

ИЗЛОЖБА МАРИЈЕ ЂУРИЋ „48. КРУГ РОКЕНРОЛА“ ИГ „КУЛТУРА КУЛТУРИ“

Млада пјесникиња Марија Ђурић нацртала је 48 цртежа у част четрдесет и осам година постојање легендарне „ЈУ групе“ те ћемо у сарадњи са „Пивским причама“, „Квин естрадом“ и домаћинима догађаја, људима из пивнице „The Master Craft Brewery“ организовати изложбу 30.06. у 18:00 часова на којој ће присуствовати и чланови поменуте групе.

Тим поводом Маре је написала и пјесму:

 

 

„КУЛТУРА КУЛТУРИ“ ФИЛМСКЕ ТРИБИНЕ АЛЕКСАНДРА КРЕЧАРА

ИГ „Култура Култури“ у четвртак 3.5.2018. организује прву од три филмске трибине које ће бити одржане током маја мјесеца у Дому омладине.

Зашто је ово битно?

У наредна два мјесеца Култура Култури ће упутити званичну иницијативу управи града Бања Луке о додјели простора, који је замишљен да постане културна оаза Бања Луке, простор за књижевне вечери, станд-упе, пројекције филмова и сл.

Као стари цинепхиле мој допринос овој иницијативи ће се огледати кроз организовање и модерирање филмских трибина.

Кроз додјелу простора Бања Лука би добила мјесто на ком би филмске трибине постале правило, а не изузетак који одговара хиру власника неког кафића током љетних мјесеци.

Поред тога трибине, као саставни дио садржаја новог простора постале би и учесталије, те би имале и сигурне термине који не би кубурили са букураности Дома омладине.

У четвртак радим прву трибину, филм који ће бити приказиван је Инто тхе wилд. Гости су сјајни те Вас све позивам да чујете њихова искуства о животу, путовању, стопирању, Америци, младости..

Прије неколико година, кад се медицина чинила још увијек као нешто чиме желим да се бавим, отишао сам на сличан догађај у Ксет паб, ту је један загребачки путописац Томислав Перко представљао своју књигу о три године на путу, током кога је обишао мање-више цијели свијет.

Врхунац мог авантуристичког путовања је тад био сјест на бајс и возати се сеоским путевима око Бања Луке. Међутим његова прича је нешто покренула у мени, што ми није дало мира све док и сам нисам кренуо да стопирам и путујем ( најбоља животна одлука).

Вјерујем да ће и неког од људи који дођу на трибину, ова филмска прича, али и оне животне саговорника, мало заинтригирати и можда одлучити да оде на неку стоперску туру.

Александар Кречар

ТОП 20 ПОСЉЕДИЦА ПОКРЕТАЊА НАРОДЊАЧКОГ РАДИЈА У ЗАГРЕБУ

1. На згради бечке државне опере необјашњиво пуцају стакла на прозорима, Мона Лиза проплакује и криви торањ у Пизи тотално заглибљује.
2. Хрвати коначно излазе из катакомби, у којима су агрегатима спродили струју да би на јућубу пуштали хитове Бобана Рајовића, Амадеус бенда и Инди.
3. Хрвати Славоније, Далмације и бивше Крајине колективно признају српско поријекло, сами повлаче линију Велике Србије, траже уједињење са матицом.
4. Вуковар постаје Србобран.
5. Шешеља киндапују, постављају га на престо од слоноваче на Страдун у српски Дубровник.
6. Шешељу приводе краљицу Венди, коначно су заједно у добру и злу. На крунисању пјева Миле Игњатовић.
7. Шешељ тврди да су Срби измишљена и злочиначка нација.
8. Трг у Сплиту се преименује у Трг Томислава Николића, Вучића и даље мрзе јер је издао Војводу. Да му је наставио носати гајбе пива, добио би бар улицу у Осијеку.
9. Томпсон полаже разлику предмета, престројава се у љуте крајишнике који опјевавају напуштена огњишта.
10. Револтирани љути крајишници у Срему и Банату спроводе Бетовен револуцију, на црквено-народним зборовима се на разгласу пушта „100 класикал грејтест хитс“, стриптизете закопчане до грла играју полку, а народ једе есцајгом месо, не носе изблиједеле мајице марке „изфирме“ и не хода бос.
11. Бед Блу Бојси преимјењују навијачку пјесму „Лили Марлен“ у „Каћушу“
12. Бивши Хрвати и рецидивирани Срби, ломе латиничне табле и пале књиге исписане латиницом.
13. Србија се нећка да обједини српско говорно подручје, Живојин Мишић проговара из гроба да су Хрвати смећари, али да он није ништа причао краљу Александру и да људи не кењају више о томе.
14. Истријани користе расуло Хрватске, те од ампутираног државног тијела изнуђују независност јер су им прекинули снадбијевање козијим сиром.
15. Истријани се на путу ка Еуропи заглављују у анусу Италије, нити их она хоће нити могу назад.
16. Да спонтана и масовна турбофолк великосрбска балканизација не би продрла у срце Европе, Њемачка поново припаја Аустрију и преко ње заузима Словенију и преосталу Хрватску, избијају на море преко Ријеке, Раба и Пага, заузимају Карловац који поново постаје предзиђе културне цивилизације.
17. Руси заузимају нову државу, пуца Нато савез и Централној и Југоисточној Европи.
18. Бечко-берлинска школа признаје да је ревидирала србску историју, Срби су са Иранске висоравни и од њих је настало све на свијету, само да престане њихова експанзија ка Западној Европи.
19. Турбофолк улази у све нивое образовних система, престаје мржња према педерима. црнцима и хипстерима.
20. Жаре и Гоци иду на бауштел за 400 марака без осигурања.