1000 ТЕКСТОВА НА СРБИ У БИХ

19987447_10210115461469647_1860529018_n

Након двије године и два мјесеца, наш сајт srbiubih.com дочекао је један прави мали јубилеј – 1000. текст!

Као што смо већ напомињали, прво смо почели са блогом, а онда је Владимир Кежић са Жељком Џафићем и осталим упосленицима поклонио нам сајт. Њега и даље гњавимо наравно кад нешто затреба на сајту.

Квалитет и дужина текстова су разнолики, од неколико десетина страница научних радова које прочита пар људи до текстова са неколико реченица које прочита пар хиљада људи. Тако то иде…

До сада смо објавили текстове тридесет и тројице наших повремених сарадника. То су:

А: Александар Костовић, Ана Лазић

Б: Боривоје Милошевић, Борис Радаковић, Борјан Митровић

В: Велибор Шиповац, Војин Спасојевић, Вукашин Беатовић

Г: Горан Ж. Комар, Горан Латиновић

Д: Дарио Дринић, Драгослав Илић, Душан Марић

Ђ: Ђорђо Шувајло

Ж: Жељко Пантелић

Ј: Јанко Врачар

М: Маја Видовић, Марко Јанковић, Марко Марјановић, Марко Шикуљак, Милан Војновић, Милан Радуловић, Милена Михаљевић

Н: Немања Цвитковац, Никола Ожеговић, Никола Јовић

П: Предраг Лозо

Р: Раденко Ђоковић, Раде Ликић, Радован Пилиповић

С: Стефан Благојевић, Стефан Цвијић

У: Угљеша Скоко

 

Прошлог мјесеца је стигло 170 км донација, те смо одмах ријешили да уплатимо добар дио тог новца за рекламирање.

Надамо се да ће нам се придружити и многи други, професори и поткованих симпатизера историје, те да на тај начин ширимо истину о Србима на простору БиХ.

До сада имамо укупно 260.000 прегледа и тражимо спонзоре да би унапреиједили сајт.

Идемо даље, тек смо почели!

 

 

 

 

 

 

Михајло Благојевић – херој и дизајнер

Михајла је прије 17 мјесеци задесила тешка саобраћајна несрећа. Од тада је имао 12 операција на ногама и бори се за сваки свој корак.

17862554_1219016661530206_6505124711441607186_n

Михајло је од раније дјелимично познавао технику израде натписа и слика на мајицама, а након несрећа дизајнирање му је као психичка помоћ да издрже непокретност и несносне болове.

19224831_1274039009361304_4724039129311143773_n

Тако је настао Most wanted бренд.

Када ради, нажалост и даље искључиво из кревета, заборави на болове и осјећа се много боље. А и посљедна контрола је коначно показала добре резултате. Михајло вјерује да ће уз максимум труда ускоро бити много боље.

19894526_1296415127123692_2108036176_n

Иако је Most Wanted бренд Михајло излази у сусрет жељама муштерија те им се успјешно прилагођава.

19988781_1296414950457043_121454728_n

За 20 км добије се пакет са мајицом, флајерима и овом предивном кутијом. Поштарина на територији БиХ је додатних 5 км.

Подржимо овог храброг, сјајног момка!

Be unique, be yourself! Be Most Wanted!

 

За остале информације јавити се на фб страницу:

https://www.facebook.com/mostwantedclothing2197/?pnref=story

 

 

 

ПРОЧИТАО САМ ПУХАЛОВУ КЊИГУ ДА НЕ БИХ ОСТАНО ОГРАНИЧЕН КАО БАЛКОН

Доктор психологије, блогер, колумниста-комуниста (?) професионални љевичар (љевичар про. – про.љевичар) и изнад свега велики зафркант сакупио је своје бисере које је посијавао током готово осам година на порталу фронтал.ба.

Књига је писана тако да се може читати и у гужви и на једној нози и са свих страна као „Хазарски ријечник“, причице су кратке и не захтјевају претјерано интелектуално напрезање али не треба да је чита ко није расположен за зезање.

Аутор је бруталном иронијом (која се још мјестимично римује и тиме појачава дрхтуљење стомака услијед често фреквентног и искреног смијеха) до недјељивих честица разобличио све апсурдне деривате ове милошобреновићкарађорђијеве прелазно-диверзантске демократије попут термина: “ опозиција“, „јавни ртв сервис“, “ критичка маса и с(а)вијест“, „министри“, “ чувари/издајници Српске“, „објективно проучавање и сагледавање историје“, “ конститутивност народа“ итд… 

Скроман од главе до пете о себи између осталог пише да „неки мисле да је геније, а други да је будала и пи*да. Ових других је много више…“

Нисам достојан да улазим у такву процјену ал’ с обзиром да су га виђали како се дружи са Сушницом и Бурсаћем и да човјек постаје онакав с ким је, ова констатација има добре шансе чак и у србијанским цигањским кладионицама. 
Што би и баба Радојка вјероватно рекла: „Стави љевичара за сто да безбрижно једе бијели буџетски хљеб и згурај другог у врећу испод стола да глође све горчу и црњу курузу страних пекара, обојица ће мислити да је Република Српска настала на геноциду а да је вјеронаука затуцивање дјечије памети“. Онда би додала и “ Око Дарвина и креационизма се не расправља јер не вриједи“. 

Оно што бих осим поменутог ултразвук сагледавања модерније историје Републике Српске, издвојио бих пар истраживачких подухвата којим је аутор закључио да су све стране преувеличавале број страдалих, да су се све стране правдали за злочине историјским времепловом и теоријом превентивног затирања других „јер би и они тако нама радили да су могли“ да све стране и данас величају злочинце из сопствених редова… 

У сваком случају књигу као споменик овог жалосног времена и ове бескрајно аморалне политиканске свињарије треба прочитати. 

Чисто да се бесмислене свињарије не понове.

САЈТ „СРБИ У БИХ КРОЗ ЕПОХЕ И СУДБИНЕ“ ПОСТАО ЗВАНИЧАН ПРОЈЕКАТ УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА ИСТОРИЈЕ „ДР МИЛАН ВАСИЋ“

srbi-u-bih-logo-mr

Двије године након покретања блога, а касније сајта, те објављених 929 чланака који су прегледани укупно преко 210.000 пута, сајт „Срби у Босни и Херцеговини кроз епохе и судбине“ постао је званично пројекат Удружења студената историје „Др Милан Васић“ при Филозофском факултету у Бањалуци.

На овај корак смо се одлучили да би као пројекат иза које стоји правно лице покушали успоставити пословну сарадњу са заинтересованим клијентима и евентуално донаторима који би подржали наш рад у будућности, све у циљу набављања литературе и укључивања већег броја сарадника те тако успјешнијег ширења истине о нашем народу који је у Босни и Херцеговини, у протекла два вијека, приказ(ив)ан у најгорем свијетлу, као злочиначки и рушилачки елемент, који може слободно да се исели ако му смета наметање воље вјерско-политичких фундаменталних кругова који не одустају од статанизације те лакшем укидању Републике Српске „геноцидне творевине“.

 

 

 

ЗАШТО ЈЕ БАЊАЛУКА ПОСТАЛА ПСИХИЈАТРИЈА ОТВОРЕНОГ ТИПА

banja-luka

Појави се данас неки текст који говори како по нашем граду слободно шета око 200 опасних психијатријских болесника, „потенцијалних убица“ како то воле порталчићи да зачине.
 
Зашто у нашем граду има на стотине или поштеније речено на хиљаде ментално нездравих особа те је Бањалука постала својеврсна психијатрија отвореног типа? Из истог разлога што код нас има толико и „крезубих“ – због недостатка хигијене и превентивног или раног лијечења каријеса.
 
Од свих примитивности које не мањкају овом народу, почевши од мржње према различитостима, поготово према онима који су успјели нешто у животу поштено стећи, па до опште неодговорности, инертности, задртости, мегаломанске сујете, најопаснија је она која одлазак код психијатра сматра за највећу срамоту или за смак свијета отпилике.
 
„Ма шути он се лијечио тамо преко Врбаса“, „Ма он није добар зглавом“, „Пио је неке тамо веселице“…
 
Породица кад чује да је неко његов био код психијатра, хоће да га искоријени са породичног стабла (ако се овај усуди то признати јавно), па тако људи и не иду на упутницу већ плаћају вишеструке износе психијатрима који раде илегално по кућама. Нико се не буни. Не смију.
 
Тако најчешће менталне болести (којих је безброј и свако од нас има бар једну ако не и по стотину и педесет) лијече се као што се лијечи каријес – изговорима, одуговлачењем, игнорисањем, препуштањем да „вријеме своје одради“ док се рупа у души не прошири.
 
А онда је лијечење наравно теже и опоравак неизвјеснији.
 
Имао сам прилику најмање једном да разговарам са психијатром. И многи људи неће повјеровати, помогло ми је да неке ствари поставим на право мјесто, па сам у касније одређеним ситуацијама „лакше дисао“. Да ли то значи да сам луд па да ме треба изопштити из цивилизације (то из овакве средине и не би био неки превелики хендикеп) или то значи да сам се пренемагао (да не будем прецизнији и вулгарнији) јер сам разговарао са стручном особом а немам неких већих сметњи?
 
Свако ко има зубе има и могућност добијања каријеса, тако је и са душом и њеним тегобама. Сметње дођу, али ако се на вријеме реагује онда и прођу. Ако се не реагује остану. А онда дођу и друге па психијатар мора да раслојава и оперише душу, данима, мјесецима и годинама.
 
А овдје кад неком споменеш лијечење такве врсте као да си га преварио, издао, пљунуо, поуринирао и слично. У неким случајевима то буде и посљедњи разговор.
 
 
Онда се не треба чудити што је дошла до поплаве „лајфкоучева“. Сви имају проблеме и сви имају менталне сметње, али пошто је психијатар злокобна, ужасавајућа мисаона именица, лакше је дати повјерење, а богме и масних пара неком ко има знања из психијатрије колико има и брката баба која салијева страву о медицини. Лијече и једни и други је л’ да? Читао сам једном давно како те бабе лијече зубобољу, нешто у фазону идеш тог и тог дана, на то и то мјесто неђеш жабу и пљунеш јој у уста и тако даље. Па онда кад се наравно све то лијепо упали онда је проблем ријешавао лолани ковач алкохоличар гнојњивим клијештима.
 
Звучи идиотски али тако су се примитивни људи лијечили вијековима, вјеровали су да то има неког смисла. Оно што сам чуо од „лајфкоучева“ они углавном и не тврде да могу да лијече менталне сметње, више су подршка за стицање самопоуздања, бирању животних путева, вољењу себе… Дакле свирање тучку, за добре паре.
Није срамота имати икакав здравствени проблем, срамота је бити идиот или повлачити се под налетима идиота. А ми живимо у држави и региону препуном идиота и не требамо се ни најмање сикирати шта ће они мислити.
Тако да ако желимо бити ментално здрави морамо се оградити, издићи и тако спасити од масе која себе саму и све који јој се повинују и не успротиве јој се вуку ка бескрајном дну.
Требамо се лијечити и помоћи себи док можемо, јер ако нас болести савладају идиоти ће слатко, пуних уста, да би се бар мало осјећали супериорније у својим чемерним, загушљивим животима хорски изјавити: „Ма пусти њега он се лијечио тамо, није добар зглавом“.
На крају има једна психијатријска изрека: „Овдје се људи се лијече због идиота који се не лијече“.