ТОП 10 ОЖИЉАКА ДЕВЕДЕСЕТИХ

1991. ГЛУП-ДА-БОЛИ ФИЛМ: „СВЕМИРЦИ СУ КРИВИ ЗА СВЕ – ЋАО ИНСПЕКТОРЕ 3“

MV5BYzk2ZDRmZTQtMjU4Yy00ZjJmLWEyNzMtYmE1ZWU4MTYyMTQ2L2ltYWdlXkEyXkFqcGdeQXVyNDg2NzE0MjE@._V1_

Причају људи да се тамо негдје у Америци добија поспрдна награда за најгоре филмско остварење. Е, за поменути филм се треба добити глоба, апсана на љебу и води бар мјесец дана, са букагијама и веригама на рукама и ногама! Окупивши одличне глумце, некоме је пало на памет да се саркастично осврне на прве демократске изборе у бившој Југи. Од приче како лажни свемирац тјера људе на покајање и успут их лаже и пљачка, а све уз небројено идиотских и најприземнијих фора, од којих би позлило и идеолозима ријалитија, вјероватно није могло бити горе. Али зато је овај филм уз „Радована Трећег“ приказиван на дугим путовањима у смрдљивим бусевима са тешким прашњавим завјесама, па га је народ на силу и на жалост и муку конзумирао.

 

 

1992. РАСПАД ЈУГЕ И БИХ – ЗАКОПАВАЊЕ НАЈБОЉИХ И ИСПЛИВАВАЊЕ НАЈГОРИХ

BiH_deathPntsEthnic

Југословенска криза која је настала услијед три главна разлога: економских проблема, раздирањем радикалних национализама изнутра и рушењем од стране западних сила споља, ставило је народе БиХ, која је била „Југославија у малом“, пред судбоносне одлуке. Два су главна мировна рјешења била пред представницима три најбројнија народа. Први „Хисторијски споразум“ из 1991. о останку БиХ у „скраћеној Југославији“ а други „Лисабонски споразум“ из 1992. Оба споразума су, на дуже стазе, били изузетно повољни по Муслимане (од краја септембра 1993. Бошњаци) а непојмљиво лоши за Србе.

По првом, БиХ би била у суштини и на терену потпуно самостална земља са свега четири заједничке надлежности (монетарне, граничне, војне и питања „вањских“ послова) Срби у БиХ би били пресрећни само да остану конститутивни и да им је Београд главни град, али би се „тренд“ исељавања Срба из седамдесетих и осамдесетих свакако наставио и до данас би БиХ била заиста јединствена, недјељива и претежно исламска земља.

По другом БиХ би била потпуно и „на папиру“ независна и суверена, мултиентичка са неповезаним етничким кантонима у облику крављих шара и Сарајево као првобитним дистриктом. Из такве БиХ би тек Срби пожурили да се иселе.

Међутим, исламски фундаменталиста Изетбеговић није имао намјеру да буде стрпљив а још мање да искрено преговара већ је као и сваки радикално настројен политичар (а слаган од америчке дипломатије) хтио „сад и све“ односно аутоматски 100% власти на 100% територије.

Рат који је избио прегласавањем Срба и нападањем у српских цивила у Сијековцу и у Сарајеву, однио је 100 хиљада живота (двотрећински Бошњака, између четвртине и петине Срба и око десетине Хрвата) и милион оних који су срећу нашли на западу и сјеверу Европе.

Иако у том рату није било невиних страна до краја историје ће сваког савјесног Србина чинити постиђеним масовни злочини који су извршени над углавном Муслиманима/Бошњацима Подриња, Поткозарја и у и око Сарајева. Страдао је и наш народ али требамо поштовати и сјећати се свих невиних жртава поготово цивила, жена, дјеце и немоћних.

Читава покољена су затрована мржњом, потлачена, гетоизирана и задужена до чукунчукунчукун и којег потомка, са господарима који су се домогли и чак „Форбсове листе најбогатијих људи свијета“.

 

1993. ДУБРАВКУ МИЈАТОВИЋ У УЛОЗИ ЂИНЕ ЗАМИЈЕНИЛА ЈУГОСЛАВА ДРАШКОВИЋ

Djurdjinadjina

У ноћима када би „долазила“ струја, па се често гасила, јер би се аутоматски поукључивале све веш машине, бојлери и замрзивачи босанске крајине, емитовала се омиљена (и једина серија) „Срећни људи“. Ђина је била појам духовне и физичке љепоте, наша ратна Коко Шанел, а онда смо доживјели ударац судбине – послије 25 епизода замијенила ју је извјесна Југослава Драшковић, издајничког и имена и презимена.

 

1994. БЛОКАДА НА ДРИНИ И „ПЛАЧИ МАЛА ПЛАЧИ“

profimedia-0068488715_14877643733

Након што је Скупштине тада непризнате Републике Српске, а уз одобрење народа на претходном референдуму, одбила план Контакт групе који се само козметички био бољи од катастрофалног по Србе Венс-Овеновог плана јер су српске „флеке“ биле повезане територијалним кончићима, изнервирани Слобо, којег је народ све више мрзио због међународних санкција и подршке сународницима преко Дрине, стваио резу на исту. Још звуче страшне ријечи које су тада откуцане руководству Републике Српске:

„(…) Безброј пута дали су нам разлоге да прекинемо сваку везу са њима, јер ниједну дату реч нису одржали – од Сарајева до Атине, од Атине до Горажда, од Горажда до Скупштине, од Скупштине до овог последњег референдума, за који су нам такође рекли да га неће расписивати.

Оклевали смо да прекинемо односе у нади да ће ипак, у одлучном часу поступити у складу са највећим народним интересом и определити се за мир.

Сада су директно стали против народног интереса и себи присвојили право да одлуче о животима милионима људи. Ништа теже и ништа горе против интереса свог народа нису у стању више да направе.

Зато морамо прекинути сваки даљи однос и сарадњу са таквим руковдоством.

(…)

Руководство Републике Српске, одбијањем мира, извршило је најтежи акт против СР Југославије, српског и црногорског народа и свих грађана који живе на овим просторима.

Зато је Савезна влада донела одлуку:

  • да прекине политичке и економске односе са Републиком Српском;
  • да забрани боравак члановима руководства Републике Српске (Скупштине, Председништва и Владе на територији СР Југославије);
  • граница СР Југославије од данас је затворена за све транспорте према Републици Српској, осим, хране, одеће и лекова.“

 

Борин хит о малој која сузе рони док пролазе камиони није био никоме смијешан.

 

1994. ЈАМИ – „ЧОКОЛАДА“

UFwk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTkdJN01EQV8vODIxMTljNTExMmU2MGJiNDZhZGIxMjhjZGU3ODk0MWYuanBlZ5GTAs0CngCBoTAB

„…исте жеље иста нација, то је добра комбинација.“

Прије него што се упитамо „шта је то у нашим венама што нас тјера јами-женама“ осврнућу се на ову аветску појаву која је пјевајући шкиљила као да сриче најситинија слова на прегледу код очног љекара и која као да је вапила за транфузијом дволитре добре крви. Јами је феномен који је доказао да је за култни спот довољне двије пресвлаке, црвени шлифер у позадини, плава коса, блијед тен, црвен кармин и пуно мућања главом и камером (не пробавајте то код куће, бар не туђе). Толико је подигла стандаре у поимању женске фаталности за које су до тада апсолутно неоправдано сматране жене попут Лепе Брене, Весне Змијанац и Драгане Мирковић, да није ни чудо што је постала предмет најтежиш клевета попут оне што је изрекла погана сифилис-пјеваљка под иницијалима В.В.В. да је Јами „костобоља на ногама, мајмунчина са главом питона и да је асексулна!“ Но свима је јасно да су то поруге из немоћне освете. Многе су жене „сасвим случајно“ подражавале Јамин изглед но Јами се постаје рођењем и васпитањем а не „изгледањем“.

 

1995. УНИШТЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

0123-Oluja_A

Како је Слоба увео нама санкције 1994. тако се направио блесав поводом напада војске која није достојна да се ослови, на углавном српско цивилно становништво. Колика је била његова кривица (кривице је свакако било барем у смилсу бројних диврезија његових официра у врху наших војски) велико је питање, јер је он могао само тотално да зарати са државом западно од БиХ а за то није имао ни подршку сопственог народа а НАТО би једва дочекао да већ тада бомбардује СР Југославију.

 

1996. УСПОН ЛИ МЕНА

lee

Када нам је највише требао Хи-мен, дошао нам је Ли-мен.

 

1997. КРОАЦИЈА – ПАРТИЗАН 5:0

screenshot_dinamo_partizan_5_0

У двије године како је НАТО аждаја одмарала, варила освојене територије и припремала даљи поход на исток, спортске трагедије су нас држале у нокдауну. Иако је Партизан голом Исаиловића побједио прву утакмицу нико од гробара није више спомињао тај успјех. Ово боли и бољеће док је свијета и вијека.

 

1998. МИЈАТОВИЋЕВА ПРЕЧКА И ИСПАДАЊЕ ОД ХОЛАНДИЈЕ

Predrag-Mijatovic

Те године смо имали тим звијезда са много елана, чудне хемије а опет никад мање среће. Групу смо завршили са двије побједе и ремијем са Њемцима (иако смо водили 2:0) а Холандију смо имали на длану.

И да прочитам све Хамлетове списе и послушам компилацију хитова Душка Кулиша не бих имао довољно богат ријечник да искажем дубину и количину туге када се год сјетим тог несретног догађаја. Та пречка се још тресе у многим умовима наших сународника и сапатника.

 

1999. БОМБАРДОВАЊЕ СРБИЈЕ И ГУБИТАК КОСМЕТА

NATO-bombardovanje-SRJ-1999.-godine-02

Тај исти Слоба који је са нама, већ од 1993-ће радио како му се ћефнуло и који је лицемјерно похваљиван од западних демонизованих дипломата као „фактор мира и стабилности“ на Балкану, те деведесетдевете је прекасно схватио да се његово дупе бранило у Книну. Извођењем фарсе у Рамбујеу и тражење „услова“ за мирно рјешење српског унутрашњег питања Косова и Метохије, НАТО је (и прије рушења Кула близанкиња) показао да га занима искључиво ширење ка и око Русије по сваку цијену. Слобо је на крају од миротворца постао касапин, народ је након страдања и пропаганди о европском меду и млијеку (само да се ријеши диктатора) срушио њега и своју посљедњу шансу да очува икакав облик суверенитета.

 

 

 

ИЗЛОЖБА МАРИЈЕ ЂУРИЋ „48. КРУГ РОКЕНРОЛА“ ИГ „КУЛТУРА КУЛТУРИ“

35921712_2160284794199536_7203126176523485184_n

Млада пјесникиња Марија Ђурић нацртала је 48 цртежа у част четрдесет и осам година постојање легендарне „ЈУ групе“ те ћемо у сарадњи са „Пивским причама“, „Квин естрадом“ и домаћинима догађаја, људима из пивнице „The Master Craft Brewery“ организовати изложбу 30.06. у 18:00 часова на којој ће присуствовати и чланови поменуте групе.

35924552_606931379687788_7247687828019085312_n

Тим поводом Маре је написала и пјесму:

35971717_606933309687595_6439001385181642752_n

 

 

ПОЕТСКО ВЕЧЕ „НА КРОВУ ЉУБАВИ“ ИГ „КУЛТУРА КУЛТУРИ“

Синоћ, 13.06.2018. године у просторијама Руског центра Народне библиотеке у Бањалуци одржано је поетско вече „На крову љубави“. Пјесници Неда Гаврић, Илија Тодоровић, Наташа Беднарчук и Марија Ђурић изрецитовали су укупно по седам својих пјесама, док је на почетку, у паузи и на крају Милош Рајак одсвирао на гитари по једну пјесму. Фотограф Даворин Рељић је и овога пута био велика подршка.

35298617_2175027619192966_4118388468768309248_o

 

Иницијатива грађана „Култура култури“ наредне седмице постаје Удружење грађана истог назива и у припреми су бројни културно-образовни догађаји.

35342438_2175022479193480_3146816160029212672_o

 

 

Пјесме учесника:

 

35151590_2175026662526395_2712568475045330944_n

НЕДА ГАВРИЋ – ВЕЧЕРЊА МОЛИТВА

 

Моли се у тишини

Даноноћно

Свакодневно

Моли се,не престај

Јер срце ово једва куца.

Врати ми мени мене

И осмех

И руке,безазлене .

Врати ми мени мене

Оне очи што сијале су без суза

Моли се

И све битке биће добијене.

У огледалу је недосањани сан

Недомилована чежња.

У огледалу сам ја

Која више нисам ја.

Врати ми радост

Што прожимала је биће цело

Врати ми дечије срце

Моје чисто,зрело тело!

Моли се,молим ти се

За здравље нек’ ми свећа гори

Јер грех је душо,издао си

Срце које зна да воли…

 

 

35270088_2175026872526374_6617300969585639424_n

НАТАША БЕДНАРЧУК – КАД УМРЕМ

Кад умрем

и кад ме сахране

немој да ме посећујеш недељом.

Гробље тада врви од људи.

Нећу ти чути мисли

од корака њихових.

Не долази ми прије дванаест.

Дођи предвече,

у смирај дана,

кад утихне све.

Не бој се.

Знам да облиће те хладан зној

и да ће ти жмарци пролазити кроз тело.

Али баш тад

схватићу

да још увек сећаш се

и да у теби тиња жар

за мало разговора са мном.

Кад умрем,

сети се

да сам ти једном написала поруку

у којој сам ти споменула

да је на гробљу најлепше кад си сам.

Сети се и овог

да нисам умрла, већ поново се родила.

Ми смо, драги, енергија

а она се не да уништити.

Само понекад превари човека да је крај,

а у ствари буде почетак.

Зато,

кад умрем,

знај да сам отишла

на неко друго место,

да те тамо поново чекам,

поново упознам

и поново заволим.

 

35306025_2175027099193018_7468595442209521664_n

МАРИЈА ЂУРИЋ – Мом Драгом

 

У браку сам ја одавно,

не говорих о том јавно,

муж ми вјеран,а и згодан,

но,за друге непогодан.

 

У љубави нисмо неки,

а у срећи,мало пријки,

онако смо,ко два трупа,

само нека ми смо скупа.

 

Годишњице не бројимо,

на тај да се презнојимо,

и додамо нешто суза,

једну нота нашег блуза.

 

Дјеца – не требају ту,да пате,

и нерођени ће да схвате,

не треба им ова бајка,

ни овакви отац,мајка.

 

И старимо,ми заједно,

постаје нам све то једно,

ране старе још солимо,

изгледа да се и волимо.

 

Ту је са мном,и ја с њиме,

пролазе нас љета,зиме,

он ми вјеран,а и згодан,

сада већ ми неопходан.

 

Вјерна њему,својој казни,

па ми дани лете празни,

и са собом некад носе,

мало бора,сиједе косе.

 

Мој супруг је тако добар,

од живота само модар,

ког би радо ја да згазим,

али ипак драгог пазим.

 

Јер он вјечно чува мене,

познаје ми нерве,вене,

прича наша ето,траје,

не знам само с каквим крајем.

 

У браку сам ја одавно,

и није нам нешто славно,

ал’ не могу без свог друга,

спојила нас иста-Туга

 

35162161_2175027402526321_2386281454540685312_n

ILIJA TODOROVIĆ – A DOĆI ĆE

 

 A doći će vrijeme da mi osmijeh sine

da k’o nekad sreća dušu mi ispuni.

Pa kroz srce bolno sreća se raspline

da osmjesi na bol postanu imuni.

 

A doći će vrijeme tuga da se briše

previše je dušu izmučila moju.

Pa da nova stranica života se piše

da u duši žudno čekam sreću svoju.

 

I gledat ću kako nijema veče slazi

s pogledom u nebo umilno što žudi.

Poželjet ću da mi mjesec sjetu blaži

i da rosa zorom s’ osmjehom me budi.

 

A doći će doći, da mi osmjeh sine

sa ljubavi opet oganj da mi plane.

Dušom će sreća da mi se raspline

sa srećom će zora opet da mi svane.