„БОЖЕ ПРАВДЕ“ У БАЊАЛУЦИ

kosarka-srbija-slovenija-novak-dokovic-foto-printskrin-1440867255-729511

Зове мене мој кум прије пар дана око пола 8 навече и пита с ким идем на утакмицу. Рекох какву, каже он „па Србија – Словенија“. Рекох нити сам знао кад су се почеле продавати, нити како се то могло урадити, само сам чуо да их више нема. Но брат од кума је на вријеме сазнао да се карте могу резервисати преко сајта Кошакрашког савеза РС и да скратим остала му једна вишка. И мој добри кум је од 7.325.119.324 становника на планети назвао баш мене.

То је била једна од најрадоснијих вијести у животу, дража и од оне да ме је суд ослободио једног кредита због ненаплативости. На сам дан утакмице, осјећао сам се као да се требам први пут пољубити (са цуром у уста наравно). Једва да сам доручковао (а наредна 24 сата нисам ни помислио на храну). На Лаушу нестало воде, ал сам се успио насапунати са оно мало што је још цурило из славине и обрисати жениним влажним марамицама. Ставио сам папир у патику на мјесту гдје вири и жуља тврда пластика и одбројавао три сата пред полазак брзо тресући ногама као да ћу вертикално узлетити.

Напокон дође вријеме и да се крене. Напољу Сахара, упекла главна лаушка Карађорђева, у даљини као да се сунце  спојило са асфалтом. Летим а не ходам, стижем скоро скроз до дворане прије договора, кум ипак дошао аутом па ме покупио успут. Изузетно интелигенто је процијенио да се може паркирати у „Меркатору“ поред дворане. Ни други нису били мање сналажљиви па смо једва нашли паркинг мјесто у подруму паркинга.

Banjaluka02 Srbija Slovenija kosarka Foto D BOZIC_400x0

Остало још 105 минута. Све га пожурујем, као да не вјерујем да се то дешава и да ће ми тај сан побјећи пред носом. „Џони би гуд“ крцат, а на свим улазима већ непрегледни редови. Не пуштају још. Народ на сунцу почиње да се дере и звижди. Ми стало под неки танки хлад крај гробља. Кум из новчаника вади улазнице, бљесну плаветнило. Ја му одмах заклапам руке и говорим да склања, „ко зна шта нам се може десити, видиш колико свијета покушава ући на дивљака“. Свјестан сам колико је тај папир значио свима нама, да је Борик, умјесто јадних 2.460 мјеста (и још по 300 додатих под оба коша) мањи него икада у својој историји. Кум каже да су требали на градски стадион поставити ламинат па играти. Смијемо се.

85 минута прије утакмице врата се отварају. За дивно чудо све иде брзо и без гурања, кроз десет минута већ смо на трибинама. Дворана на сат и петнаест минута пред почетак готово скроз попуњена. Полиција не пушта само на један дио да се улази па ме почела хватати нелагода при помисли да је неко закупио стотињак улазница а да неће људи доћи. Кум каже то је за словеначке навијаче и опет би у праву. 40 минута пред почетак ето и њих двадесетак, са два велика бубња. Нису нас много научиле поштовању различитости бројне нво организације, јер чим су се указали „момци у зеленом“ пола дворане кренуло да звижди, псује, показује прсте, урла. Шта им сметају туђи навијачи… Мислим и мени некако би мало непријатно што њих двадесет прави већу буку него ми сви ал добро, мора се бити мултиетничан. То нам је судбина.

660018_banja-luka-srbija-slovenija-01-foto-d-bozic_origh

Публика се бурно оглашава кад год неки од српских играча уђе на терен, а да ли због осјећаја за шпрдњу или чега већ друго и помоћник Мута доби бурне овације. Обрадовао се, маше, диже три прста. Ту смо најтањи, па добија гратис искрен и сочан аплауз. Али кад је ушао Саша Ђођевић вријеме је стало. Сви смо скочили, затресао се „Борик“ урламо колико нас глас носи „Са-ле, Са-ле, Са-ле“ скоро два минута нико се не смирује. То нема везе са спортом то је Сале Ђорђевић, наш херој, он је ујкама уваљо трицу са звуком сирене, он је расплакао Сабониса, он је Партизану донио евролигу, он је више од човјека, он је диван човјек а не стиди се рећи да је Србин, права србенда! Како овације не попуштају, он поново остаје, маше, па и оно пар рђавих што није пљескало даје свој допринос. Гутам емоције, једва сам се суздржао. Због свега. Толико нам чине што су нам дошли.

На кратко су се повукли, вријеме брзо пролази још само пола сата остало. Уживам у свакој секунди, нисам ни једном сјео до тада. Онда долазе они „Те-ха-це“ ил на тај фазон психоактивни назив. Почиње некакав реп шта ли већ. Но то је био увод у званичан улазак кошаркаша и то прво наших. Јурну бијела змија (нанизана од играча у тренеркама) дијагонално по терену, народ се распаметио, виче се „Србија, Србија, Србија“. Виче и кум, а он иначе никад не виче, само каткад псује и удара шаком у стуб. Ја већ глас готово изгубио…

kosarka-srbija-slovenija-foto-printskrin-1440869237-729515

Разбирамо из даљине ко је ко. Све се види ко на длану ено и Богдана гробарског хероја, Гагија, Брадуљицу Мута вуче за браду, Тео забацује шишке, играчина Симоновић (кум иако звјездаш политички коректно спомену онај несретни пехар), Бјелица љепотан, људина, стуб тима… Још мало са загријавају а и ја коначно сједох, остарило се, а треба још два сата давати скроман допринос. Сви се спремамо за химну…

653862_kosarka-srbija-kina150815foto-aleksandar-dimitrijevic-35_f

Прво иде химна Словеније. Младен Матовић довео неке двије дјевојчице у ношњама да пјевају. Молим Бога само да раја не звижди словеначкој химни, нема потребе за тим… Они словенци пјевају, исунили звуком двораном, атмосфера позоришна. Аплауз. Хвала Богу. Спикер најављује химну Србије, сви устају неки се и крсте. Почиње химна која је у ствари молитва. Она химна коју смо ми пјевали док су Србијанцима морали штампати на папире прије утакмица. Ми смо је сачували, нас је рат отријезнио. 17. рат у два вијека (14 буна у 19. вијеку, два свјетска и опет по истом шаблону и овај последњи). Да, важно је ко је ко. И не, нисмо сви исти. Било хљеба или не.

Судија на центру чека играче. Гледам и не вјерујем, судија позива цурицу која додаје лопте (дијете не знам да ли уопште иде у школу) да изгура велику корпу са лоптама ван терена. Дијете све показује прстом на себе као да не вјерује, но заиста је идиот мислио на њу и гледали смо како цурица вукљари двадесет метара то. Устајем и псујем му све по списку, примјећују и други почиње звиждање и галама…

Коначно и утакмица почиње, мало поена у првој дионици. Словенији улази свака друга, нама ни свака пета, минус 14. Техничка Ђорђевићу јер је напао неког нашег јадника судију кад је Калинићу безвезе досудио 4.фаул при чистој блокади. Касније се тај судија извињавао и на полувремену и на крају утакмице. Било нам га баш нешто жао. Кажем куму да ће сутра да се објеси као друг Раћа на кваку.

061716

Бацања поново катасрофа, чак 17 промашени. Кум се смије и каже да је прошле године нека новинарка питала Салета шта треба радити по питању промашених бацања, а он одговорио: „Па треба да их почнемо погађати“. Ха, ха који краљ. До полувремена смо мало по мало смањили на 4 разлике. Треће четвртина тврда, једва смо изједначили кад они одмах убацише тројку (једну од 13 укупно) са додатним бацањем. Поново гњави, држи не дај и учинило нам се уз двије судијске мини помоћи, Србија дође и до предности. У задњој четвртини би и плус 9 али Словенци се брзо вратише са двије везане тројке. Задњи минут, неријешено, они имају напад. Банана. Наш задњи напад прокоцкан, још 15 секунди за њих. У задњем тренутку праве вишак на углу али срећом промашују тројку. Продужеци.

Дужа клупа и маестрални Тео и Бјелица (а и Радуљица је набрао финих поена) донијели су превагу за коначних 95:88. Теодосићеви потези преко цијеле дворане су нас очарали, штета што човјека често не контају па им пола напада показује као дјеци куда би ко требао да се креће.

Вече се примиче крају, прославили смо жестоко овај, за нас велики догађај у „Кубани“. Пошто тамо има вајрлес одмах ми искочи некакав коментар о томе како ми навијамо за сусједну земљу и тако то. Гледам у те бесконачне бе-ха дилеме а срце ми још пуно милине па се први пут за живота и не примам на такве изјаве. Но чисто ето да не останем недоречен још по хиљадити пут да поновим:

Босна и Херцеговина је насељена Србима 1.400 година, и сви данашњи народи у њој су до краја 19. вијека сматрани Србима, дакле сва Босна је сматрана српском земљом и то од стране најумнијих људе Европе (дакле странаца, о томе се врло лако може свако информисати). Међутим разним методама истребљења и расрбљивањем муслимана и католика. Срби су се тек након Другог свјетског рата нашли у позицији да нису већински народ, те је данашња Република Српска дословно резерват за преостале Србе некадашње српске Босне, за чију су слободу у протеклих 200 година управо Срби дали немјерљиво највише живота. Тако да Срби имају прије свега право на свој дио БиХ, а наравно да се подразумијева да ће навијати за свој народ, а не за народ који је већински у наметнутој БиХ и који не подноси наш народ и спори му право и на ексклузивни дио државе и на постојање уопште, те под изговором антинацаионализма (кад још нису баш сасвим са својим рашчистили) с једне стране воле све народе но оне који не навијају за БиХ би најрадије иселили. Та прича нам је предобро позната и то се у цивилизацијском свијету сматра фашизмом.

Толико за сада.  Србијо „играј и победи“!

Advertisements

Jovica Gajin – БЛОГ ЛЕКСИКОН

10394621_10204454333708400_2478291505793603988_n

1. Шта би засадили на чаробном пољу (сем материјалног богатства)?

Културу. Све имамо, културе немамо. Без културе немамо ништа.

2. Када би постали духови да ли би сте бирали да будете невидљиви али материјално ограничени (те могли тако рецимо помјерати одређене предмете) или да будете потпуно флуидни, материјално неограничени (али не би могли дотицати икакве материјалне ствари)?

Флуидни значи бестјелесни, анђеоски. Допада ми се то, а може се и очима дотицати и додиривати.

3. Када би у ормару имали временско-просторну портабл-рупу на које одредиште би вољели да редовно кришом излазите?

Ништа епохално, волио бих да поново (редовно) посјећујем неке догађаје као што је нпр концерт Ramonesa, коме сам присуствовао с самог почетка 90-тих.

4. Шта би сте радили да можете читати туђе мисли?

Тешко и опасно ‘занимање’. Усредоточио бих своје мисли на нешто друго.

5. Када би сте имали ћуп који бесконачно прави пудинг, којег би он био окуса?

Окус црне чоколаде од 80% какаоа са пар капљица француског коњака.

6. Коју недокучиву мистерију би вољели да разоткријете?

Можда ону мистерију одувијек и за сва времена: када (омиљено) женско чељаде које се љути, питате зашто је љута, шта је било и шта сам сад урадио, а она каже:, ништа није било, ништа ниси урадио и нисам љута!!!!!!!

7. Ако су постојали дивовске животиње и биљке, да ли вјерујете да су постајали и дивови (које ионако помињу готово све митологије свијета)?

(Вјерујем) да (наравно) постоје, један од њих је мој стари пријатељ, (помало) смијешни (и надасве) симпатични патуљак.

8. Петком послије подне се заглавите у лифту пословне зграде. Срећом, у мраку напипате изгубљен мп3 плејер. Но на њему откријете само пјесме Дине Мерлина. Да ли ћете их пустити у наредних 60 сати или ћете лагано полудјети од тишине?

Ко пјева зло не мисли (осим Дине Мерлина ). С друге стране, тишина умије да ствара фантастично пријатне звукове.

9. Када би вас киндаповали ванземаљци, те вас послије рутинске контроле вратили на Земљу, да ли би то иком повјерили?

….Ништа није скривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати…, према томе, ником се не бих повјеравао.

10. Када би добили баснoсловну новчану награду на некој од игара на срећу, шта би сте прво пустили на Ју-тубу?

За мене то био дан као и сваки други, значи ништа иновентно, пустио би оно што слушам сваки дан: Love Will Tear Us Apart od Joy Division.

Дарко Ристов Ђого – БЛОГ ЛЕКСИКОН

10981508_10205571596744818_6806668451012932051_n

1. Шта би засадили на чаробном пољу (сем материјалног богатства)?

Грчку патрологију, вјероватно.

2. Када би постали духови да ли би сте бирали да будете невидљиви али материјално ограничени (те могли тако рецимо помјерати одређене предмете) или да будете потпуно флуидни, материјално неограничени (али не би могли дотицати икакве материјалне ствари)?

Прва могућност. Ја сам врло тактилна особа, додир ми много значи. Живот без додира није живот. Бар за мене.

3. Када би у ормару имали временско-просторну портабл-рупу на које одредиште би вољели да редовно кришом излазите?

Тешко питање. Ишао бих у Александрију IV вијека.

4. Шта би сте радили да можете читати туђе мисли?

Најрадије бих да не читам ни моје.

5. Када би сте имали ћуп који бесконачно прави пудинг, којег би он био окуса?

Окуса кромпируше кад се вратим на зимски распуст.

6. Коју недокучиву мистерију би вољели да разоткријете?

Уживам у недокучивости. Ниједну.

7. Ако су постојали дивовске животиње и биљке, да ли вјерујете да су постајали и дивови (које ионако помињу готово све митологије свијета)?

Да, тачније: не одбацујем такву могућност. Наука заправо би и требало да буде отвореност за нова сазнања.

8. Петком послије подне се заглавите у лифту пословне зграде. Срећом, у мраку напипате изгубљен мп3 плејер. Но на њему откријете само пјесме Дине Мерлина. Да ли ћете их пустити у наредних 60 сати или ћете лагано полудјети од тишине?

Бар неке бих пустио. Неке су ми драге јер ме вежу за град и вријеме које ми је драго. Мерлин мени не може продати сарајевску причу јер ја живим и болне аспекте те приче. Али неки дани мог живота су везани за Јорговане или Барбику.

9. Када би вас киднаповали ванземаљци, те вас послије рутинске контроле вратили на Земљу, да ли би то иком повјерили?

Не знам, баш ми је тешко да се уживим у ово питање.

10. Када би добили баснoсловну новчану награду на некој од игара на срећу, шта би сте прво пустили на Ју-тубу?

Вјероватно нешто што ме иначе опсједа од музике тих дана. „Коњ“ од „Љубе“, тако нешто.

Ivana Petković – БЛОГ ЛЕКСИКОН

11703159_841545095914713_8249010155763750475_n
1. Шта би засадили на чаробном пољу (сем материјалног богатства)?

– Na čarobnom polju posijala bih čarobno sjeme. Da svakome ko je zaslužio po želji nikne plod. Neko polje pravde da bude to.


2. Када би постали духови да ли би сте бирали да будете невидљиви али материјално ограничени (те могли тако рецимо помјерати одређене предмете) или да будете потпуно флуидни, материјално неограничени (али не би могли дотицати икакве материјалне ствари)?

– 1. Da šetam po marketima i popravljam neuredne police.


3. Када би у ормару имали временско-просторну портабл-рупу на које одредиште би вољели да редовно кришом излазите?

– Da me random izbacuje na mjesta na koja čovjek nije kročio.

4. Шта би сте радили да можете читати туђе мисли?


– Napisala knjigu.

5. Када би сте имали ћуп који бесконачно прави пудинг, којег би он био окуса?

– Bezukusan. Svaki ukus vremenom dosadi. Kad bolje razmislim, odoh patentirati vodeni puding. 🙂

6. Коју недокучиву мистерију би вољели да разоткријете?

– Kompleksnost ljudskog uma.

7. Ако су постојали дивовске животиње и биљке, да ли вјерујете да су постајали и дивови (које ионако помињу готово све митологије свијета)?


– Da. Da saznaš zašto vjerujem, preskoči odgovor na 8. pitanje.

8. Петком послије подне се заглавите у лифту пословне зграде. Срећом, у мраку напипате изгубљен мп3 плејер. Но на њему откријете само пјесме Дине Мерлина. Да ли ћете их пустити у наредних 60 сати или ћете лагано полудјети од тишине?

– Izvadila praznu pljosku i pustila “Ja potpuno trijezan umirem” 🙂

9. Када би вас киднаповали ванземаљци, те вас послије рутинске контроле вратили на Земљу, да ли би то иком повјерили?

– Dugo sam čekala priliku da nekom povjerim ovo. Kidnapovali su me vanzemaljci. Kažu, mnogo vas je lakše kidnapovati nego divove.


10. Када би добили баснoсловну новчану награду на некој од игара на срећу, шта би сте прво пустили на Ју-тубу?

Saša Vukadinović – БЛОГ ЛЕКСИКОН

11108521_10207311118166359_8425243370184805143_n

Шта би засадили на чаробном пољу (сем материјалног богатства)?

1. Zasadio bih gredicu osmjeha, gredicu istinske ljubavi, gredicu dobrote i gredicu luka, kao i par struka paradajza, da se nađe. 😉

Када би постали духови да ли би сте бирали да будете невидљиви али материјално ограничени (те могли тако рецимо помјерати одређене предмете) или да будете потпуно флуидни, материјално неограничени (али не би могли дотицати икакве материјалне ствари)?
2. Nevidljiv naravno i da mogu dodirivati kako stvari tako i ljude, jer bez pipanja nema vajde. 🙂

Када би у ормару имали временско-просторну портабл-рупу на које одредиште би вољели да редовно кришом излазите?
3. Volio bih se vratiti u vrijeme kada su mi jako bliske i drage osobe bile žive, zdrave i srećne, poput majke, bake, djeda, nekih prijatelja… 😦

Шта би сте радили да можете читати туђе мисли?
4. Da mogu da čitam misli vjerovatno ne bih gubio vrijeme na to šta drugi misli,već bih na vrijeme, ili čak i prije, donosio pametne odluke. 😉

Када би сте имали ћуп који бесконачно прави пудинг, којег би он био окуса?
5. Nisam ljubitelj ćupova, tako da može biti bilo kojeg okusa 😛

Коју недокучиву мистерију би вољели да разоткријете?
6. Šta žene žele, naročito u slučajevima kad se predomisle. 🙂

Ако су постојали дивовске животиње и биљке, да ли вјерујете да су постајали и дивови (које ионако помињу готово све митологије свијета)?
7. Naravno da da, mada možda i ne, osim ako nije ne, onda mislim da da.

Петком послије подне се заглавите у лифту пословне зграде. Срећом, у мраку напипате изгубљен мп3 плејер. Но на њему откријете само пјесме Дине Мерлина. Да ли ћете их пустити у наредних 60 сати или ћете лагано полудјети од тишине?
8. Ranio bih se i čekao da iskrvarim. Ko može jedno te isto slušati 60 sati?

Када би вас киндаповали ванземаљци, те вас послије рутинске контроле вратили на Земљу, да ли би то иком повјерили?
9. Ne bih pričao nikome, jer bi me proglasili ludim i vjerovatno zatvorili u neku sobu sa divnim rešetkama na prozorima. Kod nas su danas istinite samo one priče ako uključuju jednog komšiju i jednu komšinicu koji se nađu u isto vrijeme na istom mjestu, ubaci se par glagola, koji prilog, prijedlog, malo atributa, po koja priloška odredba za vrijeme i mjesto, uzrečica, uzvik i imamo sočnu priču koja “pije vode“. „Vanzemljaci“ su tema za izbjegavanje.

Када би добили баснoсловну новчану награду на некој од игара на срећу, шта би сте прво пустили на Ју-тубу?
10. Galija-Digni ruku