УКУС „МАНГА“

Кафић „Манго“ први је комшија чувене и вјечито дежурне апотеке (у народу званој „1.Мај“). Налази се у претијесној улици која води од ћошка парка „Петар Кочић“ ка Поликлиници. На први поглед изгледа као најобичнија рупетина али на (не)срећу изглед вара. Испред кафана постоји неколико столова, на којима би се осјећали помало тјескобно, поготово кад се људи враћају са посла, јер би дословно запињали кесама по вама. Унутрашњост кафане је попуњена двјема кожом пресвученим гарнитурама боје бијеле кафе, једним већим и три мала шанка, залијепљених на бочне зидове и излог. Зидови су у одличном стању, без већих оштећена и календара са голим женама, а краси га модеран телевизор, (који се сам угаси уколико дуго не шалташ канале и због тога се зове „еко-тв“), као и довољним бројем огледала који визуелно проширују објекат. На путу до вецеа, (који се закључава а кључ се усмено захтјева од конобара) и који је врло шкртих димензија, без ве-це школљке (барем у мушком дијелу), налази се дискретан простор са још два стола. Услуга на високом нивоу, у богатој понуди се налази и више врста „киселих“ вода, док за велико „Нектар“ пиво треба издвојити 2 км. Гости током дана су малобројни, али се брзо смјењују. Између конобара и људског инвентара влада нека прећутна хармонија, телепатија, те су ријечи оскудне и значајне. Пошто из безбједносних разлога сличне угоститељске објекте обилазимо искључиво по дневном свјетлу, на такав начин описујући само њихову физичку димензију, најхрабрије позивамо да ноћу окусе „Манго“ и дубље него што смо загривши само његову кору.Сретно!